Прочитај ми чланакНа једном Телеграм каналу данас се појавио видео-снимак у којем аутор износи тешке оптужбе у вези са међународним усвајањима деце из Србије. У снимку се помињу имена појединих судија за које се тврди да су, наводно, били укључени у незаконите радње повезане са усвајањем српске деце у иностранство.
Ови наводи, за сада, нису потврђени од стране надлежних институција и морају се третирати искључиво као тврдње аутора снимка. Ипак, чињеница да се овакви садржаји појављују у јавности, као и да изазивају снажне реакције, указује на дубоко неповерење грађана у систем и на потребу за хитном и транспарентном институционалном провером.
Посебну тежину овој теми даје чињеница да контроверзе у вези са међународним усвајањима прате Србију већ годинама. Још од 2016. године у јавности се води расправа о одлукама и међународним обавезама Србије у области усвајања, као и о транспарентности процедура које укључују стране држављане.
Ауторка овог текста наводи да је лично, пре две године, истраживала сајтове страних агенција за усвајање са којима је Србија имала успостављену сарадњу. Према том сведочењу, на тим сајтовима су била објављивана деца из Србије, без заштићених лица и са јасно истакнутим порукама да је поступак усвајања могуће окончати „за свега три недеље“. Уколико је то тачно, реч је о пракси која отвара озбиљна питања о заштити приватности деце, поштовању процедура и самом духу међународних конвенција које би требало да штите најбољи интерес детета.
Истовремено, у Србији и даље постоји велики број породица које годинама чекају на усвајање, што додатно појачава осећај неправде и сумњу да систем не функционише у корист домаћих усвојитеља и саме деце.
Због тога је неопходно да надлежни органи – тужилаштво, Министарство правде и Министарство за бригу о породици – без одлагања изађу пред јавност, саопште шта је истина, шта није, и да ли је било злоупотреба у систему међународних усвајања.
Ћутање у оваквим случајевима не штити институције. Напротив, оно храни сумњу да се иза затворених врата крије нешто много озбиљније од „теорија завере“. Када је реч о деци, свака сумња мора бити темељно испитана, а одговори морају бити јавни, јасни и недвосмислени.
