Прочитај ми чланак

ОБАМА: Оправдано смо бомбардовали Србију и задовољни смо због тога

0

Да се подсетимо - није то било тако давно.

– Интервенција на Косову је била веома непопуларна, али мислим да је на крају било правилно што је до ње дошло и међународна заједница може да буде задовољна што је заједно у томе учествовала – казао је Обама након Самита Г20 у Санкт Петербургу, 06.09. 2013.

(Блиц)

Ознаке: , , , ,

74 коментара “ОБАМА: Оправдано смо бомбардовали Србију и задовољни смо због тога”

  1. Obrad Maćej каже:
    07.09.2015. у 14:56

    Zakon rata
    Nema pravednog rata, niti postoji metafizički utemeljeno opravdanje za rat; u ratu su sve sukobljene strane krive, jer i napadnuti svojim strahovima i mržnjama mogu da prizovu napadače; nikada čovek ne treba da priziva i opravdava rat, ne sme da mu se nada i da ga priželjkuje, jer će izazvati metafizičku odmazdu; duhovno izgrađeni ljudi zaštićeni su i u ratu, a Duhovna Zaštita ne razlikuje sukobljene strane.

  2. Obrad Maćej каже:
    07.09.2015. у 14:53

    Zakoni sile
    Što je sila veća – PRE ĆE PROPASTI; svaka je sila praćena detrukcijom, ali i samodestrukcijom – ne treba čoveku „bolji“ način da sebe sasvim upropasti, nego da se u postignuću svojih ciljeva služi nasiljem; silom i nasiljem ne može se steći ništa ISTINSKI VREDNO I TRAJNO, ništa što čoveka može ZAISTA USREĆITI – već SAMO ono što će mu obavezno doneti nevolje i patnju; mudar će radije od nečega odustati, nego što će se poslužiti nasiljem DA BI TO DOBIO, jer mudar zna da svako nasilje OBAVEZNO prati metafizička odmazda sa „kamatom“.

    Postoje ipak razlike između sile i nasilja, a takođe postoje razlike izmeđi sile i grube sile; ako je sila usklađena sa istinskom pravdom – onda ona nije nasilje, jer pravednom i odmerenom silom ponekad mora da bude sprečeno nasilje; nerazumno dete shvatiće kao silu ako mu roditelji ne dozvole ono što je štetno i ružno, ali tu je reč o plemenitoj roditeljskoj nameri; a pod grubom silom podrazumeva se svaka neodmerena i metafizički neutemeljena primena sile, odnosno svaka ovozemaljska sila propraćena negativnim mislima, osećanjima i namerama; ni u primeni nužne i pravične sile ne sme se preterati, jer neodmerenasila prestaje da bude pravična i postiže suprotne efekte.

    Sila i nasilje nisu dokaz snage, već SLABOSTI; istinski je jak SAMO DUHOVNO JAK ČOVEK – takav svoje namere i ciljeve ostvaruje bez sile (!).

    Često se desi da pred silom razum „odstupi“ – ali, NEMA te sile koja neće SAMU SEBE UNIŠTITI ako je pred njom nečiji RAZUM ućutao (!).

    Ljudska sila i nasilje odnose se i na Prirodu: svako nasilje prema Prirodi podleže poravnanju računa, pa i neumeren rad.

    Silom se čovek može prinuditi da čini ono što drugi hoće, ali ne i da misli i oseća po „narudžbini“; sila može da spreči drugu silu i nasilje, ali ne može da poboljša čoveka; silom potisnuta sila čekaće pogodan trenutak da se opet ispolji; da bi se čovek oslobodio sklonosti ka ispoljavanju sile, on mora u sebe da useli Ljubav, inače će propasti; NIKO ne može primeniti NIJEDAN vid sile prema čoveku koji nikoga ne mrzi, a da ga ne stigne ŽESTOKA metafizička odmazda; ispoljavanje MUDROSTI jeste i kad razum popusti pred silom – to je odličan način da sila uništi SAMU SEBE(!).

  3. Obrad Maćej каже:
    07.09.2015. у 14:50

    Својеглав потез без дозволе УН-а, треба да плате ратну одштету и цивилне жртве,
    претрпљен страх невиних цивила а и војске која их је бранила од монструозног, непотребног напада на независну државу Србију и мешање у унутрашњу политику…
    Косово је држава Србија, по међународним правима, немају права одцепљења…
    Могу они сад да избегну људсје законе правде али Божије неће избећи, платиће их стоструко
    јер ко не плати на мост, на ћуприји је много скупље

