Аргентински Сенат је 28. новембра, са 49 гласова за и 19 против, усвојио закон којим се регулише тржиште капитала. Проширују се надлежности Националног комитета за вриједносне папире (Comisión Nacional de Valores) и дају велике овлашћења држави у контроли финансијских тржишта.

За опозиционе челнике, закон је наравно протууставан и нелегалан. За Хозе Кана је то „правни, финансијски и привредни апсурд“. Закон ће ступити на снагу за месец дана, оног тренутка када буде објављен у Службеном гласилу Републике Аргентине. Критике из опозиционих редова су биле многобројне, али сама чињеница да је прошао убедљивом већином говори како је Агентина одлучна у намери да реформе проведе до краја.

У тексту закона се јасно каже како је „илегалан и неморалан било какав облик финансијских шпекулација на међународним тржиштима којима је једини циљ профит. Технички се укида могућност таквог начина пословања на берзама и одузима свим банкама и финансијским институцијама на националом територију апсолутну аутономију на тржишту. овим законом

Аргентина постаје кључни субјект у одлучивању о економским активностима, а финансијске институције морају бити на услузи привредним активностима земље. То ће се постићи само онда уколико тржишта капитала буду под апсолутном контролом државе „. Овим речима је вест пренео Национал, највећи дневни лист у Аргентини.

Том одлуком је аргентинска држава постала гарант својим грађанима и њиховим уштеђевинама. Оно што је још важније овим законом ће се спречити страна предузећа, компаније, финансијске институције да својим пословањем у Аргентини искључиво извлаче профит.

Уместо тога, морати ће пословати тако да омогуће малим и средњим предузетницима повољније услове пословања, а индустрији инвестиције које ће омогућити отварање нових радних места, како би се сузбила незапосленост, понајприје међу младима. То је апсолутни приоритет ове владе, према изјавама које стижу од владиних званичника.

Ово је први пут у трећем миленијуму да једна (у бити капиталистичка) влада поставља услове финансијској елити. По први пут су један парламент и влада постали јамац привреди. Срушио се мит о „слободном тржишту“, које више не „регулише само себе“. Надзор над њим су преузели национална централна банка, министри економије, индустрије и развоја.

Предсједник Kirchner је изјавила: „Или ће финансијска елита да схвати како новци служе за развој привреде путем инвестирања и запошљавања, дајући повољније кредите компанијама, или могу слободно ићи у Европу. У Италију и Шпанију, ако је то што желе. Тамо ће их дочекати раширених руку.“

Управо овим речима је председница Kirchner коментарисала једну од највећих победа ове латино-америчке земље над колонијалистичким приступом међународне финансијске елите.

Берза у Буенос Ајресу је на ову вест реаговала одлично. Исто тако и она бразилска (Бразил је такође при самом крају нацрта истог закона). Позитивна реакција тржишта капитала на уплив државе у финансијске активности је доказ како су оборена темељна начела неолибералног концепта који гуши планету.

Не треба заборавити како је овај закон изгласан управо у времену када се много говорило и претило из међународних финансијских институција како ће Аргентина неупитно да банкротира. Потез аргентинске владе говори како Буенос Ајрес није забринут због тога. Обзиром да се ради о дуговима из 2003. који су требали бити репрограмирани, али само упорношћу америчког правосуђа ствари још увек немају свој епилог.

ММФ је поставио аргентинској влади као крајњи рок крај године. за повраћај дуга америчким инвестиционим фондовима који нису прихватили репрогамирање. Према многи аналитичарима „сукоб између две Кристине (Лагард, челнице ММФ-а и Kirchner, аргентинске предсједнице) кулминирати ће до краја године.

Са сигурношћу можемо тврдити како изгласавање овог закона није никакав хир предсједнице Kirchner, него јасна порука како ће се Аргентина моћи носити са свим потешкоћама, те истовремено увести контролу у финансијском сектору. Управо тај сектор је у концепту неолибералног капитализма досад био недодирљив. И док се у осталом делу света чују углавном финансијски аналитичари, економисти, технократе, у Аргентини реч воде политичари који су сачували образ тој професији .

Потез Буенос Аиреса је имао велики одјек, не само у Латинској Америци, где ће и остале земље (попут Бразила) сигурно наћи начин за нешто слично, већ иу свету. У САД су републиканци, чим су чули ту вест, одмах сукобили с Обамом, те прекинули преговоре о економским реформама за следећих неколико дана.

Како ствари стоје председница Кристина Фернандез Kirchner, рачунајући на подршку већине у Сенату, становништва и земаља у окружењу, нема намеру да попусти пред претњама које стижу са свих страна.

Извор:
http://noticias.terra.com.ar/politica/ya-es-ley-la-reforma-que-regula-el-marcado de-capitales,a6996f2e52e4b310VgnVCM20000099cceb0aRCRD.html | http://www.infobae.com/notas/683873-La-regulacion-del-mercado-de-capitales-a-un-paso-de-convertirse-en-ley.html | http://www.cronista.com/opinion/Cristina-apreto-el-boton-20121204-0017.
html | http://www.comedonchisciotte.org/site/modules.php?name=News&file=article&sid=11159