У току је израда пројектне документације за изградњу гасне интерконекција са Бугарском, рекао је министар енергетике Александар Антић.
Антић је за „Блиц“ рекао да су у буџету за 2015. годину предвиђена средства за израду просторног плана којим ће бити предвиђена тачна траса тог гасовода.
„ЕУ је обезбедила Бугарској средства за њихову деоницу, док ми разговарамо како ће да се финансира српска деоница, прецизира Антић.
Гасна интерконекција са Бугарском подразумева изградњу гасовода који ће повезивати две земље и у којем ће наша деоница бити од Ниша до Димитровграда, а како подсећа „Блиц“, реч је о постојећем пројекту који није повезан са Јузним током.
ЕУ ће помоћи Србији да премости Јужни ток
ЕУ је спремна да укључи Србију у пројекат изградње гасног интерконектора са Бугарском, што би јој био један од нових извора за снабдевање гасом, а корист би имале и српске компаније укључене у пројекат, каже шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт.
„ЕУ је изузетно посвећена да учествује у финансирању изградње гасног интерконектора са Бугарском. Рад на студији изводљивости је завршен са финансијском подршком ЕУ и сада се ради на пројектовању гасовода“, рекао је Девенпорт за Блиц.
Како тврди, тај пројекат ће донети неке врло крупне послове компанијама из Србије које се баве инжењерингом и изградњом, а такође ће суштински допринети томе да Србија има приступ алтернативним изворима снабдевања гасом укључујући течни природни гас.
Преговори о овом пројекту су у току, наводи амбасадор.
„Остајемо спремни да подржимо све пројекте у енергетском сектору који поштују међународне правне обавезе земаља које би у њима учествовале“, поручиио је Девенпорт.
Он, такође, напомиње да је Европска комисија примила к знању одлуку Гаспрома да заустави Јужни ток и да се „позиција ЕУ се није променила“.
Надлежне службе Комисије ће сада анализирати ситуацију у југоисточној Европи како би се убрзале интерконекције у региону са циљем да се оне боље повежу у мрежу гасовода ЕУ, истиче Девенпорт.
На питање да коментарише то што руски амбасадор Чепурин каже да Србија треба да тражи одштету од ЕУ због Јужног тока, Девенпорт каже да би клаузуле о надокнади штете требало да буду део уговора који су прављени за тај пројекат.
У складу с тим, земље које имају билатералне споразуме за Јужни ток сада би требало да погледају те уговоре, додаје он.
„Европска комисија није потписница тих споразума и уговора, па самим тим није права адреса за тражење надокнаде, каже Девенпорт.
Одговарајуци на питање Блица да ли је ЕУ вршила притисак на Владу Србије и премијера Вучића да одустану од почетка градње Јужног тока кроз Србију, Девенпорт каже да није било притисака ни на Србију ни на било коју другу земљу.
(Блиц, Танјуг)








