Прочитај ми чланак
Древни градови Самарканд, Баку, Ташкент и Бухара поново буде машту јер Кина започиње највећи економски и инфраструктурни пројекат икада виђен – Нови пут свиле.
Пројекат за циљ има ништа мање него револуционарну промену економске мапе света. Истовремено, многи га виде и као испаљени метак у бици Истока и Запада за доминацију у Евроазији.
Амбициозном визијом предвиђено је васкрсење древног Пута свиле као модерног путног, трговинског и економског коридора од Шангаја до Берлина. „Пут“ би пролазио кроз Кину, Монголију, Русију, Белорусију, Пољску и Немачку, укупном дужином од око 13.000 километара, стварајући економску зону која се просторе преко трећине обима Земље.
Планом је обухваћена изградња брзих пруга, путева и аутопутева, мрежа за пренос и дистрибуцију енергије и мрежа оптичких каблова. Градови и луке дуж ове руте забележиће економски развој.
Подједнако битан део овог плана је и „Морски пут свиле“, једнако амбициозан као и сувоземни, који би повезивао Кину са Персијским заливом и Средоземним морем кроз централну Азију и Индијски океан.
Највећи светски економски коридор
Када буде завршен, попут Пута свиле и он ће повезивати три континента: Азију, Европу и Африку. Ланац инфраструктурних пројеката створиће највећи светски економски коридор, који покрива популацију од 4,4 милијарде људи и економије вредне укупно 21 билиона (21.000 милијарди) долара.
Идеју о Новом путу свиле први пут је 2013. поменуо Си Ђинпинг, председник Кине. Он је наредне године, у оквиру плана за финансирање тог пројекта, објавио покретање Азијске међународне инфраструктурне банке (АИИБ), у коју Кина улаже 47 милијарди долара.
За осниваче се до сада пријавило 58 држава света, међу којима 12 чланица НАТО. Поред тога, Кина планира да упумпа најмање 62 милијарде долара у три своје банке како би потпомогла пројекат Новог пута свиле.
Америка искључена
САД су, након пропалих покушаја да савезнике убеде да са Кином не оснивају АИИБ, сада промениле курс и тврде да су одувек подржавале овај пројекат, иако је јавна тајна да су му се противиле. Ако је судити по новом америчком плану Транс-пацифичког партнерства, који две пацифичке силе Русију и Кине ни не помиње, учешће САД у пројекту који води Пекинг је тешко замислити, а отпор је готово известан.
Очекује се да ће за пројекат Новог пута свиле бити потребне деценије, а да ће трошкови нарасти на стотине, ако не и хиљаде милијарди долара. Скоро је непојмљиво шта ће то значити за светску економију и трговину.
Древни Пут свиле увећао је обим трговине диљем тада познатог света, али је донео и више од трговине – размену знања, учења, открића и културе. Поред свиле, зачина и накита, најважнија ствар коју је Марко Поло донео из Кине била је чувена наутичка мапа света која је била основ за открића Кристофора Колумба која су уследила.
ИЗВОР: БЛИЦ НЕДЕЉА