    Закон узрока и последице делује непрестано и у свему.
    Ствари и појаве повезане Су бројним узрочно-последичним везама заснованим на метафизичким законима. Људе збуњује мноштво тих веза, које ствара привид случајности. Поред
    тога, метафизичке узрочно последичне везе-углавном се не манифестују
    непосредно и без одлагања, већ најчешће са извесним кашњењем и у
    садејству са мноштвом и осталих метафизички заснованих ПОСЛЕДИЦА. Кад
    се томе дода духовно-Интелектуална Лењост, захваљујући којој огромна
    већина Људи и не покушава Да уочи И схвати метафизичке
    узрочно-последичне повезаности – „Терен“ је одлично припремљен за
    стварање заблуда о животу као сплету случајности, или пак о судбини као
    унапред потпуно задатом „програму“ збивања на који човек нема утицаја. За онога ко је спреман да се упусти Искрено у Рационално метафизичко Трагање – таквих заблуда нема. Човеку
    који познаје и прихвата метафизичке законе, Безусловно деловање Закона
    узрока и последице може само бити од непроцењиве користи.

    1. Obrad Maćej каже:
      07.09.2015. у 14:50

      Zlo se ne može pobediti još većim zlom, jer se ono tako uvećava; zlo se takođe ne pobeđuje ni mržnjom prema zlu, jer se ono hrani mržnjom; zlo se pobeđuje samo dobrim, pri čemu treba imati na umu da se pod tim ne podrazumeva tolerisanje i opravdavanje zla, već odsustvo gneva i mržnje.

      Zao čovek je metafizički bolestan i od takve bolesti veća mu muka ne treba; nema nikakve svrhe mrzeti jednog takvog bolesnika, niti pak voleti tu njegovu bolest – već se nad njim najiskrenije treba sažaliti i moliti se za njegovo ozdravljenje.

      Dobri ljudi vrlo često trpe, a drugi zloupotrebljavaju njihovu dobrotu; ovo
      se dešava stoga što mnogi ljudi koji su zaista dobri, ipak ne vladaju
      metafizičkim istinama – oni imaju Ljubav, ali nemaju Veru i Nadu.

    2. Obrad Maćej каже:
      07.09.2015. у 14:52

      Mržnja može biti i misao i osećanje, ali je uvek
      destruktivna i štetna najpre po onoga ko je stvara; ona po svojoj
      prirodi predstavlja opako i grubo kršenje metafizičkih istina, što važi
      i za druge negativne misli i osećanja.

      Јedan od najvažnijih i apsolutno neophodnih koraka na putu duhovnog uzdignuća i postignuća istinske sreće – jeste izbegavanje svake mržnje; većini 1judi ovo izgleda neizvodljivo, jer smatraju da za mržnju u svakodnevnom životu postoje i „objektivni“ razlozi; to je velika zabluda – treba se samo prisetiti da mržnjom ništa nećemo promeniti nabolje, nećemo čak ukinuti ni te „objektivne“ razloge koji su je izazvali – nego ćemo čak stvoriti nove; ali, mržnjom sebi svakako pričinjavamo štetu, čak i kada mrzimo onoga ko nas je već nečim oštetio – pa time, dakle, samo uvećavamo sopstvenu štetu; mržnja se, prema tome, ni u kom slučaju ne isplati.

      Ne zna se ko čini veći greh: da li onaj koji podgreva i namerno izaziva tuđu mržnju, ili pak onaj koji pristaje na mržnju „po narudžbini“; sve što se uz mržnju stvori – PROPAŠĆE uz patnju (!).

      Molitva je obraćanje Bogu, meditacija je razgovor sa Bogom – a mržnja je najbitnija „tačka“ u sklapanju ugovora sa sotonom; onaj koji sa sotonom sklopi ugovor, kao nagradu može dobiti samo zlo, jer sotona ničim drugim ne raspolaže.

      Kod mržnje, kao i kod drugih misli i osećanja, deluje Zakon primanja i odašiljanja, koji kaže: što se šalje – ono se i prima; zato čovek koji odašlje mržnju postaje istovremeno i prijemnik tuđe mržnje, jer on se sam podesio na njenu „frekvenciju“; zbog toga mržnja pokazuje tendenciju stalnog povećanja, sve do potpune samodestrukcije onoga koji mrzi (izreka kaže: „ko do podne mrzi ceo svet – od podne mrzi i samog sebe!“).

      Mržnja je zarazna među duhovno neotpornim ljudima, a lako joj odolevanju samo duhovno evoluirane osobe; kada jedan čovek uporno mrzi drugog, makar nikada nikome tu svoju mržnju i ne spominjao – vremenom će i onaj drugi prema njemu
      najpre postati podozriv i nepoverljiv, zatim će i sam početi da mrzi, a
      onda će mu postati neprijatelj; potpuno isti princip važi i kada značajan deo jednog naroda počne da mrzi neki drugi narod ili državu, bez obzira da li za to postoje „realni“ razlozi – vremenom će onaj drugi narod (ili država) takođe stvoriti mržnju i neprijateljstvo prema prvom narodu; i zato, kada dođe do otvorenog neprijateljstva među pojedincima, raznim interesnim grupama, ili narodima – okrivljavanje samo jedne strane uopšte nema metafizičko utemeljenje.

