Прочитај ми чланак

О БОГУ И ВЕРИ: Због чега се крстимо руком и осењујемо крстом

0

dete se krsti _n
Свети Серафим Саровски објашњава зашто се крстимо руком и осењујемо крстом Господњим, шта то значи.

Не стиди се хришћанине да се прекрстиш са десном руком и три спојена прста пред Црквом када пролазиш, пред светињом, пред иконом на коју наидјеш у дому пријатеља свог, пред оброк да би заблагодарио Господу, пред почетак посла, након завршетка рада, када крећеш негде и када стижеш, када се молиш у цркви или код куће. Нигде се и никада не стиди да се прекрстиш десном руком у славу Божију, јер како ти њега познаш медју људима, тако ће и он тебе познати на небу јер га се ниси постидео!

ЗБОГ ЧЕГА СЕ ОСЕЊУЈЕМО КРСНИМ ЗНАКОМ?

Крсним знаком се осењујемо тј. крстимо се, прво ради тога да би тај знак на нама видео Бог. Да, браћо Бог види када се ми крстимо, када стављамо на себе знак крста. А неки од вас се крсте немарно, брзајући, и нимало се не удубљују у то што чине! Грех је тако крстити се! Ваља се крстити са пажњом и страхопоштовањем.

Кажеш – нема силе у крсту?! Није тачно, има у крсту силе, и то велике, када се крстиш како треба – са вером и страхопоштовањем, и мислећи о томе шта заправо чиниш. Крсни знак је знак због кога Бог обраћа Своју пажњу на нас и због кога на нас излива Своју спасоносну доброту. Крсни је знак онај печат због кога Бог прима наше молбе. Молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име Исуса Христа: „Ја нисам дошао сам, мене је Исус Христос послао к Теби, Господе! А да је то стварно тако, сведочи печат Његов на мени – крсни знак!“

Ако, пак, мислиш, човече, да у крсту нема силе, зашто се онда уопште и крстиш? Или никако не стављај на себе крста, и онда ће сви знати да ниси Хришћанин, или га стављај онако како треба: не брзајући, са страхопоштовањем и пажњом, удубљујући се у то што чиниш!

Значи, ми се осењујемо крсним знамењем да бисмо привукли на себе благодат Божију.

И још се крстимо тога ради да би то видео лукави, наш непријатељ – ђаво. Да, браћо, нека и лукави види како се ми осењујемо крсним знаком, нека види зато што он тај знак не воли. Као што се боји Самог Исуса Христа, тако се исто лукави боји и знака Христовог – Крста. Крст је најпоузданије оружје против ђавола, најјача заштита од њега, најоштрији мач против – непријатеља… Крсни знак чува нас и штити од сваке непријатељске силе. Када ваљано ставимо на себе крсни знак, онда нас Анђео Христов чува и штити. Ђаво бежи од крсног знака, а Анђео нам на крсни знак прилази.

Најзад, ми се крстимо и ради тога да бисмо пред другима исповедали Исуса Христа, Који је распет на Крсту – да, нека људи виде Кога ми то исповедамо, у Кога верујемо, у Кога се надамо, Кога волимо, Кога поштујемо! А тебе је, међутим, понекад стид да се прекрстиш! Знаш ли ти какав грех тиме чиниш? То значи да се стидиш што си Хришћанин – стидиш се што припадаш Христу, што у Христа верујеш, у Христа се надаш, Христа поштујеш и волиш!…

Не, немој се стидети да признаш да си Хришћанин, да си Христов, иначе ће се Исус Христос постидети да те призна Својим на Страшном суду Своме и неће хтети да те прими у Царство Небеско.

Према томе, ми се крстимо ради тога да бисмо показали да смо Хришћани, да би то видео Бог, да би видео Анђео-Чувар наш, да би видео лукави и да би људи видели да смо Хришћани.

По томе како се човек крсти, може се одредити и какав је Хришћанин. Чак се може и овако рећи: „Како се ко крсти, тако и верује“!

У духовном животу у свему се почиње од малог. Ко испуни мало, утврђује се у већем. Из мајушног семена страхопоштовања израста велико стабло хришћанске побожности.

