Прочитај ми чланак

НОВИ „ШТИТ ЕУФРАТА“: Зашто Турска диже 25.000 војника на Сирију

0

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да ће турска војска ући у зону деескалације у сиријском Идлибу и да је то већ усаглашено с Русијом. Турска армија се истовремено гомила на граници с Ирачким Курдистаном, којем је Анкара припретила жестоким дејствима у случају одржавања референдума о независности. Шта мотивише ове поступке?

Ердоган је у интервјуу агенцији „Ројтерс“ нагласио да су, према споразуму постигнутом у Астани, Руси задужени за безбедност изван Идлиба, а Турци штите безбедност унутар ове провинције. 

© REUTERS/ Revolutionary Forces of Syria Media Office

Председник Турске је, такође, изјавио да ће борба против тероризма у Сирији, бити детаљно разматрана током његовог разговора с председником Русије Владимиром Путином следеће седмице у Анкари. 

Према наводима турских медија, ове седмице у пограничну турску провинцију Хатај пребачено је 80 јединица оклопне технике. Влади близак лист „Јени сафак“ тврди да је за војну операцију у Сирији мобилисано 25.000 турских војника. 

Информације о припреми нове турске војне операције у Сирији почеле су да се појављују у медијима одмах по завршетку претходне турске војне кампање у тој земљи „Штит Еуфрата“ у марту 2017. Ова операција је трајала од краја августа 2016, а формални циљ инвазије Турске на територију Сирије било је уништење терориста ДАЕШ-а. 

Три муве једним ударцем

Експерти су, међутим, претпостављали да су Турци имали и други задатак, да не дозволе да се две области на северу Сирије које су под контролом Курда уједине. 

Тада је дејства Турске осудио званични Дамаск, а Москва је изразила забринутост због онога што се догађа у области сиријско-турске границе. У борбама које су трајале неколико седмица, турска је преузела контролу над скромним појасом дуж турско-сиријске границе између градова Џераблус и Азаз, широким од 10 до 40 километара. 

„’Штит Еуфрата’ су извели без било какве сагласности. Сада делују у формату зона безбедности, ту има одређених споразума у оквиру астанског сусрета, постоји тежња Ирана, Турске, Русије и званичног Дамаска ка постизању споразума, покретању механизама који би омогућили да се безболно пређе с оружаног сукоба на политичко решавање сукоба“, наводи у разговору за РТ војни експерт Андреј Кошкин. 

Према његовим речима, увођење турских снага у Идлиб је корисно за Анкару из неколико разлога. 

„Уводећи војску у Идлиб, турска влада може да убије не две него чак три муве: не само да обезбеди себи војно присуство у Сирији које је усаглашено с Русијом и Ираном него и да појача свој ауторитет унутар саме Турске, али и на међународној сцени у виду борца против радикалних исламистичких организација. И, најзад, турска војска је већ у сарадњи с руском успела да се опорави после прилично спорних резултата операције ’Штит Еуфрата’“, разјаснио је експерт стратегију Анкаре. 

Опасни Идлиб

Неопходност војне операције у Идлибу објашњавају тиме што се провинција практично претворила у гнездо терориста. Коалиција Хајат Тарир ел Шам, у којој доминантну улогу игра Џабат фат ел Шам (бивши Нусра фронт), током овог лета је освојила највећи део региона. Терористичке формације су потиснуле групације протурских опозиционара. 

„Тамо се скупило прилично много бораца, до 70.000. Они ништа не умеју да раде осим да ратују и не припремају се да се баве економијом, пољопривредом, а камоли да обнављају социјалну инфраструктуру“, наводи Кошкин. 

Раније су борци коалиције Хајат Тарир ел Шам почели јуриш на положаје владиних снага у области зоне деескалације у северном делу провинције Хама, недалеко од границе с провинцијом Идлиб. На удару се нашла руска војна полиција. Двадесетог септембра је начелник Главне оперативне управе Генералштаба Војске Русије Сергеј Рудској саопштио да се вод руских војних полицајаца од 29 људи нашао под опсадом терориста. 

Руска војна група за деблокирање успела је да изведе полицијски вод из опсаде, тројица војника су рањена. Како би зауставила напредовање терориста, руска авијација интезивно бомбардује њихове положаје, пружајући подршку сиријској војсци. Руски је оптужио америчке специјалне службе да су помагале борцима. 

