Прочитај ми чланак
Делегација СРБИН.ИНФО присуствовала је конгресу Српске Листе, странке Срба у Црној Гори, и тамо смо имали прилике да интервјуишемо једног од говорника на конгресу, Душана Обућину, потпредседника Отаџбинског покрета.
Зашто сте основали Отаџбински покрет? Можете ли нам укратко рећи о вашем програму и вашим циљевима? И зашто монархија као пут српског народа?
Отаџбински покрет је основан зато што је потребно пробудити свест у нашем народу о потреби очувања идентитета. Заправо Отаџбина и монархија су једина два решења за овај народ, да би изашао из таме у којој се налази. Једино право решење је у монархији. Наша историја почива на на монархији. Ми смо сада у једном великом процепу, зато што званична власт нам намеће неку идеологију која није из нашег народа. Човек србин, његови основни темељи су православље и монархије, тежња за здравом заједницом, тежња за породицом, једноставно здравим животом, који се огледа кроз монарију.
Монархију која цени праве вредности, вредности у смислу идентитета и правог смисла шта значи бити Србин. Ова власт, њена политика је неко модернизовање нашег народа, а заправо губљење оне правог лика нас. Наша жеља је нацију покренути, поново пробудити свест народа. Знате годинама уназад, од доласка Тита на власт, сваког могућег тренутка је гледано да се одрекенемо монархије, краљевине, цркве, православља и свега онога што је наше.
Неки кажу данас су времена слободе, црква је слободна, постоји слобода изражавања, али то није тако, било ко ко јасно види, може да види да је та слобода једноставно ограничена. Ми немамо праву слободу изражавања, онакву какву заслужујемо. Каква је то слобода да Србија приступа ЕУ, а да се уједно братими са Русијом? Та политика заиста нема прави циљ, зато што се не може седети на две столице. Цитираћу патријаха Павла који је рекао да стубови земље Србије су заправо православље и монархија, на којима она почива годинама уназад. Ја немогу а да се не осврнем на светородну лозу Немањића, породицу која је заправо створила српски народ. Сетимо се времена када је Србија била царевина, у доба цара Душана, а данас наводно све имамо, сем наше сопствене личности, губимо оно што заправо јесмо. Зато што покушавамо да будемо нешто што није наше. И заиста не видим другог решења осим кроз монархију.
Недавно сте говорили у Подгорици на конгресу странке „Српска листа“, странке Срба у Црној Гори, зашто сте се одлучили да подржите ту странку и њеног лидера Добрила Дедеића? Какво је ваше мишљење о проблему права Срба у Црној гори?
Па управо због тог статуса Срба у Црној гори сам морао да подржим Српску листу у Црној Гори. Знате велика су страдања српског народа у Црној Гори, зато што данас тамо, све што власт покушава тамо да укине све што је српско, и цркву, и манастире, и сам назив Србин.
Жалосно је гледати како тај народ тамо доле губи себе. Сваки човек који је завршио основну школу може да се сусретне са уџбеницима из историје, у којој јако добро се објашњава и тај народ, и њихова историја, и њихова вера. Њихови корени су српски, то је српска земља. Али проблем је што званична политика власти у Црној гори је да се то не признаје. Српска листа је по мени једина права прича која може да окупи српски народ у Црној Гори, и да покуша да им обезбеди неки здрав статус, који ће сутра моћи да функционише, да имају нека права. Ја сам имао ту част да присуствујем њиховом конгресу, да причам са тим људима, да разменимо нека искуства, и схватио сам да је статус српског народа доле непостојећи. Заиста они су угрожени на сваком кораку, што се тиче посла и живљења. Ја се стварно бојим, да ако се нека свест не пробуди, да ће тај народ, бити приморан да бежи и да се сели из Црне Горе.
Делегација Отаџбинског покрета са председником Српске Листе Добрило Дедеићем
Србија има избор између Истока и Запада, како ви гледате на то? На те тежње ка чланству у ЕУ и статус наше сарадње са Русијом? И дали у оквиру тога православље може да се постави као решење за кризу српског народа?
Још од доба Светог Саве, који је ишао у Цариград, по самосталност и аутокефалност Српске православне цркве 1219 године, па до дана данас, избор Србије је увек за све нас морао да буде јасан. Србија припада Истоку, припада православној вери, припада братском руском народу. Не може нама бити никако преча ЕУ, а да се одрекнемо братске православне Русије. Опет ћу се вратити на Светог Саву, који је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, и увек тежећи ка Истоку и коренима православља, ми сада смо стављени у ситуацију, да се пред нас ставља питање, хоћемо ли да се припојимо ЕУ и браковима између двојице мушкараца, усвајању деце, геј парадама нам се намеће и све то.
Ја заиста верујем да се наши претци стиде људи који нам то намећу, а држављани Србије су у таквој позицији да имају снаге, али да немају довољно моћи да се боре против тога. Наши моћници су једноставно западно оријентисани, са примесама вере у братску Русију, којој нажалост и не дајемо подршку. Не можемо ми да се одрекнемо наших веза са православном Русијом, које кроз историју чувамо и негујемо, само због Брисела. Жалосно је што народ нема званично прилику да се изјасни. Надамо се да ће се на време пробудити свест нашег народа, и да ћемо се окренути ономе што јесмо.
Православље представља кључ изласка из ове ситуацију. Србину ако одузмеш славу, ако му одузмеш веру, одузео си му уствари живот. Наша традиција и наши корени су православни, једино кроз то можемо наћи прави пут. Наравно, уз окриље братске нам Русије и српске круне као крова.
У вашем програму пише да се залажете за обнову српског села и за развој пољопривреде, можете ли нам рећи нешто о томе?
Наш програм је ојачати колевку нашег народа, ојачати наш прави темељ, наш главни ресурс, а то је село. На селу почива све исконски здраво. Србија нема нафтна поља, нема неке велике ископине злата, угља у толиким количинама да ми можемо од тога да живимо, али зато имамо простора и могучности за развој здравих села, која могу бити ступ наше економије. Са здравом политиком, и улагањима у село и српског сељака, може да се створи јака прехрамбена индустрија. Огроман потенцијал лежи у српском сељаку, у српском селу. Улагањем у селу, улаже се пре свега у поштеног човека, који стиче капитал искључиво на поштен начин.
