Прочитај ми чланак
Полако, али сигурно шире се попут бацила, директно и индиректно нам куцају на врата. Да ли константно носити маске, као вид превенције, или смо због тешког дефетизма постали „резистентни“!? Вуци у јагњећим кожама огрнути плаштом хуманости, кезе своје окрвављене зубе, дајући новац као донације угроженом становништву, рукама истим као што су им зуби.
Крв капље, ли капље, а его расте као и поени код вођа. Као што три пута поновљена лаж постаје истина, тако и њихов метод пласирања лажних идеологија води погибељи душе.
Најтеже је ићи правим, уским путем, носећи свој крст.
Стога, они су ту да понуде бољи, лакши живот залуталим душама, посебно усамљенима, тај социјални моменат припадности је врло битан, чак пресудан. Обрисаће им сузе, понудити уточиште, разумевање, „руку спаса“…
Крочивши у њихову касту, предукус Раја полако ће се претворити у Пакао. Нажалост, знак постаће добродошлица у мрак СЕКТИ и ЕКУМЕНИЗМА!
Секта, у преводу са латинског (sequi) значи следити, док енциклопедијска дефиниција сматра да је реч о малим група које су одвојивши се од матице створиле сопствену религију и постоје од првог века Хришћанства.
Основна карактеристика свих псеудохришћанских секти јесте тумачење Светог писма на посебан начин с превеликим одступањима у односу на исконска, ЦРКВЕНА тумачења. Одбацивање догме о Светој Тројици, Исусу као Богочовеку, молитвено поштовање Богородице и светитеља, пост, исповест,Литургију, Свету тајну причешћа, брака онако како је Господ Исус Христос установио.
Или су пак они на врху пирамиде(нешто ми се никад није допадала геометрија, односно сл геометријске фигуре) свесни истине, а ону другу истину( а истина је само једна) пласирају као исконску и једину, залуталим душама убеђени да су Христови ратници-витезови с акцентом на хуманитарни рад.О како то самосвесно и гордо звучи, перципираћемо истину на свој, одговарајући начин!
Не морате бити пророк како бисте препознали да је време у којем смо постало апокалиптично.
Екуменизам (грч. οικουμενη — насељени свет, васељена) представља настојање око помирења, сарадње, зближавања и јединства хришћанских цркава. Док се међурелигијски дијалог односи на све религије, екуменизам је дијалошки напор унутар хришћанских цркава. Екуменизам је никао међу Протестантима с жељом да се уједине сви Хришћани. Свака јерес протежира посебну духовност, те је екуменизам главна јерес XX века. Веровање да не постоји једна видљива Црква Христова него треба тек да се оснује. Јеретици су сви који су неправославни, то је Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца, то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. Према том ставу, православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. „ Јер, какав удео има правда с безакоњем, или какву заједницу има видело с тамом, или како се слаже Христос с Велијаром, или какав удео има верни с неверником?“ (2Кор.6,14-15)
Причешће јеретика отућује од Бога и предаје ћаволу. Хлеб јеретички није тело Христово.
Треба напоменути да екуменизму теже и сва Тајна друштва.
„ Каква је разлика измећу светлости и таме, таква је и измећу православног причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује. Једно сједињује са Христом, друго са ђаволом. Једно оживљује душу, а друго је убија. Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб” говорио је Свети Ава Јустин Поповић
Дат нам је прави пут, узак, тежак, спасоносан, обасјан светлошћу Божјом и онај шири и самим тим лакши пут који води погибељи душе.
Слободном вољом која нам је дата бирајте којим ћете путем ићи. Не осуђујући никога, износећи сопствени став написах ово јер како је рекао Свети владика Николај Велимировић: „Ако сам позван да се браним ја ћу ћутати, ако сам позван да браним ИСТИНУ ја ћу говорити!“
Славица Мојсин
