Прочитај ми чланакЗбог одличног описа америчког друштва коментар са једног регионалног портала (logicno.com), о обичним Американцима, преносимо у целости:
“Од 2006. до 2012. био сам члан на америчком веб-сајту за фотографију. Било нас је 38.000 чланова баш из цијелог свијета. Највише Американаца. На тим страницама био је минималан број богатих, поглавито Американаца. Чланови су били нижег средњег слоја и нижег слоја у вези имовинског стања.
Упознао сам много “малих” Американаца…демократа и републиканаца и оних који не излазе на изборе. Ти “мали људи су необично искрени, наивни и у просјеку слабо школовани. Они не путују, ни пословно ни туристички. Многи нису напустили савезну државу где живе. Неупућени су у битне догађаје у свијету. Плански затупљени. Добродушни су, искрени и наивни.
Један примјер, жена из мањег мјеста у Тенесију је учитељица, муж инжењер. Завршили су државне нижеразредне факултете. Живе скромно, путују рођацима у оближњи Кентакију. На великом путовању нису били. Сина нису могли школовати, јер су прави универзитети скупи. Отишао је на Војну академију за пилота. Дипломирао је и погинуо у саобраћајној несрећи. Кћерка, слаб ученик, није завршила ништа. Мужева и фамилија те жене су били радници у 60-тим. Тада су путовали на Флориду и Калифорнију, као радничке фамилије и успели школовати децу.
То што им се догађа нису свесни, великом политиком се не баве. Искрени су и несрећни. Тако живи “мала” Америка. О оних сто милиона који немају социјално не треба ни зборити. Џо и то је Америка, наивна, живи у незнању, неука и у принципу несрећна. Да некоме чине зло нису способни ни замислити. Личе ми на” доброћудне зомбије”. Готово исту причу ми је испричао познаник, који је живио тамо 5 година, међу сличним људима.
Веб странице су затворене, сервер са сликама је срушен, јер “члан” из Америке није био платежно способан и странице се нису финансијски исплатиле. “Било једном у Америци”.
Нажалост, мислим да смо већ у томе, млађи, не сви, постају мање свесни друштвених проблема и збивања, потпуно су индивидуалисти, егоисти,.. и немају свијест о ничем колективном, било о улици, насељу, школи… граду, и слично, камоли о социјалној групи, а одлазак наших младих да у иностранству раде посве ме обесхрабрује. Нажалост тако видим стварност. А моја генерација “Run on for a long time, sooner or later God’ll cut us down”.”
