Прочитај ми чланакБошко Обрадовић, лидер Српског покрета Двери, у интервју за Космопол прокоментарисао је актуелна дешавања на политичкој сцени у Србији.
Фотомонтажа: Србин.инфо; фото: Ненад Златановић
Бошко Обрадовић, лидер Српског покрета Двери, у интервју за Космопол прокоментарисао је актуелна дешавања на политичкој сцени у Србији.
Много је „препуцавања“ између СРС и коалиције Двери-ДСС, да ли нам можете рећи који је повод за тај сукоб?
– У политици повод може да буде било шта са чиме се не слажете код неког другог. Двери су поприлично биле уздржане од реаговања на провокације које су без разлога долазиле од радикала до тренутка када је у периоду пред изборе и у периоду до понављања избора на 15 места, 4.маја, СРС кренуо отворено, уз подршку Вучићевих медија, да износи неистине о ”угуравању” листе Двери-ДСС у Скупштину.
Какво је Ваше мишљење о Војиславу Шешељу и Немањи Шаровићу?
– Први је искусни, истрошени пожељни опозиционар свих режима од 90-тих до данас, а сви други су бледа сенка ”непогрешивог” првог.
Зашто сте у ТВ дуел са Шаровићем рекли да нисте имали сусрет са Вучићем када сте се пар месеци раније хвалили медијима и објавили на сајту Двери текст о том састанку?
– Поновићу оно што сам и тад рекао. Господин Шаровић је заменио тезе и оптужио ме да сам се састајао са Вучићем након првог круга избора 2012, што није тачно и као одговор на то питање сам рекао у емисији да то није тачно. Сусрет тадашње трочлане делегације Двери са Вучићем, чији сам био један од делегата, десио се након катастрофалних поплава 2014. године, када је тадашњи премијер одлучио да нас прими, како би смо му предложили низ мера за одбрану Србије од елементарних непогода.
И то смо ми први објавили, јер немамо проблем да будемо конструктивни у корист државе и њених грађана. Ми смо сваки пут похвалили активности Владе за које смо видели да су у складу са нашим програмским циљевима и да су у интересу грађана Србије. Рецимо, тако смо похвалили Владу што није увела санкције Русији, али је критикујемо што не продубљује сарадњу са Русијом још интензивније.
Да ли Вучић држи народ као таоца, а непотребним пролонгирањем формирања Владе и који је смисао тог процеса?
– Ако је ова држава са било које стране притиснута, то треба саопштити грађанима Србије. Ако Вучић не може или не уме, или из било ког разлога неће да формира владу, треба једноставно да се повуче. Овако, скоро 6 месеци имамо техничку Владу која ради шта хоће, а никоме не подноси рачуне, јер посланици немају прилику да питају министре о резултатима њиховог рада и потезима које вуку. То је јако опасно по транспарентност вођења државних институција и отвара неку врсту политичког вакуума у коме један човек влада самовољно. То може да доведе до озбиљних проблема у функционисању државе и дестабилизацији политичких прилика на Балкану.
Да ли верујете да стране амбасаде кроје министарске кабинете, а да Вучић то аминује?
– Верујем да постоје притисци од стране западних сила на све политичке процесе у Србији, па и на састав Владе. Нисам сигуран да баш толико могу себи да приуште да диктирају састав Кабинета, али да имају уцењивачких потенцијала за одређене Вучићеве потезе, у то не сумњам.
Ко ће по Вашем мишљењу бити кандидат СНС-а на председничким изборима следеће године, а ко ће бити представник коалиције Двери-ДСС?
– Мислим да је прерано шпекулисати о кандидатима пре свега јер је геополитичка ситуација толико узаврела, да се до следеће године може свашта догодити што ће битно утицати на друштвено-политичке односе у Србији и региону. У случају смиривања тих тензија, склон сам мишљењу да се Вучићу допада Тадићев модел апсолутне власти, када је Тадић био председник државе, а Цветковић само ”Фикус – премијер” који извршава све што Тадић каже. Ипак, требало би да погледа и на Тадићев крај владавине. Што се Двери тиче, о учешћу и евентуалном кандидату, одлучиваће Сабор Двери на Годишњој скупштини на јесен. Са ДСС-ом нисмо разговарали на тему председничких избора.
Зашто сте нагло променили имиџ пред изборе (седа коса) и како гледате на критике да Вам је кампања била у америчком, а не у српском традиционалном стилу, када је Ваша странка традиционалистичка?
– Седу косу имам зато што сам у зрелим годинама, а не зато што је то део имиџа. Кампања није била у америчком стилу, већ је била врло креативна и за средства којима смо располагали врло плодоносна. То што смо најбољи у интернет кампањи од свих странака не значи да имамо америчку кампању. Људе је вероватно изненадило то што смо се подједнако бавили и горућим социо-економским темама од виталног значаја за грађане Србије и Србију уопште, у односу на досадашње кампање које су више биле окренуте ка спољно-политичким и националним темама. То не значи да их и даље не заступамо, напротив. Сматрамо да озбиљна политичка организација мора да има решења и жељу да се ухвати у коштац са свим проблемима у друштву. Грађани су то приметили, а Двери су уласком у Скупштину потврдиле да су за тај задатак спремне.
Како коментаришете „Жуту патку“?
– Сматрам да је добар део грађана Србије искуствено прошао и кроз злоупотребу буђења националне свести 1991, али и кроз манипулацију ”грађанским” протестима током 5.октобра 2000. и да се више не дају тако лако преварити и да добро одмеравају којим се иницијативама прикључују, а којима не. Присталица сам свих грађанских протеста који изражавају легитиман притисак на бахато и криминално понашање власти, али сам такође врло скептичан према иницијативама које имају значајну логистичку подршку у људима и организацијама иза које стоје фондови попут Рокфелерових и Сорошевих.
Како објашњавате спорадичне коалиције са ДС и СНС на локалу и да ли је то доказ демагогије?
– Локалне политике не морају увек да се поклопе са политиком централе. Ми у Дверима сваку прилику да уђемо у власт на локалу разматрамо одвојено на седницама Председништва, и то од случаја до случаја. Испоставило се да је принцип за локалну политику који заступамо није био прихватљив за одборнике осталих странака које су формирале власт, па су наши одборници у 27 општина у опозицији. Мени је много интересантније од ДС-а и СНС-а што су СНС и СРС готово свугде направили коалиције на локалу и практично постали најозбиљнији коалициони партнери.
