Прочитај ми чланак

Нови закон у Србији: Пазите шта говорите о Сребреници, јер можете у затвор!

0

Негирање геноцида убудуће ће се у Србији кажњавати и то са шест месеци до пет година затвора. Ову новину доноси предлог Закона о изменама и допунама Кривичног законика који је од уторка у скупштинској процедури.

610871_tan2016-10-6-133145278-5_f

Иста казна, по овом документу, следује и све оне који геноцид, за који постоји правоснажна пресуда суда у Србији или Међународног кривичног суда, јавно одобравају и значајно умањују његову тежину.

– Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година – стоји у новом ставу пет, члана 387 овог предлога Закона.

Ово, наиме, значи, да по овом предлогу неко може добити казну затвора каже да Сребреница није геноцид иако ју је Хашки трибунал, као Међународни суд, прогласио геноцидом, објашњава за „Телеграф“ председник Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Он изражава наду да ће се овај став мењати:

– Мислим да ће се тај члан “брусити”. То су, по мени, уступци нашем путу или цена нашег пута за улазак у Европску унију пошто то постоји и у другим цивилизованим државама. Кад је реч и Сребреници имамо пресуду суда у Хагу, а то је мени као правнику када бих судио неком на првом месту било довољно јер је противно утврђењима Хашког трибунала или неког суда у Србији.

Он истиче да није за овакву формулацију.

– Ако има разума и памети, у тој форми она не би требало ни да се изгласа. На тај начин, ускраћујете право, онемогућавате уопште, на било ком нивоу, у расправама, чак и у Парламенту да се критички осврћем на пресуду ако имамо правоснажну пресуду трибунала у Хагу, иако сви знамо да је то више политичка установа.

Влада Србије је предлог овог закона усвојила на последњој седници која је одржана 9. новембра, а затим текст документа проследила у Скупштину Србије да о њему одлучују.

Планирано је да се све измене из овог закона почну да се примењују 1. јануара 2017. године, изузев четири члана која ће почети да важе 1. марта следеће године, и једног који ће ступити на снагу осам дана од објављивања у Службеном гласнику.

 

58 коментара “Нови закон у Србији: Пазите шта говорите о Сребреници, јер можете у затвор!

  1. Perun каже:

    Pobijeni u Srebrenici „alahovom“ voljom oživeli na izborima

    OESS je pri usporedba s` liste navedenih imena ubijenih bosanskih Muslimana u ljeto 1995 oko Srebrenice i bosanskih birača iz regije u 1996 konstatirala je da na izborima u 1996, pronadjeno 3.000 ljudi čija se imena nalaze na popisu nestalih osoba iz Srebrenica.

    Ovi izbori, uz sudjelovanje muslimanskih Bosanaca iz raznih europskih zemalja izvedeni su pod nadzorom OESS-a (Organizacija za europsku sigurnost i suradnju u Europi).

    BBC novinar Jonathan Rooper zatražio od OESS-a listu da istraži incident ,
    međutim, on je rekao da popis trenutno nije dostupan.
    Očito je da netko ovdje ima nešto da krije.

    Na popisu se pojavila oko 3.000 imena na obje liste (nestalo + popisa birača) .
    Za 2701 osobu je bilo moguće rekonstruirati imena koje su navedena u listama nestalih/ubijenih a u isto vreme su se pojavile na birackim spiskovimai.
    Daljnja istraga je u toku.

  2. Виде Даничић каже:

    Сребреница је одавно постала највећа службена лаж епохе

    Како је рекао Џонатан Рупер, лаж је у једном тренутку постала толико неподношљива, да је изазвала реакцију најумнијих и најпоштенијих интелектуалаца света разних струка, посебно форензичара и историчара.
    Едвард Херман је рекао да Сребреница представља „највећи тријумф пропаганде на крају 20. века“.

    Најдубља тајна Сребренице у суштини јесте:
    – идентитет стварних наручилаца злочина и
    – легитимни борбени губици 28. дивизије Армије БиХ (у ствари, џамахирије балије изметбеговића).

