Највећа жеља ми је да у 2013. освојим Ролан Гарос, али и ако ми се то не оствари, увек ће се наћи неки нови изазов у мом животу.
Због њега смо поносни што смо Срби.
Најбољи тенисер света и први спортиста планете у 2011. Новак Ђоковић у новогодишњем интервјуу за Курир говори о стварима о којима је ретко причао током претходних година.
Момак који је веома млад дошао на врх света и даље има дечачке снове и жеље које би волео да му се испуне у данима који су пред њим.
♦ Колико си задовољан 2012. и која победа ти је била најдража у овој години?
– Морам да признам да сам врло задовољан, нарочито почетком и крајем сезоне. Турнир у Лондону сам одиграо у пуној брзини, без изгубљеног меча. Ипак, ако бих морао да бирам најдражу победу, то би била она у финалу Аустралијан опена против Надала.
Ту сам померио границе своје издржљивости и потврдио колико је велика моја љубав према тенису – ни после скоро шест сати игре нисам осећао бол.
Тада сам се стварно осетио као гладијатор, до последњег даха сам се борио за тријумф.
♦ У нову сезону улазиш као број један. Које су ти амбиције за 2013?
– Најважније је да останем здрав, да нема повреда. Следеће године распоред је јако густ због Дејвис купа који играмо, имамо мало одмора и времена за опоравак. С друге стране, волео бих да ове године подигнем пехар на Ролан Гаросу јер је то једини гренд слем на којем нисам тријумфовао, тако да ћу на форму темпирати према томе.
♦ Имао си прилику да носиш српску заставу на Олимпијским играма у Лондону. Какав је био осећај?
– Феноменалан, верујте да је то био један од најважнијих тренутака у мом животу. Србија је мала земља с много добрих спортиста и одличним екипним спортовима. Било је врло емотивно кад смо се сви скупили на једном месту – тек онда схватиш колику снагу носимо.
Ми смо репрезентација која није имала никаквих проблема, сви смо се дружили, бодрили, смејали, причали и делили тугу кад неко од нас не би постигао задате циљеве. Стварно сам поносан.
♦ Колико ти је жао што си се из Лондона вратио без медаље?
– Одмах сам рекао да сам пропустио можда и шансу каријере да освојим златну медаљу. Врло тешко сам то поднео, било ми је баш жао. Околности су такве да у тенису нема пуно времена ни за тугу ни за радости.
За неколико дана ме је чекао пут у Америку и врло брзо сам морао да се дигнем и одиграм Синсинати. У наставку сезоне желео сам да пре свега себи потврдим висок ниво игре који сам кроз године искуства достигао, али и снагу свог карактера – да не клонем кад је тешко, већ да се борим за своје циљеве.
♦ Све више се бавиш хуманитарним радом. Какве акције планираш у наредној години?
– Почетком године састаће се борд директора и управни одбор, који ће дати коначну реч о пројектима. Мислим да је спремно много добрих и квалитетних ствари и да ћемо највећи део тога успети да реализујемо.
Одмах ћемо и јавност о томе обавестити. Хуманитарни рад ми много значи јер сам своју мисију везао за децу, за њихов рани развој и напредак. Волео бих да у будућности отворимо тему шта наша деца данас уче у школама, да ли су им књиге прилагођене, јер оно што сам ја имао прилику да видим не говори у прилог тој чињеници.
Такође, инклузија је нешто за шта ћу се целог живота борити – да децу научимо да прихватају друге без обзира на разлике.
♦ Већина спортиста данас има тетоваже. Да ли си размишљао да и ти урадиш једну?
– Не, нисам. Океј ми је да их видим на другима, али немам такву пасију.
♦ Јеси ли имао предрасуде према неком народу или земљи пре него што си их упознао?
– Нисам особа која је склона предрасудама јер сам на својој кожи много пута осетио шта оне значе, нарочито ако се односе на неки народ. Васпитан сам да људе вреднујем на другачији начин – по томе да ли су добри или нису, да ли су вредни, искрени. Не памтим да сам се у ма којој ситуацији водио предрасудама – такав сам.
