Прочитај ми чланак
Лист пише да „у смислу проблема глобалног отопљавања“, САД каскају за многим земљама, а нарочито за Русијом.
Глобално отопљавање рађа нове могућности и многе земље све више полажу право на Арктик и теже развоју на Арктику, пише амерички лист.
Неки кажу да отпочиње нови „хладни рат“, стоји у тексту.
Амерички председник, Барак Обама, посетиће сутра Аљаску и то је први пут да један амерички председник посећује „круг Арктика“, пише Њујорк Тајмс.
Очекује се да ће Обама говорити о проблему глобалног отопљавања, те покушати да ојача утицај САД-а по том питању, али и по питању утицаја Америке на Арктику.
Међутим, САД готово да нема никаквог утицаја тамо, а о томе говори представник америчке армије, Пол Зукунфта, адмирал Обалске страже САД-а.
„Ми смо дошло до закључка да немамо никакве капацитете да оствари ни минималан утицај на Арктику.“ – отворено каже адмирал Зукунфта.
Роберт Папа, пензионисани адмирал армије САД-а, за Њујорк Тајмс, потврдио је речи адмирала Зукунфте, истичући да „Америка уопште ни није у игри, ако се говори о Арктику“.
Подсећамо, руска војска гради аеродроме и војне базе на Арктику.
Реч је о територији од око 1,2 милиона квадратних километара и готово пет милијарди тона угљоводоника.
На арктичко проширење претендују још четири државе — Данска, Норвешка, Канада и САД. О својим правима на ову област јавно је прва почела да говори Русија још 2001. године. Тада је захтев био одбачен, али је у међувремену Министарство природних ресурса и екологије припремило 11 томова доказног материјала.
Русија је Уједињеним нацијама поднела ревидирани захтев за проширење границе континенталног шелфа на Арктику на рачун морског гребена Ломоносов и других субјеката који имају континентални карактер.
Русија од 2001. године тражи део континенталног прага или шелфа (продуженог дела копна који се налази испод површине плитког мора), између осталих морске гребене Ломоносов и Меднељејев који су богати енергентима, али су њени захтеви раније били одбијани због недостатка информација, недавно је објавио руски Спутник.
„Делимично ревидирање захтева Руске Федерације за успостављање спољне границе континенталног шелфа у Северном леденом океану произилази из научног схватања да делови комплекса Централноарктичких подводних узвишица, управо морских гребена Ломоносов и Мендељејев — Алфа, Чукотска узвишица и котлина Подводников која их дели и Чукотска котлина имају континентални карактер свог настанка“, каже се у захтеву који је Русија поднела комисији УН за границе континенталног шелфа, објавио је Спутник.
Према конвенцији УН за поморско право из 1982. године, поморска држава има право да успоставља искључиво економску зону ширине 200 миља од обале. У случају продужавања шелфа иза ових граница, земља може да рашири своју границу до 350 миља. У тим пределима држава добија контролу над ресурсима, пише Спутник.
Обама у свом најавном видео обраћању пред одлазак на Аљаску јасно каже да „на Аљаску не иде зато што је она лепа, него зато што она за САД значи нове могућности“.
„Мој циљ је да убедим друге нације да се заједно посветимо проблему глобалног отопљавања. САД и Кина су учиниле много поводом тог питања. Поставили смо пример који треба следити. Још неке водеће светске земље покушавају да буду конструктивне на том пољу.“ – каже Обама видно не помињући Русију као фактора на Арктику, иако је Русија поставила већ војне базе тамо. Он истиче Кину као некога ко је амерички савезник, отворено поручујући заправо Русији да САД желе Арктик.
Обама показује склоност ка новом сукобу са Русијом, јер је све ово поручио, умањујући огроман значај и лидерску улогу на Арктику коју има Русија.
(Правда)