О БОГУ

Бог је огањ који згрева и разбуктава срца и утробе. Дакле, ако у својим срцима осећамо хладноћу, студ која долази од ђавола, јер је ђаво студен, то призовимо Господа и Он ће доћи и згрејати срце наше не само савршеном љубављу према Њему него и према нашим ближњима. Топлина изгони студ добромрсца.

Оци су написали, када су их питали: тражи Господа, али не испитуј где живи.

Бога не називај Правичном Судијом, вели Преподобни Исаак, јер на твојим делима не види се Његова правосудност. Нека Га је Давид и називао Правосудним и Праведним, но Син Његов показао нам је да је Бог више – добар и милостив. Где је правичност суда Његовог, када смо ми били грешници а Христос је умро за нас (Исаак Сирин, слово 90).

Где је Бог, тамо нема зла. Све што од Бога потиче, одише миром и корисно је души, и приводи човека смирењу и самоосуђивању.

Бог пројављује Своје човекољубље према нама не само онда када чинимо добро, него и онда када Га жалостимо и прогневљујемо – како дуготрпељиво сноси Он безакоња наша и, када кара, како милостиво кара!

Што је човек савршенији пред Богом, то (верније) ходи Његовим трагом, а у светлости Истине Бог му јавља Лице Своје. Јер, праведници, у мери у којој улазе у сазрцање Бога, виде на овом свету Лик Његов као у огледалу, а тамо виде јављење Истине.

Ако не знаш Бога, немогуће је да се у теби пробуди и љубав према Њему, и Бога не можеш љубити, ако Га не видиш. А виђење Бога долази од богопознања, јер сазрцање Бога не претходи богопознању.

О делима Божијим не треба расуђивати пуна стомака, јер при пуном стомаку нема виђења тајни Божијих.

О ТАЈНИ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Да би погледао у Свету Тројицу, треба да се за то молиш Светом Василију Великом, Светом Григорију Богослову и Светом Јовану Златоустом, који су о Тројици учили, јер њихово заступништво може на човека привући благослов Пресвете Тројице. Тога, пак, да сам у Тројицу право гледаш, треба да се чуваш.

О РАЗЛОЗИМА ДОЛАСКА ИСУСА ХРИСТА У СВЕТ

Разлози доласка у свет Исуса Христа, Сина Божијег јесу:

а) Љубав Божја према роду људском, јер „Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединородног дао за њега.“ (Јн. 3, 16)

б) Васпостављање у палом човеку лика и подобија Божијег, како о томе пева Света Црква (1. канон на Рождество Господње, песма 1: „Онога који је био по лику Божијем, па је преступљењем пропао, који је отпао од најбољег, божанственог живота, поново обнавља премудри Творац“.

в) Спасење људских душа, јер „не посла Бог Сина Свога у свет да суди свету но да се Њиме свет спасе.“ (Јн. 3, 17)

Дакле, и ми, следујући циљу Искупитеља, Господа нашег Исуса Христа, треба да свој живот проводимо сагласно Његовом божанственом учењу, да тиме задобијемо спасење душа својих.

О ВЕРИ

Пре свега потребно је веровати у Бога, јер „онај ко прилази Богу, треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који Га траже“ (Јевр. 11, 6).

Вера је, по учењу Преподобног Антиоха, почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег, приправљен за здање Бога Оца, узнесен на висину силом Исуса Христа, тј. крстом, благодаћу Духа Светога.

„Вера, пак, без дела је – мртва“, а дела вере јесу – љубав, мир, дуготрпљење, милост, смирење, одмор од дела својих, као што је Бог од дела починуо, ношење крста и живот по духу. Само таква вера признаје се за истинску. Праве вере нема без дела. Онај ко истински верује, неизоставно има и – дела.

 Свети Серафим Саровски

(Башта Балкана)

54 коментара “О БОГУ И ВЕРИ: Због чега се крстимо руком и осењујемо крстом

  1. Perun каже:

    Kad su se Španci prvi put iskrcali u Meksiku “nisu mogli da prikriju čuđenje”, kaže Preskot, “kada su ugledali krst, sveto znamenje njihove vere, uzdignut kao objekat obožavanja na hramovima u Anahuaku. Španci nisu ni bili svesni da je krst bio simbol obožavanja od drevnihvremena… među paganskim narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrišćanstva.”

    U meksičkom gradu Palenkeu postoji hram koji je osnovao Votan u devetom veku pre naše ere, poznat kao “hram krsta”.

    Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veličine 2 puta 3,5metra.

    Katolička enciklopedija objavljuje fotografiju tog krsta, kraj koje su reči:
    “predhrišćanski krst iz grada Palenke.”

    U staro doba Meksikanci su obožavali krst kao tota(„naš otac”).

    Taj običaj da se komaddrveta naziva„ocem” takođe je spomenut u Bibliji.

    Kada su Izraelci mešali idolatriju sa svojom religijom, govorili su drvetu: „Ti si otac moj”.

  2. Perun каже:

    Na afričkom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u reku Giči.

    Žene plemena Kabili, iako muslimanke, nose utetoviran znak krsta između očiju.

    U Wanyamwitzi zidovi su dekorisani krstovima.

    Jariksi koji su učvrstili kraljevsku lozu od Nigera do Nila,
    na svojim štitovima su imali nacrtan znak krsta.

  3. Perun каже:

    Krst je vekovima bio sveti simbol u Indiji.

    Bio je korišćen za označavanje vrčeva sa svetom vodom uzetom iz reke Gang i
    kao simbol Jaina svetaca (“lišeni tela”).

    U centralnoj Indiji su pronađena dva nedovršena kamena krsta koji datiraju iz vremena davno pre hrišćanske ere
    – jedan visok 3 metra, a drugi 2,5.
    Budisti i brojne druge indijske verske grupe,
    označavali su glave svojih sledbenika znakom krsta.

  4. Perun каже:

    Da li je krst hrišćanski simbol?
    Krst se smatra jednim od najvažnijih simbola crkve.
    Prvi hrišćani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti,
    već kao “prokleto drvo”, sredstvo smrti i “sramote”.
    Njihova vera je bila skoncentrisana na ono što se dogodilo na krstu i kroz tu veru spoznavali su potpuno oproštenje greha.
    To je bio smisao propovedanja apostola o krstu i njegovoj slavi.
    Apostoli nikada nisu smatrali krst komadom drveta koji se može okačiti na lančić, staviti oko vrata i nositi kao zaštita ili ukras.

    Takva upotreba krsta pojavila se kasnije, tek početkom paganizacije hrišćanstva
    (ili kao što neki kažu “hristijanizacije paganizma”),
    kada se počelo učiti da je raspelo hrišćanski simbol.

    Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene prostorije, a na zvonicima se nisu koristili sve do 586. godine. U šestom veku raspelo je proglašeno svetim od strane Rimske crkve, ali tek nakon drugog koncila u Efesu zahtevalo se da i privatne kuće poseduju krst.

    Iako se krst smatra hrišćanskim simbolom, nije tačno da potiče iz hrišćanstva, jer je u nekom od oblika bio sakralni simbol davno pre hrišćanske ere, i to među mnogim nehrišćanskim narodima. Prema “ An Expository Dictionary of New Testaments Words“,
    krst je nastao među Vaviloncima, stanovnicima drevne Haldeje.
    “Crkveni oblik krsta, sastavljen od dve grede…poreklom je iz drevne Haldeje,
    a bio je korišćen kao simbol boga Tamuza (pošto je u obliku mističnog sloa Tau,
    incijala njegovog imena) u toj i u susednim zemljama, uključujući i Egipat…

    Da bi se uvećao uticaj crkvenog sistema, pagani su primani u crkve a da nisu bili obnovljeni putem vere, i uveliko im je dopuštano da zadrže svoje paganske oznake i simbole.

    Od tada je Tau ili T, u svom najčešćem obliku sa spuštenom prečkom,
    bio prihvaćen kao simbol Hristovog krsta.

  5. Perun каже:

    Da li neko od hrišćana razmišlja o smislu hrišćanskog krsta sa raspetim Isusom?

    Svaki simbol ima svoj smisao.
    Šta taj krst označava?
    Kad bi se hrišćani umesto tupe vere makar malo zamislili,

    njima bi postao jasan istinski smisao toga krsta.

    Na krstu je ubijen „sin božiji“ – Hrist.
    Krst sa raspetim Hristom to je simbol ubistva “sina božijeg”.
    Kako se može voleti taj simbol?
    To je isto što voleti ubistvo.
    Hrišćanski krst je simbol krvave žrtve.
    Gde kao žrtva nije prineto jagnje, već čovek.
    Onaj ko nosi krst sa raspetim Hristom ne voli živog Hrista, već voli proces ubistva.
    Takve krstove mogu da nose samo ludaci i mračnjaci.
    Kult smrti i ubistva – to je satanizam.
    Ali njih nose i nose praktično svi hrišćani.
    Kako posle toga okarakterisati hrišćanstvo?
    Nikakva druga reč se ne može odabrati nego satanizam I mračnjaštvo.

