Прочитај ми чланакУпркос томе што ће Србија до краја јуна у преговорима са Европском унијом највероватније отворити поглавља 23 и 24, у Бриселу се иза затворених врата и даље воде жустре дебате о томе каква треба да буде заједничка преговарачка позиција према Београду, сазнаје Дојче веле.
(Илустрација Новица Коцић
Из једног докмента у који је Дојче веле имао увид, види се да суседи од Србије траже бољу заштиту мањина, а Немачка најављује да ће остала преговарачка поглавља бити отворена када буде напредовала нормализација односа са Косовом.
Како сазнаје Дојче веле, различите мање или веће захтеве имају Румунија, Бугарска и Мађарска, али и Немачка и Финска.
Током састанка радне групе Европског савета задужене за питања проширења, представници Немачке су претходне седмице остали на позицији да се преговарачка поглавља могу отварати само уколико дође до даљих помака у нормализацији односа са Косовом.
То, ипак, не важи за већ отворена поглавља 35 и 32, као ни за поглавља 23 и 24, која би требало да буду отворена ускоро.
Међутим, отварање осталих поглавља ће Немачка подржати тек „у светлу напретка у затварању преосталих рупа у примени споразума о нормализацији из априла 2013“.
Из једног поверљивог документа немачког Министарства спољних послова, у који Дојче веле има увид, види се да Берлин захтева да Београд и Приштина наставе технички дијалог, али и разговоре високих политичких представника, чим се формира српска влада.
Берлин инсистира и да се европска преговарачка позиција прошири тако да се помену и „забрињавајући“ гласови током српске предизборне кампање.
Према ставу немачких дипломата, пречесто су у први план током дебате истицани „национални интереси Србије на Косову и у Републици Српској“, а премало се говорило о „амбицијама за приступ ЕУ“.
У радној групи задуженој за проширење седе представници Европске комисије и свих чланица. Из протокола се види да хрватски представник није више имао посебних примедби, али су зато представници Мађарске, Румуније и Бугарске нагласили значај мониторинга и затражили да Брисел проверава да ли ће се Србија држати задатих рокова за испуњавање акционог плана.
Став Румуније је да Брисел од Србије мора јасније да тражи боље омогућавање верских служби на језику мањина.
Чини се, ипак, наводи Дојче веле, да у овој фази неће бити даљих затезања ни блокада, јер је став Европске комисије о румунском захтеву да је акциони план Србије о заштити мањина довољан, односно да не треба тражити више, јер су испуњени стандарди Оквирног споразума за заштиту националних мањина Савета Европе.
Тај документ је усвојен 1995. а Србија га је потписала 2001. године. На примедбе да треба строго контролисати темпо којим Београд испуњава оно што је зацртано у акционом плану за поглавља 23 и 24, у Европској комисији наводе да је „квалитет важнији од брзине“.
Из документа у који је Дојче веле имао увид произлази да је посебно представник Финске нагласио значај независног правосуђа, примереног трајања процеса, побољшања образовања судија и тужилаца, спровођење акционог плана за борбу против корупције и побољшања закона о заштити
података.
Хелсинки није тражио да се у заједничку преговарачку позицију сада уводе нови елементи, али ће током преговора инсистирати на побројаним темама, преноси Дојче веле.
