Прочитај ми чланак

Нови Пазар: Желе да избаце Србе из назива школа

0

skola

После иницијативе да преименује своје сународнике, Бошњаке у Рашкој области, и да им скине „ић“ из презимена, Есад Џуџевић, председник Бошњачког националног већа, сада би да мења и имена школа. На последњој седници БНВ покренута је иницијатива да осам основних школа у Новом Пазару уместо знаменитих Срба добије имена по Бошњацима.

Тако би била скинута табла са именом Десанке Максимовић, а заменио би је Муса Ћазим Ћатић. Џуџевић би хтео да уместо по Вуку Караџићу школа буде названа по Мухамеду Хеваију Ускуфији. Јована Јовановића Змаја заменио би Ахмед Али Гурби, Алексу Ђиласа Бећа Ферхад-бег Драга, Алексу Шантића Кадија Гулавички, Владимира Перића Валтера Мурат ефендија Шећерагић, а уместо по Светозару Марковићу једна школа била би названа по др Рифату Рамовићу.

Школе су прогласили установама од посебног значаја за Бошњаке, а иницијативу упутили Министарству просвете и управама ових школа. Предлог БНВ још није стигао у Министарство просвете, науке и технолошког развоја, које даје последњу реч о промени имена образовних установа.

– Према Закону, одлуку о промени назива образовно-васпитне установе прво доноси орган управљања, у овом случају школски одбор. Мишљење о промени назива школе потребно је да доставе и наставничко веће и Савет родитеља, као и јединица локалне самоуправе. После тога, захтев се на разматрање доставља Министарству, преко начелника школске управе који, такође, о томе треба да достави своје образложење – објашњавају званичну процедуру у Министарству просвете.

Тек ако захтев прође све ове процедуре, Министарство ће рећи свој суд.

ПЕСНИЦИ, ДЕРВИШ, КАДИЈА…

На листи оних који би требало да замене Змаја, Вука, Шантића и још пет знаменитих личности, налазе се муслимански песници, политичари, један дервиш, шеријатски судија, професор универзитета… Најстарији је из 14. века, па све до личности које су недавно преминуле.

А поменута иницијатива није још стигла ни у школе чије преименовање тражи БНВ. Директори нису били ни претерано вољни да је коментаришу. Став је углавном сличан – да неће подржати промену назива школа.

– Ништа о томе не знам. Нисам добио званични допис, а нисам чак ни незванично чуо ту вест – каже Мунир Шаботић, директор ОШ „Десанка Максимовић“. – Ми смо једном, деведесетих година, мењали назив и школа је од „Станике Радовановић Цане“ постала „Десанка Максимовић“. Мислим да сада нема смисла мењати назив. БНВ је у привременом мандату и њихове иницијативе нећемо прихватати. Можемо само да услишимо налоге званичних власти. Ако нам неко са више инстанце нареди, ми ћемо послушати.

Сличног је мишљења и његов колега Един Дугопољац, директор ОШ „Стефан Немања“.

– За промену имена школе постоји стриктна процедура. За мене као директора школе, послодавац је Министарство просвете и спроводићу само одлуке које ми они упуте, посредством школске управе. Само инструкције Министарства просвете су за нас релевантне – напомиње Дугопољац.

И директора ОШ „Вук Караџић“ Зенуна Мучића затекла је ова вест. Први пут чује, каже, за Мухамеда Хеваија Ускуфију, како је предложено да се његова школа зове.

– Постоје инстанце више од школе које ће о томе одлучивати. Ја сигурно нећу покретати инцијативу, а верујем ни школски органи – најављује Мучић.

БНВ ПРЕДЛАЖЕ ПРЕИМЕНОВАЊЕ ОШ У НОВОМ ПАЗАРУ

ОШ „Вук Караџић” ОШ „Мухамед Хеваји Ускуфија”
ОШ „Стефан Немања” ОШ Назив еф. Шушевић”
ОШ „Јован Јовановић Змај” ОШ „Ахмед Али Гурби”
ОШ „Десанка Максимовић” ОШ „Муса Ћазим Ћатић”
ОШ „Алекса Ђилас Бећо” ОШ „Ферхад-бег Драга”
ОШ „Алеса Шантић” ОШ „Кадија Глухавички”
ОШ „Владимир Перић Валтер” ОШ „Мурат еф. Шећерагић”
ОШ „Светозар Марковић” ОШ „Др Рифат Рамовић”

(Вечерње новости)

5 коментара “Нови Пазар: Желе да избаце Србе из назива школа

  1. kosingas каже:

    људи, ово већ превазилази све границе трпељивости. Ја верујем да треба испоштовати нека права али ово је безобразлук.