„Према подацима којима располажемо, ову офанзиву иницирале су америчке специјалне службе како би зауставиле успешно напредовање владиних снага на истоку од Дејр ел Зора“, нагласио је он. 

У овој ситуацији, како сматра руски експерт, увођење турске војске могло би да игра позитивну улогу. „Турска војска, ако заиста буде уведена у Идлиб, не може бити на бољем месту“, тврди стручњак. 

Према његовим речима, с Турцима је спреман да сарађује знатан део малих опозиционих група, незадовољних управом Хајат Тарир ел Шама. Увлачење турске војске у борбу против терориста омогућиће Сиријцима да наставе активна дејства у области Дејр ел Зора. 

„Турци чине знатан део оних снага које ће обезбедити ток операције успостављања мира у Идлибу на копну“, нагласио је експерт. 

Курдско питање

„Учешће Турске у стварању четврте зоне деескалације помоћи ће јој да се интегрише у ову територију и да створи механизме за решавање конфликтног питања, које је повезано с Курдима“, изјавио је Кошкин. 

„Јени сафак“ наводи да Турци на северу Сирије припремају не сам операцију против терориста. Једанаестог септембра у листу је објављен материјал о војној кампањи против сиријских Курда у области града Африна, у којој оружане групације блиске Радничкој партији Курдистана контролишу велику територију. 

Према наводима листа, ако Турци успоставе контролу над севером провинције Идлиб, Африн ће бити блокиран са севера и запада (где се налази граница с Турском), истока (где је војска „Штита Еуфрата“) и југа (где је контингент Турака у Идлибу) и Курди ће имати везу са спољним светом једино преко линије разграничења са сиријским владиним снагама поред Алепа. 

Сценарио опсаде потврђују и изјаве протурских бораца у саставу снага „Штита Еуфрата“ од 21. септембра у вези с походом на Идлиб. Они у ову провинцију могу да уђу само преко зоне коју контролишу Курди. 

„Турци учествовањем у споразумима за одржавање мира у зонама деескалације у било ком тренутку су спремни да предузму озбиљне офанзивне мере против Курда. Тада ће избити нови озбиљан сукоб у овој напаћеној земљи“, тврди Кошкин, али истиче да за сада постоји могућност да овакав сценарио спречи.

„Мислим да има услова да се ово крвопролиће спречи. Неопходно је радити на политичком и на дипломатском нивоу са циљем да се нађу додирне тачке“, сматра експерт.

Ирачки Курдистан

Истовремено с гомилањем војске на сиријској граници Турска демонстрира војну моћ на граници с Ирачким Курдистаном. У овој области 25. септембра ће бити одржан референдум о независности, против чега жестоко протестују регионалне државе – Ирак, Иран и Турска. 

Турске оружане снаге 18. септембра почели су војне вежбе недалеко од прелаза Хабур на граници с Ирачким Курдистаном, које треба да трају до 26. септембра. Око сто тенкова и друге оклопне технике, усмерене у правцу Ирачког Курдистана, као и неколико ракетних уређаја, размештено је на ирачкој граници. Сада се у самом Ирачком Курдистану, како преноси „Курдистан 24“, налази две хиљаде турских војника. 

Према мишљењу експерта, у случају Ирачког Курдистана реч је, пре свега, о турској демонстрацији силе.

„Мислим да је то, највероватније, неко упозорење да се руководство Ирачког Курдистана врати здравом разуму“, сматра Кошкин.

5 коментара “НОВИ „ШТИТ ЕУФРАТА“: Зашто Турска диже 25.000 војника на Сирију

  1. Милутин каже:

    Видели Руси да су Сиријсци неспособни, и уз Руску помоћ, да ослободе своју територију, мада су расцепкани на више фракција, па су за помоћ позвали Турке, а ови једва дочекали, не би ли се како обрачунали са Курдима, мада их стока америчка помаже као одговор на противљење безусловној америчкој послушности. Изгледа да јадни Курди ни овога пута неће доћи на тапет великих сила, и да се коначно уједине и створе сопствену државу.

