Господски, отмено обучен, бели шал и рукавице, шешир, брада. Овако је изгледао Радован Караџић када су га српски безбедњаци лоцирали први пут.

Излазио је из цркве на Новом Београду и било је то 2008. године.

Оперативци су по дојави већ неко време осматрали неколико београдских цркава. У том тренутку нико није знао да је то и заиста бивши лидер босанских Срба Радован Караџић.

Господин с дужом косом и брадом фотографисан је из сваког угла. Шешир прекрива део лица и омета идентификацију. Фотографије се потом прецизно прегледају. Оперативци су до тог тренутка склопили много коцкица…

Али од тог дана – „то би могао бити он“ он није испуштан из вида све до хапшења 21. јула 2008. године.

Светске службе у време Караџићевог изгнанства нису послале ниједан прецизан траг. Најчешће су то били погрешни трагови, који су ишли до српских манастира. Због притиска, али и хашке обавезе, српски обавештајци путовали су по манастирима, чак до Хиландара.

Чињеница је да је Караџић за длаку избегао хапшење први пут током 2004. године, и то у Београду, а да то није знао ни он, ни оперативци. Тада је, по молби БиХ, ухапшен у Београду за убиство његов ратни пријатељ и телохранитељ Владо Илић.

У потрази за хашким бегунцима, неколико година и на стотине лажних дојава касније, на дан када се сумња да је на сликама Караџић, службе извлаче и досије Илића. Чешљају. Одлазе на неколико адреса на којима је становао.

На једној сазнају да је једно време живео с човеком дуге браде. Опис одговара. Имао је на тераси собни бицикл и сваки дан је вежбао. Њима је познат као др Дабић.

Извор: Блиц

Ознаке: доктор Дабић, Радован Караџић