Прочитај ми чланакКако саопштавају медији, Русија припрема формирање Министарства државне безбедности. Нова структура ће поред Федералне службе безбедности обухватити још две специјалне службе.
Поменуто министарство ће бити формирано до председничких избора 2018. године. Медији већ пореде будућу структуру (МГБ) са некадашњим „свемоћним” Комитетом државне безбедности (КГБ). Колико је такво поређење оправдано?
Према информацији листа „Коммерсант”, Федералној служби безбедности ће бити додата Спољна обавештајна служба, као и већина јединица Федералне службе обезбеђења (ФСО) која обезбеђује највише руководство земље. Новоформирано Министарство државне безбедности (МГБ) имаће и нове функције: преузимаће посебно важне судске процесе и пресецаће корупцију у војним и полицијским круговима. Могућа нова структура већ се пореди са совјетским Комитетом државне безбедности (КГБ).
Како истичу експерти, сасвим је могуће да ће се обистинити прогнозе медија у вези са спајањем поменутих ресора. У Русији постоји традиција стварања моћних и централизованих безбедносних структура.
Како је у интервјуу за „Руску реч” истакао политиколог Аркадиј Мурашов, који је почетком 1990-их био начелник московске милиције, „у Русији је кроз историју таква структура постојала увек, изузев последњих 25 година. То је за Русију уобичајена појава”.
Мурашовљево објашњење допуњава Виктор Нечипоренко, сарадник факултета националне безбедности Руске академије за народну привреду и државну администрацију: „У Царској и Совјетској Русији те службе [које се сада уједињују] биле су у рукама једног човека”.
МГБ у Совјетском Савезу
Штавише, експерти подсећају да је Министарство државне безбедности (МГБ) већ постојало у послератном периоду. Формирано је 1946. године и обухватало је обавештајну и контраобавештајну службу, као и службу обезбеђења највиших руководилаца. Чим је створено, то министарство је постало ривал МУП-а, јер је преузело неке његове функције. Министарство државне безбедности укинуто је на дан Стаљинове смрти, 5. марта 1953. године.
Годину дана касније створен је Комитет државне безбедности (КГБ), коме су припале све функције упражњеног министарства. Како истиче Нечипоренко, совјетске специјалне службе су имале „посебне задатке” (КГБ је између осталог био надлежан за борбу против антисовјетског деловања), али су их успешно решавале. „Тадашња [совјетска] обавештајна служба је, на пример, била једна од најбољих на свету”, уверен је експерт.
Конфликти између специјалних служби
Мишљења аналитичара се разилазе када је реч о циљевима које власти желе да постигну уједињењем служби.
Могући мотив је жеља руског руководства да ефикасније контролише рад специјалних служби како би се избегли конфликти између различитих ресора. Како истиче Руслан Миљченко, шеф федералног информационог центра „Аналитика и безбедност”, у последње време су честа саопштења о конфликтима између Истражног комитета, Јавног тужилаштва, МУП-а и ФСБ-а. По његовом мишљењу, та ситуација лоше утиче на имиџ извршне власти РФ и на имиџ председника државе. Тачку на такво стање може ставити подизање статуса једног ресора, у овом случају ФСБ-а, и снажна централизација процеса доношења одлука путем стапања неколико различитих структура.
Експерти такође сматрају да у Кремљу постоји жеља да се на чело уједињене структуре постави човек у кога руководство земље има највише поверења. Тако ће управљање правосудним системом у целини постати далеко лакше.
Нема опасности по грађанске слободе
Са друге стране, аналитичари су прилично скептични према претпоставци да ће стапање специјалних служби у једну већу структуру озбиљно повећати њихову ефикасност. Свака служба има сопствене специфичне задатке, било да је то ФСБ, ФСО или Истражни комитет. Тешко да ће уједињењем те службе постати боље, сматра Миљченко. Што се тиче борбе против корупције у редовима војске и полиције, за тако нешто нова структура мора добити овлашћења која сада има МУП. Засада по том питању нема конкретнијих информација, нагласио је аналитичар.
Све у свему, експерти не верују да се у Русији може појавити некаква монструозна структура која би на било који начин озбиљније ограничила грађанске слободе. Како наводи Нечипоренко, Русија сада има сасвим другачији систем управљања. Тај систем се темељи на председничкој вертикали, а она је заинтересована за што строжу контролу војске и полиције.
