Прочитај ми чланакУ здравственом систему Црне Горе под изговором реформе смјењују директори и руководиоци кључних институција, док се јавности не нуде јасна образложења. Случај директора Фонда за здравствено осигурање (ФЗО) др Вука Кадића отворио је дубље питање: да ли актуелни министар здравља врши чистку по етничкој основи будући да је свим који су за вријеме његовог мандата удаљени са руководећих позиција заједничко то што су припадници српског народа?
Када је недавно директор ФЗО-а др Вук Кадић јавно изнио тврдње да је покушај његове смјене „директно оркестриран“ из кабинета министра здравља Војислава Шимуна (ПЕС), многи су то протумачили као још један сукоб унутар владајуће структуре. Али овога пута, посљедице прелазе границе политике – у питању је функционисање система који финансира здравствену заштиту свих грађана. Кадић тврди да је разлог за његову смјену „наводно спорна сарадња са установама у региону“, посебно у Србији, иако је ријеч о пракси која постоји годинама. Уговори са институцијама преко границе, како каже, омогућавају лијечење пацијената који у Црној Гори не могу добити одређене услуге.
„Ако се тај канал затвори, директно ће бити угрожени пацијенти“, упозорио је Кадић.
Подсјетимо, др Кадић мјесецима је упозоравао Министарство здравља и Министарство финансија да се систем налази на ивици финансијског колапса. У више дописа, како тврде извори из Фонда, Кадић је указивао да недостаје преко 30 милиона евра како би се обезбиједило несметано финансирање здравствених установа и лијечење пацијената ван земље. Како сазнаје наш портал, одговор је стигао тек онда када је др Кадић, због игнорантског односа ресора, у преписку укључио и самог предсједника Владе Милојка Спајића. Тек тада долази „реакција“ – иницијатива за смјену директора Фонда! Тај обрнути механизам — гдје аларм постаје разлог за уклањање — изазвао је запрепашћење у јавности и отворио сумњу да се у позадини крије више од обичног административног неспоразума.
Ланац смјена: Никшић, Мојковац, Бар…
Случај ФЗО-а није изолован. У Никшићу, без икаквог јавног објашњења, није продужен мандат директорке Дома здравља др Вере Булатовић, која је међу колегама важила за једног од најискуснијих љекара у систему примарне заштите.
„Таквог професионалца план је да замијене“, саопштила је раније локална коалиција „За будућност Никшића“, тврдећи да се иза смјене крије партијска директива.
У Мојковцу је, скоро непримијетно, замијењен директор Дома здравља др Милоје Зејак, а у Бару је дугогодишњег хирурга и директора болнице др Игора Каришика замијенио др Мирослав Кнежевић из редова Демократске партије социјалиста.
Још један од најрепрезентативнијих примјера чистке у здравству је и смјена директора подгоричког Дома здравља др Данила Јокића која је означила почетак примитивних али опасних игара које не служе на част Министарству здравља и новој извршној власти.
За кадровске промјене у управљању здравственим установама у ПЕСу су користили разноразна објашњења, од формалног истека мандата до наводних законских прекршаја иако је одавно постало јасно да су кадровске промјене постале више од административне процедуре – већ алат у рукама министра здравља за разрачунавање са неподобним љекарима. У случају др Вука Кадића нелегални предсједник Управног одбора хтио је да криминализује директора Фонда јер није формално продужио уговоре са медицинским установама у Србији гдје се лијече црногорски грађани пренебрегавајући чињеницу да је од стране истог тог УО прихваћен извјештај о раду Фонда за 2024. годину и као такав прихваћен од Владе.
Оно што највише забрињава није само финансијски хаос у здравству, већ пракса да у тренуцима кризе цијену плаћа – гласоноша. У случају са ФЗО – то је човјек који је више од годину дана упозоравао да ће доћи до несташице љекова, да Фонду недостају десетине милиона евра и да ће, без благовремене реакције, систем почети да се урушава. Умјесто да се његова упозорења схвате озбиљно, институције су изабрале лакши пут – да казне онога који је проблем именовао.
Тако, умјесто да власт, а посебно Покрет Европа сад (ПЕС), направи конструктивне кораке и покаже државничку одговорност када је у питању здравље грађана, свједочимо покушају да се одговорност пребаци на појединце који су једини подигли глас. Ако се већ тражи кривица, онда би, можда, било поштеније кренути од врха – од реконструкције саме Владе, која је дозволила да се здравствени систем претвори у поприште нечасних игара и личних сујета?
Свакако, ову изнуђену аферу ваља посматрати у контексту драстичног смањења буџета Фонда за здравство, али и спровођења потенцијално коруптивних тендерских процедура — посебно оних везаних за набавку неопходног софтвера, за које већ постоје најаве да су унапријед „спаковане“ у самом Министарству здравља.
До тада, јавност може очекивати прљаву медијску кампању из кухиње режимских гласила блиских владајућем ПЕС-у, у којој ће мета бити управо др Вук Кадић — човјек кога су до јуче хвалили као једног од најстручнијих и најодговорнијих у здравственом систему.
Но, право питање остаје: хоће ли министар Шимун и актуелна власт преузети одговорност за урушавање здравства и прогон стручњака који су једини имали храбрости да упозоре на надолазећи колапс?
