Прочитај ми чланакПројектил који је оборио малезијски авион са лета МХ17 изнад Украјине, 2014. када је погинуло 298 људи, испалила је Русија, наводе истражиоци.
Пројектил је, према најновијим информацијама међународног истражног тима, које су сви светски медији пренели као хитну, припадао руским војним снагама стационираним у Курску, а испалила га је 53. противваздушна бригада.
Та информација презентована је данас, а истиче се и да је резултат вишегодишње истраге. Истражни тим предводио је Холанђанин Вилберт Паулисен, рекао је да је авион оборен ракетом типа БУК, испаљеном са територије Украјине која је била под контролом побуњеника.
Иако Руси све време негирају да је пројектил који је испаљен на малезијски авион њихов, данас их је демантовао Паулиден, који је рекао да је истрага дошла до података да су сва возила која су превозила поменути пројектил припадала руским оружаним снагама.
ББЦ подсећа да се истрага о обарању МХ17 води већ четири године и да је у ту сврху и формиран Заједнички истражни тим, у чијем саставу су стручњаци из Холандија, Аустралије, Белгије, Малезије и Украјине.
Мистерија звана ко је оборио малезијски авион?
17. јула 2014. боинг 777 полетео је из Амстердама према малезијском главном граду Куала Лумпуру. Авион се изненада срушио и при томе су погинули сви путници и чланови посаде. Њих 298. Ова се несрећа догодила само неколико месеци након мистериозног нестанка још једног малезијског авиона – МХ370.
Међутим, те 2014. ситуација у Украјини била је све само не једноставна. Украјинска влада и проруски побуњеници били су у великом оружаном сукобу. Након 15 месеци истраге, холандска безбедносна служба објавила је да је једна ракета земља-ваздух, марке БУК, руске производње погодила авион.
Одмах се претпоставило да су је испалили руски војници или проруски побуњеници, погрешно мислећи да се ради о украјинском борбеном авиону. Но, Руси су одмах понудили своје објашњење, тачније више објашњења.
Четири дана након несреће, руски генерали су оптужили украјинску страну да је намерно скренула лет МХ17 с курса у ратну зону. Указали су и на то да су се на руском радару видели обриси украјинског борбеног авиона сухој-25 опремљеног пројектилима.
И док се теорија да је МХ17 оборио борбени авион ширила по интернету, слободни новинар из Берлина Били Сикс бацио се у истраживање. Провео је шест месеци у Украјини и интервјуисао више од стотину људи. Он мисли да је авион погођен два пута: једном пројектилом земља-вездух, а други пут топовским пројектилом.
Први фотограф који се појавио на месту догађаја Олег Витулкин, иначе члан проруске милиције, одбацује оптужбе западних земаља и каже да би пројектил са земље сигурно неко видео.
Међутим, западни војни аналитичари изругали су се тврдњи руског министра одбране да је украјински војни авион срушио МХ17. Новинарка “Раша тудеј”пронашла је много сведока који кажу да су видели оба авиона. Уз помоћ руских војних снага, чак је приредила и експеримент те демонстрирала да сухој-25 може да лети на великој висини.
Касније се испоставило да би сухој-25 могао постићи ту висину само ако би одбацио све своје наоружање. Осим тога, боинг 777 бржи је од сухоја-25 па ни с те стране теорија не држи воду.
Четири месеца након несреће најпопуларнија руска телевизија објавила је сателитски снимак на ком се, наводно, види врло моћни авион МиГ-29 и то баш у тренутку кад испаљује пројектил у путнички авион. Међутим, ту теорију је оповргао Елиот Хигинс, који је доказао да је на слици заправо сухој-27, авион који производи фабрика Сухој, иста она која производи и сухој-25.
Недуго затим појавила се нова теорија о авиону сухој-25 који је наводно оборио путнички авион. Руске новине „Комсомолска правда“ наводно су нашле пилота, капетана Владислава Волошина, који је лично надгледао укрцавање пројектила ваздух-ваздух у Су-25.
Тај је човек касније заиста и пронађен, но рекао је како је био врло узнемирен кад су га готово оптужили да је учествовао у рушењу путничког авиона. Он се касније убио.
Поред тога појавило се много теорија и о другом типу ракете која је коришћена за обарање авиона, а појавиле су се и бројне фотографије за које се касније доказало да нису веродостојне.
