Центар за истраживачко новинарство Србије направио је опсежно истраживање власништва ФТО фирми и открио да су многе под контролом криминалаца, који их користе како би лако дошли до легалног наоружања и за рекетирање пословних људи и осталих грађана

Недавно усвојени Закон о приватном обезбеђењу не спречава људе из криминалног миљеа да и даље буду власници приватних оружаних формација.

Закон о приватном обезбеђењу (ЗПО), који је Народна скупштина усвојила крајем новембра, не регулише власништво над компанијама за физичко техничко обезбеђење (ФТО), чији радници носе ватрено оружје и баве се осетљивим пословима попут обезбеђивања јавних институција, банака, ноћних клубова и сплавова. Према закону, безбедносну проверу коју спроводи Министарство унутрашњих послова (МУП) морају да прођу директор фирме и радници, али не и власници ових компанија.

Центар за истраживачко новинарство Србије је 2010. године, у сарадњи са новинарском мрежом Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП), направио опсежно истраживање власништва ФТО фирми и открио да су многе под контролом криминалаца, који их користе како би лако дошли до легалног наоружања и за рекетирање пословних људи и осталих грађана.

Тако се вођа ваљевске криминалне групе Милан Лазаревић, звани Лаза Бомбаш, неколико година бавио рекетирањем преко агенције за обезбеђење Полито, чији је био неформални власник.

Одбегли нарко-бос Дарко Шарић преко свог ујака је имао фирму за обезбеђење Тотал Сецуритy Сyстем, која је од МУП-а добила дозволе за набавку и ношење осам пиштоља.

Александра Ивановић, супруга Милорада Улемека Легије, осуђеног за атентат на премијера Зорана Ђинђића и друге злочине, била је власник фирме за обезбеђење Лупус Гроуп.

И поред тога што су ови мрачни примери познати у јавности, радна група која је писала ЗПО, а коју чине представници МУП-а и Удружења за приватно обезбеђење Привредне коморе Србије (ПКС), није у Закон унела јасну меру која ће мафијаше одстранити из ове делатности.

Милан Николић, директор приватне фирме Сигурност Врачар, која обезбеђује различите државне институције, сматра да законом треба проверавати и власнике агенција.

– Наравно да закон треба да третира и власнике јер они могу да буду криминалци. И они морају да прођу одговарајућу проверу – каже Николић.

Драгиша Јовановић, који је као члан Удружења за приватно обезбеђење ПКС учествовао у изради закона, са друге стране каже да за њега није битно ко је власник фирме.

– Имамо чланице нашег удружења чији је оснивач, на пример, са Кајманских острва. Нико не зна ко је. И онда власник одреди некога ко ће му овде бити директор. Е тај се зна, држава све о њему зна. И то је регулисао наш закон, битно је да се зна ко води посао и ко ће одговарати за то како се ту ради. А ко је власник, па ево када погледамо логично, што је важно ко је власник – каже Јовановић.

(ЦИНС)

Ознаке: закон о приватном обезбеђењу, нови закон, Србија