      Mržnju ne razlikuju samo ljudi, već i druga bića;
      cveće vene ili slabije napreduje u blizini osobe ispunjene mržnjom, a
      pas odlično ume da oseti onoga koji mrzi; nema čoveka na Kugli
      zemaljskoj, ma koji jezik govorio, koji neće razumeti ono što
      mu je rečeno sa mržnjom, kao i ono što mu je rečeno sa ljubavlju,
      pažnjom i razumevanjen; „jezik“ mržnje, kao i „jezik“ ljubavi, univerzalan je za sva bića.

    3. Obrad Maćej каже:
      07.09.2015. у 14:52

      Pohlepa je gora od svakog siromaštva, jer podrazumeva SIROMAŠTVO DUŠE; pohlepan čovek nikad neće prestati da bude pohlepan sticanjem nekog bogastva – što više bude imao, sve više će biti POHLEPAN I NEZADOVOLJAN; sve što je uz pohlepu stečeno, vrlo je „krhko“ i svaki čas može da bude izgubljeno; pohlepa je takođe oblik gluposti, jer mudar već na primeru drugih može da sagleda koliko se ona ne isplati.

    4. Obrad Maćej каже:
      07.09.2015. у 14:54

      Zakon vođa i organizatora
      Vođe i organizatori svih vrsta i nivoa odvajkada su među ljudima imali naročite privilegije i poseban „značaj“; u raznim dobima i kulturama različito se sticalo pravo na vođstvo, a različiti su bili i nazivi položaja i titula onih koji su upravljali ponašanjem drugih ljudi; jedno je međutim izvesno: ljudska „potreba“ da imaju i ono što nije potrebno – stvorila je vođe i organizatore; čim je u prvobitnoj zajednici čovek obrao višak nekih plodova – našao se drugi čovek koji mu se nametnuo kao vođa i „organizator“; to je bio izvrstan način da oni koji vode i organizuju prisvoje najviše tih viškova (i ne samo viškova) za sebe, ali i da svoje potčinjene povedu u sukob sa drugim ljudima – kako bi oteli još više viškova; uz izvesne modifikacije koje se smtraju „napretkom“, i uz stvarni napredak koji se tiče izbegavanja primene grube sile u poslovima upravljanja i organizovanja – ništa drugo nije se bitnije promenilo ni do danas; neke vođe i organizatori još uvek sami sebe smatraju onima zbog kojih postoji svet i drugi ljudi; ovakva shvatanja vođstva i organizacije predstavljaju ugovor sa sotonom, bez obzira kojim se sve savremenim imenima nazivaju oni koji se bave nekom vrstom vođstva i organizacije (u politici, privredi i drugde); vođstvo i organizacija istinski ima smisa samo onoliko koliko se time sprečava narušavanje prirodne harmonije i stvaranje haosa pri obavljanju ovozemaljskih ljudskih poslova; međutim, većina ljudskih poslova zasniva se na „kvarenju“ sveta i narušavanju prirodne harmonije; otud su vođe i organizatori upravo i najveći krivci za „kvarenje“ sveta – bez čvrstog vođstva i organizacije ljudi u tome ne bi mogli da budu dovoljno efikasni; prema tome, svako vođstvo, rukovođenje i organizacija predstavljaju sotonino savezništvo ako se njima ne sprečava „kvarenje“ sveta i ako su na bilo koji način u sukobu sa metafizičkim istnama; svako ko želi da se bavi obezduhovljenim vođstvom i organizacijom, što jedino ima za cilj sticanje ovozemaljskih bogatstava i „moći“ – „potpisuje“ pakt sa sotonom lično; a svako ko takvo vođstvo i organizaciju podržava, u njoj učestvuje ili na nju dobrovoljno pristaje – i sam postaje sotonin poslušnik; nisu sotoninim „vojnicima“, đavolima i zlodusima, zanimljivi neugledni i „nemoćni“ – oni takve nerado zaposedaju; đavoli i zlodusi za svoj „stan“ biraju tela ljudi urušenih duša, a najradije „stanuju“ u ovozemaljskim uglađenim i nadmenim vođama, uglednicima i drugim naročito „važnim“, cenjenim i poznatim ličnostima uprljanih i urušenih duša (!).

  4. rex tenebrae каже:
    10.01.2015. у 19:47

    Вратиће тебе Путин у Африку, ја ти кажем!

  5. srbin1389 каже:
    22.10.2014. у 04:02

    lazne vesti. ne sirite lazi i mrznju!!

Коментари су затворени.