    Da je Hrist ubijen u Americi na električnoj stolici, šta, zar bi onda trebalo nositi oko vrata ne krst, već elektrčnu stolicu?
    A da su Hrista ubili u francuskoj na giljotini, onda svi hrišćani ne bi nosili krstove sa raspetim Hristom oko svojih vratova, već male giljotine.
    Sve kao što je hrišćanski predviđeno:
    voleti ne samo proces ubistva “sina božijeg”, već i oruđe tog ubistva.

    1. Kiki каже:

      Strašno!
      Sa tobom diskutovati je nabijati greh na dušu, jer nećeš prestati da bogohuliš, a ko takve izaziva i sam greši.
      Ovo je upućeno Pustinjaku, a stavio sam ovde da pre vidi…

      „Za Srbiju“

      Nemoj čitati Stari Zavet bez Duhovne Pomoći nekog Duhovnika (ili neke knjige Svetih o njemu). Ako sam čitaš i sam pokušavaš da razumeš – 98% je šansi da padneš u prelest i uninije (apatiju, depresiju – ono u šta si već i pao…). Samo kao primer: Jevreji su dobili NAREDBU od Boga da unište Amaličane, sa sve decom! STRAŠNO!

      Kada bi ti znao šta su Amaličani radili, a što ima u svetom predanju, veruj mi ZATRO bi i zemlju kojom su hodali. Po vas dan bludničenja sa rođacima, zofilija, PEDERLUK, PEDOFILIJA NAJSTRAŠNIJA i to sa svojom decom rođenom! Zatim uz zaglušujuću „muziku“, prinošenje svog (roditelji prinosili) muškog deteta na dar đavolu, a tako što se dete stavi na usijani tiganj, znak da je uspelo žrtvovanje je facijalni grč na detetu („osmeh“ od uva do uva). Svako njihovo dete je bilo odmah silovano kao malo…

      Najveći broj raskolnika i bezbožnika je nastao iz gordosti, da čovek sam shvati Sveto Pismo Starog Zaveta. Jer zahteva toliko obimna predznanja, da prevazilazi nas obične ljude. Jednostavno ISPUSTIĆEŠ NEŠTO! Nadam se da si video.
      Pozdrav!

    2. Perun каже:

      Napisao si, citat:

      „Nemoj čitati Stari Zavet bez Duhovne Pomoći nekog Duhovnika“

      ZAŠTO??????
      —————————–

      Dobrim knjigama koje nisu prepisivane iz svih mogućih izvora i time do besvesti i totalnog idiotluka nelogične i iskrivljene, manipulisane

      nije potrebno tumačenje,

      njih treba lako da čita i razume desetogodišnje dete.

      Kada kažu da je Biblija šifrovana, da su joj potrebna tumačenja,
      da je ona dostupna posvećenima, prirodno je pitati:
      »Momci, zašto ste Vi tu knjigu za izbrane izdali u mnogomilionskim tiražima?
      Vi je ostavite za takve pametne, kao što ste Vi, jedno 500 komada,
      a narodnim masama dajte da čitaju dešifrovanu.
      Gde je ta dešifrovana Biblija?
      Pokažite nam je.
      Izdajte nju u milionskim tiražima«.

      Čim se popovi i SLEPO VERUJUĆI sudare sa logičnim pitanjima,
      oni tvrde da ne treba shvatati tako, kako je napisano u
      »svetim« knjigama – crno na belo,

      već sasvim drugačije.
      Eto tako, onda prepišite te vaše lude »svete« knjige,
      u kojima ništa nije napisano tako, kako treba shvatiti,
      u druge pametne »svete« knjige, u kojima je sve napisano crno na belo, upravo tako, kako treba shvatiti,
      a te stare knjige izbacite na smetlište.
      (i tako je dokazano da su prepisivane i korigovane bezbroj puta)

    3. :P каже:

      da nisi mutav pa mora neko da ti tumaci

Коментари су затворени.