Књига “Пад ноћног сокола” требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО ,250.рбр ПВО, Војске Србије и Министарства одбране. Издавач књиге је Медија центар “Одбрана”,аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства Одбране. Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић,пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.Књига “Пад ноћног сокола” требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО ,250.рбр ПВО, Војске Србије и Министарства одбране.

(Војни врх на челу преваре – 3. Део)

Издавач књиге је Медија центар “Одбрана”,аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства Одбране. Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић,пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.Ја сам ратни заменик команданта 3.рд ПВО,потпуковник Ђорђе Аничић, једини официр који није унапређен у виши чин као члан борбене послуге која је оборила Ф-117А,са одличном ратном оценом кога је одликовао председник Републике Србије ратним одликовањем.

Официр чија је јединица ратовала свих 78 дана рата,имала успеха на ратишту после рата мимо Закона о Војсци смењен са дужности и постављен на формацијско место нижег чина. Ко се то и зашто играо са официром? Држава ме казнили што сам је бранио! А онда 17,5 година после рата доживео сам ново понижење. У књизи је фалсификован:1. Мој поподневни рад 27марта 1999.године 2.
Проглашен сам неодговорним и стављан на места где уопште нисам био;3. Моје идеје и радње које сам предузимао приписиване су другим лицима;4. Негирана су ратна војна документа и извештаји;5. Као руковалац гађања проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у Упутству за борбени рад,што значи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт;6. Прекројен је ток борбеног рада приликом обарања Ф-117А.

Пођимо редом: ТРЕЋА превара:  Ко је члан борбене послуге која је оборила стелт Ф-117А. Шта каже књига,а шта званична документа?Састав борбене послуге као и рад послуге командног места дивизиона (КМ) у току борбених дејстава дефинисан је у потпуности до детаља у УПУТСТВУ за борбени рад послуга ракетног дивизиона С-125М издање 1989.године. Упутство је донешено 01.12.1988.године и ступило је на снагу одмах по доношењу. 

Прилог бр.1.-Упутство за борбени рад (корице) 

Прилог бр.2.

– Правоснажност Упутства Кроз тачке,прилоге и табеле Упутство обрађује у потпуности до најситнијих детаља рад послуге по радним местима. Старешина који седи на радном месту члан је борбене послуге у време извођења борбених дејстава,тј. борбеног рада.Сувишно је истицати да онај ко стоји без обзира што је присутан у станици за вођење ракета по Упутству није члан борбене послуге нити може да се нађе на списку састава људства које је извршило бојево гађање циља у ваздушном простору.Упутство дефинише пун борбени састав на командном месту у станици за вођење ракета:1. Руковалац гађања (РГ)2. Помоћник руковаоца гађања (ПРГ)3. Командир батерије (КБ) (официр оспособљен за то радно место)4.

Официр за вођење ракета (ОВР)5. Оператор ручног праћења по Ф-16. Оператор ручног праћења по Ф-27. Послужилац прегледа ситуације у ваздушном простору (војник)8. Послужилац ватрене планшете,уједно записничар борбених дејстава (војник)Трећи ракетни дивизион управо је тако ратовао. По Упутству. Једина разлика односила се на број војника у станици за вођење ракета. Чувајући један млади живот искључили смо војника на позицији осам,сматрајући га у борбеном раду непотребним.Касније када је служба ВОЈИН у великом проценту елиминисана,а и због кашњења података од њих по неколико минута из борбеног рада је искључен и војник на позицији седам.

Дакле ратовале су у станици за вођење ракета углавном старешине и то 4 официра и два подофицира.У станици за вођење ракета радна места су строго дефинисана и по њима се у случају борбеног дејства,тј.гађања циља у ваздушном простору,извештава предпостављена команда 250.рбр ПВО. На списку се за свако гађање могло наћи само шест старешина. Команда 3.рд ПВО је за свако гађање,а било их је седам,известила оперативни центар предпостављене команде. Усмено одмах ту ноћ по извршеном гађању и писмено актом са првом наредном поштом. Та документа постоје. Поред тога у дивизиону се водио дневник борбених дејстава као и дневник времена проведеног на “Припреми 1” бојевих ракета.Колико је опасно и погубно непознавање одредби Упутства за борбени рад сведочи запис у службеној бележници од 11.08.1999.године.

Командант ракетног дивизиона,руковалац гађања,потпуковник Дани Золтан не зна састав борбене послуге на командном месту. Ово није једини документ који то потврђује. Он поистовећује помоћника руковаоца гађања и командира батерије,тврдећи да је то један исти човек. Како је то могуће? Врло једноставно. Школован је за сасвим други ракетни систем,радио у загребачком пуку на ракетном систему Волхов,а у Београду постављен за команданта ракетног дивизиона С-125 М1  “Нева” за који није знао да оцени ни функционалну исправност станице.

То је исти онај официр који је јавно рекао па порекао да је на ракетном систему извршио модификацију која је омогућила обарање стелта.Врло често је истицао да је одбио силне милионске понуде да обучава припаднике ПВО земаља које су имале проблема са Америком, па постао пекар!!!

Прилог.бр.3.-Данијево незнање  

Но није он једини који не зна састав борбене послуге по радним местима.Аутор књиге пуковник Славиша Голубовић у току писања књиге тврдио ми је исто.Упутио сам га на Упутство о чему постоји писани траг у виду имејл преписке између мене и њега. Официр за вођење ракета Муминовић Сенад такође не познаје састав борбене послуге.Зашто је то тако? Неки су са других ракетних система где није било помоћника руковаоца гађања,а неки су у процесу мирнодопског  увежбавања борбених послуга запамтили смањени борбени састав од пет старешина.

