Прочитај ми чланакНемачка је решила да земљама Западног Балкана помогне економски како би на тај начин ублажила чињеницу да овај регион неће скоро постати део Европске уније, али и да би спречила Русију да то искористи и да ојача утицај и присуство у, пре свега, Србији.
То се крије иза плана „Берлин плус“ који је недавно представио шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел, а који подразумева успостављање регионалне економске зоне и инфраструктурно повезивање земаља у региону, наравно уз буџет који би помогао реализацију идеје, кажу за „Блиц“ дипломатски извори.
Земље региона су свесне да нису спремне да буду и званично примљене у чланство ЕУ, а свакако да ће искористити сваки прилив нових средстава из Брисела и шансе за нова радна места, и бољи живот који би омогућило економско повезивање.
Како наводе дипломатски извори, ЕУ је окренута решавању унутрашњих проблема узрокованих Брегзитом и мигрантском кризом, а док се то не реши, политика проширења биће само теоријско питање. Ипак, Брисел је свестан да не може да остави Западни Балкан на чекању, јер би такав статус, праћен економским назадовањем сигурно искористила Москва за своје интересе. Ту се може тражити мотив за спровођење такозваног новог Маршаловог плана.
– Сигурно да у тој калкулацији има и идеје да се спречи приближавање Русије, а вероватно и добије на времену јер Европска унија прво сама са собом да се консолидује. Наравно да то нико неће рећи јавно. У сваком случају, каква год да је калкулација ЕУ, Балкан од тога може само да профитира – наводи “Блицов” дипломатски извор.
Ничим изазван бонус
Како каже, земље реално нису спремне да уђу у ЕУ чак и када она не би имала никаквих проблема.
– Оне за то још дуго неће бити спремне, па им ово дође као ничим изазван бонус, и као тема коју могу да обрађују у региону уместо што се међусобно прозивају – наводи наш извор.
А шта заправо предвиђа „Берлин плус“? Један од предлога о коме се ових дана прича је оснивање фонда за инфраструктуру и технологију, за који би чланице ЕУ, Европске асоцијације за слободну трговину (ЕФТА) и Европског економског простора (ЕЕА) могле да буду донори.
Такође, прича се и о фондовима за „старт-апове“, а један од приоритета је инфраструктурно повезивање, попут аутопта између Србије, Косова и Албаније.
– Бивши премијер а сада председник Србије Александар Вучић то већ ради, одатле потичу његове идеје од повезивању Србије са приштином и Сарајевом аутопутевима. Разумео је где је новац, где Србија највише извози и одакле највише добија, а то је регион од БиХ, преко Косова, а све више и Албаније – прича извор “Блица”.
Нема замене за евроинтеграције
Министарка задужена за евроинтеграције у Влади Србије Јадранка Јоксимовић каже за „Блиц“ да још није видела званичан предлог читавог плана и све његове елементе, због чега тренутно не може да да своју оцену.
– Предлог је добронамеран и користан, и било би добро да се појачају извори финансирања за заједничке инфрастуктурне пројекте, јер се до сада није много одмакло у реализацији. Ипак, мој став је јасан – ништа не може бити замена за прави процес европских интеграција, који доноси европске стандарде живота и рада и реформе које сви грађани очекују – рекла је Јоксимовић.
Додатни извори финансирања
Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић, који је иначе учествовао у дефинисању документа о коме ће бити речи на самиту западнобалканске шесторке 12. јула у Трсту, каже за “Блиц” да је један део приче управо оно о чему је претходних дана говорио немачки шеф дипломатије – да ће, између осталог, Немачка да подржи додатне изворе финансирања.
– Коначан папир још није готов и усаглашен, али је он настао у сарадњи за земљама Западног Балкана, ЦЕФТА и Европске комисије, и још предстоје разговори о свим елементима. Очекивања су да ће се све утаначити до самита у Трсту – каже он, истакавши да је поента документа регионална економска зона.
Суштина целе приче је, каже он, додатна финансијска подршка и што пре реализовати пројекте.
– Осим инфраструктуре, ту је реч и о либерализацији трговине и услуга. Део приче се односи на дигитализацију, затим роминг, односно да се дође до тога да буде исто као и у ЕУ, затим признавање диплома у земљама региона, да се омогући кретање радне снаге по земљама – прича Свилановић.
Нов приступ Западном Балкану
Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику каже за “Блиц” да није сигуран да је “Берлин плус” толико компензација за европски пут Србије и балканских земаља, колико је реч о јачању капацитета региона.
– Мислим да се указала потреба за једним новим приступом ЕУ Западном Балкану. Он мора да се инфраструктурно и саобраћајно повезује, и то није ништа спорно – каже он.
Да ли је позадина овог потеза ЕУ, ограничавање утицаја Русије на Балкану, он наводи да “глобално, сигурно да постоји геостратешка игра”, али и да није толико сигуран да је то и овде случај.
