Прочитај ми чланакБез јавне расправе, напречац, у Скупштину су стигле измене Закона о високом образовању. Иако се мења само један члан, из академске заједнице упозоравају да би промене могле бити озбиљне. Изменама се отварају врата страним факултетима који, за разлику од домаћих, неће морати кроз процес акредитације.
Деца би да студирају и живе у иностранству? Ево решења. Кад неће брег Мухамеду, онда ће Мухамед брегу, односно, уместо да млади одлазе преко границе, доведите те факултете у Србију.
„Та деца, која би иначе студирала у иностранству, отишла на мастер или докторске студије, управо да њих држава евентуално помогне, посебно када су у питању оне делатности којих нема довољно код нас“, каже Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете.
Инострани факултети, али о државном трошку. Према предлогу закона, рад ових установа биће плаћан из буџета, док за домаће факултете пара хронично недостаје. И то факултете који су акредитовани у Србији, што страни неће морати да буду.
„Предлогом се даје могућност иностраној високошколској установи извођење студијских програма на основу споразума са Министарством просвете, из чега произилази да ће инострана високошколска установа пословати на територији Републике Србије без претходно спроведеног поступка акредитације, што је крајње опасно и дискриминишуће према домаћим универзитетима“, саопштио је Владан Ђокић, ректор Београдског универзитета.
Предлог закона није прошао јавну расправу, већ је експресно, након председникове најаве да страни факултети долазе у Србију, убачен на дневни ред скупштинског одбора за образовање. Једно од ретких места у Србији где је могуће чути различито мишљење.
„Нико није против страних факултета, нисам ни ја. Али ако су они тако добри, нека испуне акредитацију. Ако нешто важи за наше људе, нека важи за те са стране“, каже Слађана Радисављевић из Новог ДСС-а.
„Чак и ако одреде најпрестижније институције, факултете и универзитете, питање је ко ће на тим факултетима који буду имали лиценцу у Србији бити предавачи. Сигурно да неће доћи неко са Харварда овде да предаје“, оцењује председник ДС-а Зоран Лутовац.
Ко год предавао, студирање на тим факултетима ће, цитирамо министарку, врло коштати. С разлогом.
„Урађено је пре две године истраживање са 15.000 студената. Тих 15.000 студената се у огромној већини изјаснило да би волело да имају међународно искуство“, навела је министарка Ђукић Дејановић.
„Не, него да напусти Србију“, одговара Ђорђе Павићевић из ЗЛФ.
„Па добро, ви сад желите да политизујемо“, казала је министарка.
Политика је оно чиме се сви људи у скупштинском одбору баве. Зато, председник једне политичке странке сматра да би страним факултетима Србија могла да буде интересантна једино као огледни пример.
„Да изучавају на лицу места шта се дешава, а не посредно, из уџбеника. Висок ниво корупције, популизам, аутократске режиме, то немате тамо“, наводи Лутовац.
„Хвала, с тим да заиста бирамо речи. Рећи да ми имамо аутократски режим не приличи једном доктору наука, пошто доктор наука ипак зна шта је аутократски режим“, прокоментарисао је Марко Атлагић, председник скупштинског Одбора за образовање.
Лутовац: Знам прилично.
Атлагић: То није у Србији.
Измене закона Мрежа академске солидарности и ангажованости назива ножем у леђа високом образовању. Слично размишља и професор Правног факултета.
„Мени све што се ради у вези са Београдским универзитетом делује као освета једног плагијатора који се сада налази на челу Министарства финансија“, тврди Миодраг Јовановић, професор Правног факултета.
Али ниједан аргумент који се чуо из академске заједнице и редова парламентарне опозиције није одјекнуо даље од одбора и саопштења. На табли је на крају седнице одбора писало 10:4 и предлог је отишао да се скупштина изјасни о њему. Преокрет није вероватан.