    Сребреничка прича заснована је на исконструисаној и лажној бројци од 8.000 стрељаних муслимана, што је оквалификовано као геноцид (нема значаја што то није у складу са дефиницијом геноцида у актима међународног права).
    Тачан број од 1.919 стрељаних муслимана утврдили су форензичари адског (хашког) трубунала упаривањем бутних костију. Пошто је то било далеко од пројектованог геноцидног броја од 8.000, приступило се конструисању сребреничке лажи епохе.
    За ту операцију злоупотребљен је адски оптуженик Момир Николић, који је због обећаног смањења казне лажно потврдио да су тзв. примарне гробнице (са покопаним стрељним муслиманима) 1995. г. прекопане и испражењене у тзв. секундарне гробнице (гробнице погинулих муслимана у пробоју 28. дивизије). (Међутим, сам Николић је потврдио да материјалних доказа за то нема. Нема, такође, ни једног сателитског снимка о томе.) Наводно је на тај начин смањен број стрељаних муслимана у примарним гробницама.
    Дакле, кључна компонента сребреничке обмане јесте лажно представљање посмртних остатака ексхумираних погинулих лица на подручју борбених дејстава као стрељаних муслимана.

    Процес персонализовања посмртних остатака ексхумираних лица је затворен за јавност и није ништа друго познато, осим цифре од око 6.000 тобож идентификованих жртава, без поименичног списка. Лабораторије одбијају да доставе (наводно из верских разлога) одбрани узорке без којих је немогуће проверити резултате наводних идентификација. (ДНК упаривањем може се евентуално идентификовати покојник, али не могу се утврдити најважније чињенице за криминалистичку обраду Сребренице: начин, место и време смрти! Због тога су налази лабораторија форензички безвредни, јер главно питање у случају Сребренице није укупан број мртвих, него колико је лица погинуло у борби, а колико је било стрељано.) На пример, нико до сада није одговарао зато што је пуцао у наоружану колону 28. дивизије, јер то и није кривично дело.

    Пошто нема доказа, процене погинулих у пробоју 28. дивизије су различите: 2.628 (генерал АБиХ Е. Хаџихасановић); 4.000 (К. Билт); 5.000 (Џ. Шнидлер; он је такође тврдио да је стрељано око 2.000 муслимана). Адски трибунал смањује број погинулих, а повећава број стрељаних.
    Из наведених разлога тужилац у случају Р. Младића није у стању да достави одбрани списак стрељаних лица, јер га нико нема. (Списак лица на тзв. мезарју у Поточарима има веома мало везе са Сребреницом из 1995. г.).
    Због недостатка укупне бројке стрељаних муслимана, некаквог геноцидног плана и доказа о посебној намери – више је него извесно да ће пресуда о геноциду у Сребреници ускоро пасти и тако ће се срушити сребреничка лаж епохе.

    Стварни наручилац злочина је империја зла. Лажући о тзв. хуманитарном рату (тако нешто не постоји) и фингирајући наводну одбрану муслимана од Срба у бившој СФРЈ и од Руса на Кавказу, империја зла тамани муслимане у Либији, Египту, Ираку, Сирији, Авганистану и тако ствара тзв. исламски лук у опкољавању Русије и Кине.

    Дакле, ово је резиме:
    – 3.267 србских цивилних жртава у селима око Сребренице;
    – 1.919 форензички идентификованих муслиманских жртава;
    – тачна бројка погинулих муслимана у пробоју 28. дивизије је непозната, али се процењује на око 6.000 лица…
    Закључак: тзв. геноцид није доказан и није га могуће доказати јер је измишљен!
    (Извор – обрада: чланци Стефана Каргановића у магазину „Печат“)