    1. ултра каже:

      Не познајем довољно Курдску историју па се питам где су они били пре 100-200 година кад су се стварале националне државе??Били су у џамијама и слушали хоџе као што данас слушају американце,сами су криви.Уместо националних срце им је било пуно верских осећања и добили су шта су тражили живе са истоверним Турцима и у чему је сада проблем?Шта им не ваља у Турској за коју су били?Док су се неки народи сами или уз туђу помоћ ослобађали од Турске империје они су били пасивни или на Турској страни.Шта би било да су се они ослобађали пре 150 година?Данас би били посебна држава са 40 милиона становника а Турци на балкану не би били до 1912 године.Овом Барзанију у Ирачком Курдистану прадеда и деда су били рабини.Јасно је да Израелу одговара јака савезничка држава која је аутоматски против Арапа.Југоисточно од Деир аз зора нема Курда али су ту највећа налазишта нафте у Сирији и зато их американци терају да их заузму како се неби би послератна Сирија обновила и ојачала.Курди са нафтним налазиштима у Ираку и Сирији могли би да купују америчко оружје и да отцепе скоро половину источног дела Турске.И после тврдите да је Ердоган исценирао државни удар.

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Сиријци неспособни, а одбранише земљу за разлику од нас???
      Е стоко вадикално „способна“, кад би се мерило колико се посереш сам себи у уста, требало би шлепер да потегне!

  2. Marinos Ricudis каже:

    Gde god Ameri dođu uvek „iz principa“ otkinu neku teritoriju. Prosto je neverovatno kako je to postalo simptomatično da se na taj način širi sloboda i demokratija.
    Po principu „fik i gotovo“ dele tuđu teritoriju kao da im je Džordž Vašington to ostavio testamentom.
    Čudno samo kako nisu u Nju Meksiku, Kaliforniji i Teksasu to dozvolili ili braći crncima i indijancima. Svoje ne delimo, ali tuđe u svako doba dana, a naročito noću (kad niko ne vidi).

    Ako ćemo po principu, prvo nelegalne američke baze aut, pa onda rasprava i referendumi.

    Već su Kurdi započeli sa nasiljem još pre referenduma.
    Npr. u ime ravnopravnog društva „pošteno“ su terorisali, i još uvek terorišu, Asirce.
    Insistiranje na kurdskim nazivima za naseljna mesta, eliminacijom opozicije unutar kurdskih redova, nasilnom regrutacijom itd.
    Valjda je to još jedna tekovina njihovih zapadnih saveznika.

    Gde god Kurdi krvare za američke interese tu se i organizuju referendum i autonomije.
    Protiv Sadama Husejina u Iraku – nagrada regionalna vlada koja sad hoće da se odvoji.
    U Siriji protiv ISIS-a i Asada – nagrada za početak, teritorijalna autonomija.

    Pokušali su u Turskoj i Iranu prošle godine, ali im nije uspelo.

    1. Marinos Ricudis каже:

      U vreme napada na nas Ameri su imali u proseku 10 do 12 operativnih nosača aviona danas imaju 2 do 3 operativna nosača. Zbog krize oko Koreje prvi put su bez nosača u blizini persijskog zaliva.
      USAF ima 32 operativna skvadrona od čega samo 22 do 24 upotrebljivih van teritorije SAD. Pri tome u slučaju sukoba sa Rusima mogli bi u Evropi da koncentrišu samo maksimalno 15 skvadrona.
      dakle danas bi u slučaju svetskog sukoba mogli da suprotstave Rusima 360 aviona tj realno ispod 300 taktičkih lovaca.
      To je manje nego protiv nas 1999. godine. Sad u celoj Evropi imaju samo jednu jedinu operativnu brigadu a tada su imali korpuse.

      Operativna oklopna divizija je sada za njih misaona imenica.

      Inače zbog onih udesa sa brodovima objavljeni su neki interni dokumenti koji su obično tajni.
      Oni pokazuju u kom je očajnu stanju US Navy.
      Brodovi su popunjeni sa dobrim delom neobučenim osobljem.
      Nivo obučenosti posada je od 2102. godine kada je procenat mornara sa nedovršenom obukom na brodovima iznosio 5 do 10% porastao na kastrofalnih 30 do 35% u junu 2017. godine.
      Reč je o brodovima koji su na borbenom zadatku.
      Nivo ispravnosti brodova je u isto vreme spao sa 92-93% na oko 70%. Itd, itd…
      Zbog neobučenosti posada obučeni specijalisti služe u proseku 12 do 16 sati dnevno.
      U izveštaju iz juna 2017. godine se navodi da je čudo što udesi nisu svakodnevni.

Коментари су затворени.