♦ С обзиром на то да си јавна личност, колико те оптерећују трачеви о теби?
– Некад оптерећују, некад забављају, некад уопште не обратим пажњу. Ипак, мој став и принцип мог тима је да не реагујемо на те ствари. Истина увек исплива на површину.
♦ Да ли себе можеш да видиш у будућности на неком одговорном месту везаном за политику?
– Не, ни у ком случају.
♦ Чиме би волео да се бавиш кад завршиш тениску каријеру?
– Имам још времена да се тим питањем озбиљно позабавим. Имаћу више времена и за себе, али и за ствари којима сада не стижем да се бавим колико желим. Мислим да ћу много времена трошити на свој филантропски рад. Волео бих останем у тенису, али и да се посветим голфу.
♦ Постао си познат и по имитацијама. Да ли си због тога имао проблеме?
– Ма не. Људи то доживљавају као забаву, јер то и јесте, а мени никада није пало на памет да неког увредим.
♦ Да ли постоји неко место на планети које желиш да посетиш, а до сада ниси имао прилику?
– Интересантно питање. Верујте ми, има толико места на којима сам био, а која нисам на прави начин доживео због силних обавеза према тенису. Никад нисам био у Аргентини, Перуу, Вијетнаму, Бутану, волео бих да одем тамо.
♦ Имаш ли неку неостварену жељу?
– Да освојим Ролан Гарос. И радим на томе! Али ако се то деси, увек ће се наћи нека нова жеља. Никад не престајем да сањам.
♦ Да ли си нешто себи зацртао да оствариш, а није везано за тенис?
– Имам неколико великих планова за будућност који нису везани за тенис, али још нисам спреман да причам о томе. Још увек се то крчка у мојој глави.
♦ У ком времену у прошлости би волео да живиш? И у којој земљи?
– У нашој земљи у време кад смо сви били уједињени. Дирне ме кад слушам старије како причају о тим временима с носталгијом и пожелим да видим како је било тада.
Честитао сам принцу Вилијаму
♦ Принц Вилијам ти је уручио награду за допринос животу младих људи широм света и за хуманитарни рад. Да ли сте поразговарали о његовој актуелној породичној ситуацији, пошто чека наследнике?
Јелена ми је увек давала ветар у леђа да будем још бољи на терену. Она је завршила школовање, осамосталила се, ради и сада је због природе посла много чешће у прилици да буде са мном на турнирима, што мени баш прија.
Нажалост, Нову годину нећемо провести заједно јер је она због обавеза око фондације и пројеката морала да остане у Београду, али смо срећни јер смо цео децембар провели заједно и напунили батерије за нове изазове.
– Јесам, наравно, честитао сам му на лепим вестима. Изгледао је јако срећно и узбуђено и сигуран сам да ће се одлично снаћи у новој улози. Принц је, иначе, веома брижан као особа и посвећено се бави хуманитарним радом и помоћи младима у Британији. Искрено им желим све најлепше.
Ценим Дулета и Партизан, навијам за Звезду
♦ Недавно је Дуле Вујошевић изјавио да се разочарао што си обукао Звездин дрес. Како коментаришеш ту изјаву?
– Уобичајене страсти између звездаша и партизановаца. Ја за Звезду навијам, Партизан ценим и бодрио сам их у Арени против Макабија. Дулета такође ценим као тренера који је пуно урадио за српску кошарку. Трудим се да својим примером покажем да у животу не треба бити искључив и да све разлике увек може да помири виши циљ.
♦ Порука читаоцима Курира за 2013?
– Да чувају здравље, да мисле о себи и својим најближима и да се сви ујединимо и помогнемо младима да имају бољу будућност у нашој земљи. Желим им срећне празнике и све најлепше. Пуно среће и успеха желим и редакцији Курира!
Деда Мразе, дај нам здравља
♦ Шта би волео да добијеш од Деда Мраза?
– Само здравље за мене и моје ближње. И свима другима пре свега добро здравље да пожелим. Остало ћемо лако.







