Прочитај ми чланакЧлан Радне групе за израду Медијске стратегије Вукашин Обрадовић каже да се осећа изиграним јер су радили шест месеци на том документу да би држава знатно изменила текст и послала у Брисел.
Измене показују да власт жели преко РЕМ-а да одржи контролу над електронским медијима, да користи празнине не би ли помогла медије на које има утицај, додаје.
У извештају Европске комисије критике су се низале и у области медија. Једна од ретких похвала односила се на рад Радне групе која је у сарадњи са Владом припремала Нацрт медијске стратегије. Међутим, новинари који су припремали тај документ кажу да места похвалама нема, јер је Влада у последњем тренутку Нацрт стратегије, без претходних консултација са члановима Радне групе, изменила и такав документ послала у Брисел.
Извештај јесте критички и у много чему одражава реално стање на српској медијској сцени, каже Обрадовић о том делу европског документа.
Он наводи да је Медијска стратегија један документ који нема доминантан утицај на стање на медијској сцени, али да је важан стратешки, да показује правац у ком ће се медији кретати, али истиче да није закон или спровођење закона који ће променити неке битне односе у пракси, каже.
Обрадовић додаје да је то што је донета Медијска стратегија очигледно било за Владу Србије један начин да се осигурају позитивни поени код ЕК, јер су, како каже, сматрали да ће то, као 2010. кад је донета прва, изазвати лавину похвала, али – нажалост то није било тако. Обрадовић додаје да је регистровано доношење Медијске стратегије, али уз то и оне ствари које показују да нема напретка у медијској сфери и да постоји забринутост с тим у вези.
„Као члан Радне групе осећам се изиграним… Радили смо шест месеци на једном тексту, усаглашавали га са представницима државе и представницима других удружења, а онда је држава, не знамо ко и на основу којих критеријума, изменила знатно текст и послала у Брисел“, каже Обрадовић.
Он наводи да сада не знају какав ће то документ бити на крају, јер су „сва изненађења могућа након овог“. Чему служи Радна група, у којој се сложе о нацрту стратегије представници државе, а онда у неком кабинету, неко измени неке од кључних одредби, пита гост емисије „360 степени“. Наводи да је у питање доведена аутономија израде и додаје: „Плашим се да тај наш рад нема никаквог смисла“.
Маја Стојановић из Грађанских иницијатива наводи да су у нацрту оставили неке мере које су у вези са РЕМ-ом, „а које су толико начелне да се схвата да Влада не види озбиљност свега што се дешавало с РЕМ-ом у последње време, да тај савет не функционише, да је председник УО в.д.“ итд. Каже да је у оним областима у којима је радна група детаљно радила, где је највише проблема било примећено – да је тај рад гурнут у страну, чиме је држава показала да нема било какву жељу да омогући потпуну независност РЕМ-а, онако како и треба. „Мислим да смо се вратили на почетак“, каже Стојановић.
Обрадовић наводи да се, када се види шта је суштински промењено у делу који се тиче РЕМ-а, изводи само један закључак – да власт жели, по сваку цену, преко РЕМ-а, да одржи контролу над електронским медијима.
„Из ове Медијске стратегије је избачен управо тај део који се односи на мониторинг предизборног процеса и извештавање о раду емитера“, каже Обрадовић. Поента је да се кроз ове измене јасно види да држава не жели да се одрекне контроле над РЕМ-ом, а самим тим ни контроле над електронским медијима, који представљају најутицајнији медијски сегмент у Србији, оцењује гост Н1.
Управни одбор Савета за штампу (СзШ) упутио је протест раније данас што је то тело избачено из Нацрта Стратегије.
Коментаришући то, Обрадовић каже: „Претите да ћете створити сутрадан неко ново саморегулаторно тело које неће бити сметња таблоидима да добијају државни новац“. И подсећа да таблоиди који највише крше Кодекс, добијају највише новца.
