Прочитај ми чланак„ГЛАВНИ ПОСАО ПОЛИТИЧКЕ МАФИЈЕ У СРБИЈИ ЈЕ - ПРАЊЕ НОВЦА“
Највећи број пљачкашких приватизација служио је за прање пара које потичу од трговине дрогом и које су тако преко банака ушле у легалне токове – рекао је председнички кандидат Двери, Бошко Обрадовић, на данашњој конференцији за медије одржаној у Народној скупштини.
Обрадовић је рекао да је главни посао политичке мафије у Србији прање пара зарађених у криминалним активностима, на првом месту од продаје наркотика.
Како политичка мафија пере ове прљаве паре?
Постоје четири главна начина прања пара у Србији:
1. Тако што политичка мафија преко својих људи купује фирме у пљачкашким приватизацијама, а затим на основу кредитних рејтинга тих фирми узима банкарске кредите за куповину нових предузећа који никада не буду враћени већ се банкама даје готов новац који потиче од дроге.
2. Други начин је што банке као гаранцију прихватају кеш депозите у иностранству који такође потичу из криминалних активности.
3. Трећи начин је да више лица уплати мање од 15.000 евра који појединачно не подлежу истрагама о прању новца.
4. Четврти начин је да се дугови поверилаца пропалих предузећа исплаћују у кешу који потиче од трговине дрогом, а онда добијају предузећа чиста од било каквих дугова, која потом служе за узимање нових кредита и чистог новца“ – истакао је Обрадовић.
Председнички кандидат Двери, рекао је, да је посебно скандалозно што Народна банка Србије све ово добро зна и узима 45% свих ових банкарских депозита и тиме директно са државног нивоа учествује у прању новца. И јавно је питао Јоргованку Табаковић, да ли је ово истина и зашто Народна банка Србије дозвољава да пословне банке у Србији перу мафијашке паре, као и зашто и сама у томе учествује?
Још су два скандалозна и криминална начина остваривања корупције и екстрапрофита од стране пословних банака у Србији:
1. Пословне банке у Србији дају најповољније кредите судијама и тако их корумпирају како оштећеним банкарским клијентима судије не би судиле поштено.
2. Две трећине остварене банкарске добити у Србији представља „скривена добит“ коју банке изнесу својим матицама пре сачињавања званичних биланса у Србији, и то уговорима са својим банкама-матицама о разним гаранцијама, коришћењу кредита, коресподентским пословима, уговорима о ризику за пласман на српско тржиште, уговорима о есконту и реесконту вредносних папира. То заправо значи да 1/3 укупне стварне добити банака представља билансно исказана добит на коју стране банке плаћају порез на добит (око 400 милиона евра годишње), док је укупна стварна добит страних банака у Србији три пута већа и износи милијарду и 200 милиона евра годишње“ – додао је председник Двери.
Двериликс данас објављује више десетина разговара између Зорана Ћопића, осуђеног за прање Шарићевог новца, и више руководилаца пословних банака у Србији. Обрадовић је питао ко штити банкаре од кривичне одговорности за прање мафијашког новца? Зашто већ пет дана ћути Александар Вучић који, по његовим речима, ово све зна боље од нас и зашто ћуте полиција, тужилаштво и судови?
Обрадовић се захвалио свим добрим људима у државном апарату, који више не могу да гледају криминал и корупцију у срцу државног система и који Дверима свакодневно достављају нове доказе против политичке мафије.
„Двериликс наставља са радом и ова највећа криминална афера у новијој политичкој историји Србије промениће резултате председничких избора. Сигуран сам да улазим у други круг избора јер сам једини од председничких кандидата опозиције показао храброст да се супротставим политичкој мафији.
Када постанем српски председник формираћу Антикорупцијски тим при Савету за националну безбедност и кренути у обрачун са политичком мафијом. Предложићу и Закон о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна, и тражити пооштравање Кривичног законика како би сви одговорни за криминал и корупцију на државним функцијама добили вишеструко веће казне за учињена кривична дела. Посебно ћу се обрачунати са банкарском мафијом и додатно опорезовати све стране банке у Србији које деру кожу с леђа грађана Србије. Председник Србије треба да ради у интересу грађана, а не банака. Зато нам треба српски председник који није члан политичке мафије“ – закључио је Бошко Обрадовић.