Рат намеће потпуно и целовито командовање са командног места како борбеним радом тако и потчињеним јединицама у исто време,а то је могуће само пуним борбеним саставом од шест старешина. Шта о саставу борбене послуге у једном сведочењу каже пуковник Витомир Анђелковић за време рата Наћелник одсека за обуку,школство и правила,у Управи артиљеријско ракетних јединица ПВО,Сектора за РВ и ПВО,Генералштаба Војске СРЈ?

Начелник одсека који је између осталог задужен и за превод руских  докумената и доношење наших Правила и УпутставаСведок Витомир Анђелковић , од оца Мирка,рођен 1946. год.у Црвеној Јабуци,пензионер, опоменут,упозорен  изјави: «…Током ратног стања 1999.год.,сам радио у Генералштабу војске Југославије у Сектору за РВ и ПВО у Управи артиљеријско ракетних јединица ПВО на дужности начелника Одсека за обуку,школовање и правила.Ја сам јединицу у току агресије на СРЈ обишао два пута:једном са генералом Карановићем– начелником управе ПВО и једном као официр за везу са представником оружаних снага Руске Федерације.

Током тих обилазака констатовали смо да је стање јединице било добро , а обиласци су били после обарања Ф-117А. Постоји писани документ управе, а и наш закључак је био да је тај дивизио радио добро.И искуства дивизиона су била значајна за ракетне јединице ПВО…Састав борбене послуге на командном месту ракетног дивизиона је прописано документима и то од борбених правила преко упутстава до наређења.

Састав је руковалац гађања,помоћник руковаоца гађања,командир батерије (официр оспособљен за рад на том месту),официр за вођење ракета и оператори по равнима, оператори за ручно праћење по равнима Ф-1 и Ф-2, планшетиста за вођење ситуације у ваздушном простору, планшетиста ватрене планшете,записничар. Официрске (старешинске) дужности су од руковаоца гађања до оператора Ф-1 и Ф-2,у првој и другој борбеној смени…»

Дакле у станици за вођење ракета нема ни једно дупло радно место. Не постоји други помоћник руковаоца гађања. То је измишљотина,тај човек није члан борбене послуге. Управо ту превару је извео аутор књиге Голубовић Славиша и стручни рецензент генерал Драганић Јовица.

Аутор при дну странице 188 своје књиге пише:

…“Уласком заменика команданта потпуковника Ђорђа Аничића у кабину,десетак минута пре гађања Ф-117А,командант на неки начин добија и другог помоћника,јер је мајор Борис Стоименов од 18 часова,па све до завршетка борбеног рада,био и остао на месту помоћника руковаоца гађања,без промене места и задатка…

Прилог бр.4

.- Страница 188 књиге Само у једној јединој реченици имамо две суштинске преваре: 
1. Ја сам непостојећи други помоћник руковаоца гађања и 2. На радном месту помоћника руковаоца гађања уместо мене сада седи мајор Борис Стоименов први пут после 17,5 година од рата. 
Обе тврдње ме искључују из састава борбене послуге.Читалац ће врло брзо кроз следеће наставке сазнати зашто је прекројен подвиг војске.Постојао је разлог,а и мотив за то. Ништа није случајно. Шта кажу документа на ову тврдњу аутора? Да ли је подржавају? 

Поред извештаја који је ту ноћ саопштен предпостаљеној команди,а који је садржавао параметре уништења циља и састав борбене послуге постоји још сијасет војних докумената. 250.рбр ПВО је морала да извести корпус ПВО,ту ноћ депешом,а касније актом.Корпус оперативни центар РВ и ПВО и тако даље. Постоје службена акта моје борбе кроз систем против система против неправде која ми је нанета.У њима је испоштована комплетна војничка процедура.За само неколико дана у јединицу је дошао и новинар ратног издања листа „Војска“ Бранко Копуновић. Командант ракетног дивизиона Дани Золтан саопштио му је борбену послугу која је оборила Ф-117А по ратним именима. Чланак„Игра на нож“  је објављен 7.априла 1999.године на страници 9.

Прилог бр.5. Ратно издање Војске

У чланку се крију наша ратна имена: 

1. потпуковник Зоран Дакић (Золтан Дани)2. потпуковник Анђелко Ђорђевић (Ђорђе Аничић)3. капетан И класе Ненад Миновић (Сенад Муминовић)4. поручник Предраг Даниловић (Дарко Николић)5. старији водник И класе Ташко Начић (Драган Матић)6. водник И класе Тиосав Дејановић (Дејан Тиосављевић)
Шест старешина на шест радних места. Где је овде Борис Стоименов? Како је његово ратно име? Ратно име мајора Бориса Стоименова је Паун Стојменовић. У чланку се помиње и Гвозден Ђукић. То је ратни командан 250.рбр ПВО пуковник Мирослав Лазовић.

Прилог бр.6.-Бележница са ратним именима  

У радној бележници у запису на дан 12.фебруар 2001 године набрајају се ратна имена старешина 3.рд ПВО. Скоро пуне две године од рата из службене бележнице Дани Золтана преписао сам ратна имена док смо заједно радили на војној академији. Његово ратно име је било Зоран Дакић,а не Гвозден Ђукић као што је написао. Даљом анализом докумената потребно је у следећим наставцима потпуно разобличити и оголити превару написану у књизи „Пад ноћног сокола”. 

Извор: Србин.инфо

Ознаке: обарање Ф-117А, Потпуковник у пензији Ђорђе Аничић, српска историја