„Власт користи сваку празнину не би ли помогла оне медије на које има утицај“, оцењује Обрадовић.
Обрадовић о државним операторима: Добро што је примећено у Извештају
У извештају ЕК се, поред осталог, каже да „генерално, повлашћен третман оператора у државном власништву на тржишту не доприноси постизању циљева политике конкурентности, ни усклађивању са правним наслеђем Европске уније (ацqуис)“.
„Ми говоримо о изласку државе из власништва у медијима, а са друге стране, то је један од најбољих примера како држава заправо јача свој утицај на медијском тржишту – Телеком, куповина оператера – то је оно на шта указује Извештај и то је оно што је јачање улоге државе и контроле на овом делу тржишта. Мислим да је то јако добро и корисно што је то примећено у Извештају, а видећемо каква ће бити реакција. У сваком случају, забрињавајуће су размере којима се Телеком шири, не из економских разлога, већ због тога што то носи одређену врсту програмског садржаја који није у складу са принципима слободног тржишта и слободних медија“, истиче Обрадовић.
Стојановић: Извештај ЕК критичнији, а реакција премијерке непримерена
Говорећи о Извештају ЕК, Стојановићева каже да би рекла да јесте критичнији у односу на ранији. Има више података и конкретних информација о томе шта се дешавало, додаје. Стојановићева наводи и да је у овом Извештају мало другачији речник, а да су примери дати у вези са неким областима – конкретнији. Најважнија ствар у извештају је што се јасно види да нема поделе власти, што је кључна ствар за демократију, додаје.
Обрадовић каже да се велики број констатација у Извештају поклапа с критикама на унутрашњем политичком плану, које се најчешће изричу у круговима цивилног друштва до опозиционих странака. И то је изиритирало реакцију премијерке и председника државе, оцењује Павловић. Овакав један непримерен однос према извештају може да се чита на више начина, а чини се да је основни проблем у томе што је ова власт схватила да се у тој аргументацији чује оно што се чује на домаћој сцени, додао је.
У скупштинској сали нема дебате, опозициони посланици бојкотују клупе, а заступници народа који долазе на седнице суштински не контролишу владу – тако рад скупштине види Европска унија у извештају о напретку Србије. „Мислим да делови извештаја немају никаквог смисла, мислим да су у домену политичких мишљења, преферирање политичких опција и играча“, прокоментарисала је председница Владе Србије Ана Брнабић. Додала је и да „има неких ствари које су јој нејасне, које, како каже, немају ми никакву логику и „долазе у домен забаве“.
Стојановић наводи да се у Србији било каква критика проглашава „политичком“ и да власт, чим нешто хоће да дискредитује, каже – политика. Она оцењује да је самом документу (извештају) ипак премало примећен однос државе према унутрашњим критикама.
Оно што је премијерка назвала политичким у том документу је, према њеној оцени, ништа друго него усаглашеност ставова ЕУ са унутрашњим. Мислим да нема онога што је ЕУ рекла, а да већ не постоји као став јавности у Србији и мислим да то њима смета, наводи Стојановићева.
Гошћа Н1 констатује да је реакција премијерке свакако непримерена.
Обрадовић оцењује да је „први пут је реакција власти прилично нервозна“. „То нам говори да је пред нама један период када ће доћи, по мом мишљењу, до успоравања на европском путу, а плашим се – и преиспитивања у ком правцу иде Србија међу највишим носиоцима власти. Јер очигледно је да нису добили извештај каквом су се надали“, наводи он.
Рекао бих да су изненађени оштрином израза и детаљним скенирањем стања у Србији, додаје Обрадовић. Он наводи да постоје конкретни примери и конкретне примедбе – што је, према његовом мишљењу, изиритирало власт. „Брине ме не толико критика у извештају колико оваква реакција, која ми не улива храброст да ће Србија ићи убрзано путем реформи, да ће убрзано корачати ка ЕУ… Плашим се да следи застој“, навео је гост Н1.