    1. Perun каже:

      Francuski obavještajac brani Mladića?
      03.07.2012 BEOGRAD

      – Vlasti u Bjelorusiji krajem juna odobrile su politički azil nekadašnjem majoru francuske vojno-obavještajne službe, DRM, koji posjeduje dokaze o pravim krivcima za događaje u Srebrenici iz jula 1995. godine.
      Riječ je o oficiru vojne obavještajne službe T. D. koji je u vrijeme rata bio poručnik i dio grupe u DRM zadužene za Bosnu. Ovaj oficir je u Bjelorusiju prenio brojne dokaze da je masakr u Srebrenici organizovan od strane CIA, MI6 i francuske DRM, a preko paravojne formacije Škorpioni koja je bila direktno pod njihovom kontrolom.
      „Vojska Republike Srpske i Ratko Mladić nad njima nisu imali nikakvu kontrolu, niti bilo ko iz Glavnog štaba VRS.
      U jedinici su bili profesionalni plaćenici, koji su regrutovani od strane ovih službi“, predočio je ovaj oficir francuske službe i navodno predao kompletne spiskove ljudi iz jedinice Škorpioni, kao i pisane naredbe, koje su davane komandantu ove jedinice.

  3. Виде Даничић каже:

    ГЕОПОЛИТИКА СРЕБРЕНИЦЕ
    Како се Сребреница користи и каквим геополитичким циљевима она служи? Ко профитира од конструисане верзије догађаја у Сребреници коју је наметнула западна пропаганда?
    Западни медији и и политички руководиоци наметнули су верзију догађаја по којој су Срби у Сребреници починили геноцид над муслиманским становништвом. А да западне силе сносе терет кривице што тај злочин нису спречиле и тај пропуст им, наводно, од тада намеће моралну обавезу да увек и на сваком месту војно интервенишу да се не би догодила нова Сребреница! То је произведена доктрина тзв. „права на заштиту“ угроженог становништва. Њу западне силе рутински користе искључиво као изговор за агресивне нападе против суверених држава које име се не покоравају под изговором да „крше људска права“.
    То је привидно хуманитарни изговор за извођење војних интервенција са циљем уништења држава које одбијају да се у потпуности покоре диктатима Запада. Од тада где год се Запад позивао за извођење агресије позивао се и на на Сребреницу и увек су били у питању политички интереси који немају никакве везе са некаквом хуманошћу. Истовремено, свуда је увек био присутан и материјални интерес да се нациљана држава окупира и опљачкају њени природни ресурси.
    Сребреница је тако на Балкану претворена у оснивачки мит тзв. бошњачке нације и Запад снажно подржава стварање вештачке муслиманске нације у Босни и Херцеговини. Тако је мит о Сребреници постао моћно средство трајног раздора између људи исте крви и порекла на овим просторима. Њима је одржавање сребреничког мита неопходно да би се на великом делу простора бивше Југославије могло оправдати присуство и мешање Запада и извршени злочин против мира и растурања једне суверене чланице ОУН.
    Чињеница је да су од распада СССР жртве Запада већином у свету муслимани (у питању је око три милиона невиних жртава мирних људи). Разлог зашто су они били побијени увек је био манипулација да се не би „поновила Сребреница“! Лицемерна подршка муслиманим у БиХ пружа покриће Западу за тврдњу да он нема ништа против Арапа, муслимана или ислама као таквог.
    Због општег ембарга на кључне информације у вези са догађјима у Сребреници и око ње истраживање суштине догађања је веома отежано. Поборници и истраживачи истине углавном знају основну истину о томе да се у Сребреници није могло догодити нити се догодило да је убијено 8.000 људи! У правоснажној пресуди хашког трибунала генералу Толимиру утврђен је број жртава од 4.900 и да није био извршен геноцид. У издвојеном и драматичном мишљењу судије Жан-Клод Антонетија стоји следеће: ако би га родбина убијених упитала ко је и зашто наредио убиство њихових сродника, он као судија, после разматрања свих доказа изнетих у току суђења – не би знао да им одговори на то питање?!
    То је кључни доказ да на кључна питања у вези са Сребреницом нема одговора, да се врши масовно прикривање података и да би свеобухватна слика догађаја и њихове позадине тешко компромитовала веома моћне чиниоце. Зато се и после преко 20 година службена верзија Сребренице брижљиво филтрира и све чешће се у недостатку других аргумената прети кривичном одговорношћу свакоме ко ту неубедљиву верзију догађаја јавно доводи у питање.
    Извор (обрада): С. Каргановић, „Печат“ 427/2016

  4. Виде Даничић каже:

    Истина о Сребреници
    У Сребреници јесте било злочина, али злочина турака над Србима. Неколико година су наоружане балије Н. Орића из Сребренице као демилитаризоване зоне под заштитиом УН клале Србе по селима око Сребренице проклете . и тако све до броја 3.333 Срба убијених и мучених на најстравичније начине. О тим жртвама нико више не збори, изузев ојађене родбине и малобројних родољубивих и истинољубивих Срба.
    То је био део истинског геноцида турског над Србима, јер је балија изметбеговић имао прецизан план истребљења свих Срба и чишћења некакве турске Босне до последњег Србина.
    А у самој Србереници није било никаквог србског геноцида над турцима. Прво, не постоји локални (општински) геноцид по дефиницији УН). Друго, никада нико није утврдио да су Срби у бившој БиХ имали намере или план за уништење свих турака, нити крвата.
    У Сребреницу је мала србска војска ушла као у небрањени град, јер су муџахедини пре тога из познатих разлога напустили град. Срби су идентификовали групу турских мушкараца као починиоца злочина над Србима и спроводили су их у затвор. Тада је један турчин отео пушку од србског стражара и запуцао и тако је дошло до сукоба у којем је убијено око 300 турака. То јесте злочин, али није ништа друго.
    Р. Младић је напојио и нахранио цивилно турско становништво и по њиховој вољи организовао им транспорт на жељена места извна Сребренице. С тим што је сваком дозволио да остане у Сребреници.
    Срби су Холанђанима као припадницима међународних снага које су „штитиле“ заштићену зону утврдили да око 8.000 наоружаних турака (?!) прође слободно преко србске ослобођене територије до Тузле, под условом да се тамо поново не мобилишу и пошаљу на сарајевско ратиште. Међутим, десило се управо то и Срби су морали да обуставе даљи излаз балија и дошло је тако до сукоба у којем је погинуло вероватно 3 до 4 хиљаде турака. Но, то је био легитиман ратни циљ, који нема везе ни са злочином, а камоли са геноцидом.
    Прича о Брањеву, 10. диверзантском одреду и наводном стрељању 1.100 турака је апсолутна измишљотина и глупост направљена по договору с крватом Драженом Ердемовићем. Ту акцију су организовале стране обавештајне службе и у њој србска војска није учествовала и нема везе с тим. А убијено је, ваљда, око 1оо турака.
    (То су утврдили највећи србски и међународни експерти, а недавно је то потврдио и цењени К. Чавошки у емисји „Ћирилица“.)
    И то је цела целцата истина о Сребреници, која ће кад-тад изаћи на видело.
    Све то знају и у адском трабуњалу и у целој озбиљној светској јавности, а све то би и наводни премијер Србије земље да преврне морао знати и тиме се управљати у одбрани државе и нације!
    Али ништа није како би требало и морало да буде…

  5. Milan Miljkovic каже:

    Увођење закона по коме се кажњава негирање геноцида у Сребреници представља кршење људског права на слободу мишљења и говора. Није могуће спречити људе да мисле и не верују да се тај „геноцид“ уопште догодио, јер нигде није ни недвосмислено доказано да га је било у складу са дефиницијом геноцида, већ се све заснива на пропагандним извештајима. Такав закон је и унутар себе апсурдан, јер да је јасно и непобитно утврђено да се злочин у Сребреници може сврстати у геноцид, не би било ни потребе да се доноси поменути закон. Чињеница да се инсистира на усвајању закона, којим би се негирање „геноцида“ у Сребреници сврстало у кривично дело, указује на страх Великог Брата од истине и осуде Њега, правог кривца за ратове на просторима СФРЈ.

    1. Rile каже:

      …нема ту…готово је…од сутра не смемо ни Срби да будемо…

    2. Milan Miljkovic каже:

      Ja sam Srbin, drugo ne mogu biti, nikako.

      Ako samo pisemo postove na Srbininfo ne postoje nikakve naznake da ce neko uzeti u obzir da se protivimo ovom zakonu.
      Niko ne garantuje da ga nece usvojiti i ako milion ljudi napise svoje misljenje, ali ucinimo bar toliko.
      Siri ovo dalje , ako se slazes.

      Pozdrav Rile.

Коментари су затворени.