Прочитај ми чланак
Председник Србије Томислав Николић дуже од пет месеци не одговара на захтев представника хрватске националне заједнице да их прими како би разговарали о проблемима који тиште Хрвате у Србији.
Иако су представници хрватске националне заједнице у Србији још половином септембра прошле године упутили захтев председнику Србије Томиславу Николићу да их прими, како би разговарали о проблемима са којима се та мањина сусреће у Србији, они до дана данашњег нису добили никакав одговор на тај захтев. Председник Демократског савеза Хрвата у Војводини Петар Кунтић каже за Дојче веле да су многи од тих проблема лако решиви, само је потребно показати мало добре воље и наложити да институције ураде посао који и иначе треба да раде.
Према Кунтићевим речима, очигледно је да је косметско питање заправо „питање свих питања“ у Србији, због чега сви остали проблеми остају у запећку. „Нажалост, ми нећемо моћи још дуго да чекамо да се почне са решавањем наших проблема који су у последњих неколико година, у време бивше власти, почели добро да се решавају па би требало наставити тим путем. За нас Хрвате је то питање највеће и најзначајније. Ми не желимо ништа више, али и ништа мање него што имају Мађари, Словаци, Румуни, Русини… Али, та нам се права свакога дана ускраћују“, каже Кунтић.
Проблеми се могу решити договором
Према његовим речима, није добро ни што не долази до сусрета председника Николића и Јосиповића, јер би се добри односи на највишем нивоу позитивно одразили и на положај Хрвата у Србији.
„Али, није то једини проблем. Рецимо, још увек није одржан ни сусрет међувладине мешовите комисије, која прати спровођење споразума о заштити српске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији. Није још основан ни скупштински одбор пријатељства са Сабором Хрватске. Дакле, ни на једном нивоу, сем посете премијера Милановића премијеру Дачићу, нису успостављени контакти, што није добро јер немамо само ми проблеме овде, већ проблеме имају и Срби у Хрватској. А такви проблеми се могу решити само договорима и разговорима, међусобним уважавањем и сарадњом, чега од доласка нове власти нема“, наводи Кунтић.
Као посебан проблем, он истиче да већ десет година постоји настава на хрватском језику, али за њу већ десет година нема уџбеника. „Због свега тога, асимилација куца на свака хрватска врата и питам се шта ће се десити ако се у наредних неколико година не успоставе мањинске националне институције, за кога ће онда то уопште бити потребно, имамо ли у виду да се наш број, ево и на последњем попису, знатно више смањује у односу на остале мањине у Србији“, истиче Кунтић.
Деца без уџбеника
Председник Хрватског националног вијећа Славен Баћић такође за Дојче веле истиче проблем уџбеника у први план. „Једанаеста је година у настави на хрватском језику, а тек ове године штампан је у Србији уџбеник за хрватски као матерњи језик, од првог до осмог разреда основне школе.
Али, иако постоји пројекат бесплатних уџбеника за ученике до четвртог разреда основне школе, нама Министарство просвете није рефундирало штампање уџбеника, иако смо га штампали из сопствених средстава. Упркос нашим дописима, до сада од Министарства нисмо добили чак ни одговор. Значи, деца која имају наставу на српском имају бесплатне уџбенике, а они који имају наставу на хрватском немају. Једноставно, немамо саговорника с друге стране. Пре бих рекао да имамо опструенте“, наводи Баћић.
Иван Стипић, директор Основне школе „Иван Милутиновић“ из Суботице каже да проблем са уџбеницима пре свега погађа децу. „Наравно, школски планови и програми Србије и Хрватске сада се веома разликују, па се уџбеници из Хрватске прилично тешко могу користити овде, јер не задовољавају овдашње програме.
Ту се, дакле, стварају одређене празнине. На пример, за уџбеник из биологије за пети разред основне школе потребни су практично уџбеници за пети, шести и седми разред из Хрватске, јер поједини сегменти из тих уџбеника чине уџбеник за пети разред из Србије. И то тако траје десет година па ме чуди да још увек није решено. Учитељи и наставници максимално помажу ученицима, па они на крају не заостају по било чему. Али, свакако тражи додатну ангажованост наставника“, каже Стипић за Дојче веле.
У Хрватском националном вијећу још кажу да проблем представља и чињеница да су ове године умањена средства из буџета, намењена деловању националних савета, што ствара проблеме у остваривању права у областима образовања, културе, медија и употребе језика и писма. такође, постоји бојазан да ће Уставни суд Србије оспорити одређене надлежности мањинских националних савета, чиме ће бити умање мањинска аутономија, истичу у ХНВ-у.
За сада без коментара из Београда
У кабинету председника Србије и у Министарству просвете за сада нема реакције на наводе представника хрватске националне заједнице, као ни у Канцеларији за људска и мањинска права у Београду, чији је шеф Душан Игњатовић у понедељак (25.2.) поднео оставку из, како је саопштено, личних разлога.
Према посљедњем попису становништва, у Србији данас живи око 57.000 Хрвата, што је двоструко мање него пре 20 година.
(Дојче веле)