    Ево зашто, ко је и шта је урадио Мухамед Хеваји Ускуфија?

    Muhamed Hevaija Uskufija (skraćeno: Muhamed Uskufi ili Muhamed Hevaija), bosanski alhamijado pjesnik i sastavljač tursko-bosanskog rječnika. Rođen je u mjestu Dobrnja kod Tuzle 1601. godine, a umro poslije 1651. godine. Pjesnički pseudonim mu je bio Hevai (Zračni).

    Postoje četiri sačuvana primjerka ovog rječnika; jedan od njih se nalazi pohranjen u univerzitetskoj biblioteci u Uppsali (Švedska). Zahvaljujući Muhamedu Hevaiji, Bošnjaci mogu da se ponose svojim bosanskim jezikom, jer je prvi rječnik bosanskog jezika ujedno i jedan od prvih i najstarijih na Balkanskim prostorima. Što se tiče bosanskog jezika, kojemu je Muhamed Hevaija Uskufi udario snažne temelje, zanimljivo je istaknuti mišljenje modernog Britanskog historičara Noela Malcoma na ovu temu, koji kaže: “Kako je bosanski jezik bio treći jezik Otomanske Carevine, nije nikakvo čudo sto je i dio Otomanske književnosti napisan na tom jeziku”. Bosanski pisac iz 18. stoljeća, ljetopisac Mula Mustafa šefki Bešeskija, koji je u svom ljetopisu pridodao i zbirku pjesama na bosanskom jeziku, ustvrdio je da je taj jezik mnogo bogatiji od arapskog, zato što ima 45 riječi za glagol “ići”.

    Čak je 1601. godine Marvo Orbini zapisao da “Od svih naroda koji govore slavenski, bosanci imaju najglađi i najelegantniji jezik i diče se činjenicom da jedini oni danas paze na čistoću slavenskog jezika”. Prvi poznati, sačuvani, i do sada, otkriveni spomen bosanskog jezika nalazi se u jednom notarskom spisu grada Kotora, a datira iz 1436. godine.

    Ето, прекрајање историје у свом пуном облику. Па позив на то где Марво Орбини кога и данас нису растумачили како треба јер недостаје скоро пола књиге о Краљевству Словена.

    А он, ево шта пише па видите ко је овде луд!!!

    Да би све Словене могао сврстати као један народ, пошао је од тврдње да су сви говорили једним језиком. По уверењу које је у оно доба владало, основни, па чак и једини критеријум којим се нације одређују јесте језик. Да би се опсег словенске историје проширио, у њих су укључени многобројни народи који су икада живели на територијама које су Словени населили. Ово је једна од зачетака теорије о аутохтоности Јужних Словена.

    Затим је Орбин прешао на излагање српске, хрватске и бугарске историје. Излагање српске историје поделио је по династијама (Немањићи, Мрњавчевићи, Војиновићи, Балшићи, Лазаревићи и Бранковићи) и земљама (Босна, Херцеговина, Хум). Пре излагања о појединим династијама, Орбин је представио њихове грбове и генеалошке таблице, да би затим материју углавном груписао око најважнијих личности. Након што је изложио историју Хума као хронолошки последње српске области, дао је кратак преглед хрватске, а затим је опширније изложио бугарску историју.

    Обратите пажњу на српску, хрватску и бугарску!!!!

  2. sto-si-skocijo каже:

    pa nebi reko hehehe, pazi pazi da im kosovari ne priteku u pomoc i prije nego sto ti dodjes iz novog sada,,,sta si skocijo ko krmak kad vidi sataru hehe

    1. sto-si-skocijo каже:

      gono idi budi covjek budi srbin a ne gono muslimansko pusti hasu i muju i ovce i koze hehhhh neebi to ni oni tebe hehhh jedi gona

  3. danilo каже:

    Raska…..a polako poturcena …….samo se vi igrajte …ima da vas derpotujemo za istanbul …ili …..noc ce vas pojesti…..jeste svijesni toga……..!! ………za 2 dana i 2 noci vi mozete da nestanete ako mi SRBIII to zelimo dok vam dodje ko u pomoc ….vi ste historija …

  4. sandzaklije-salajlije-fuj-hehe каже:

    paaa polako polako, sta ste odma skhocili ko krmak kad vidi sataru hehehhehe….pa te sandzaklije imaju bujnu i napresitu cud i previse su ambicozjni pa oni idu sve to na brzinu obrnu ali velka ambicija nije plaho dombra ehhhhhhh

Коментари су затворени.