Прочитај ми чланак

ОБРАДОВИЋ: Шешељ није опозиција, он је Вучићев кандидат!

0

Лидер Двери Бошко Обрадовић изјавио је за Н1 да су Двери у скупштинским наступима показале да су права опозиција власти.

Бошко Обрадовић, председник Двери (фото: Пресцентар)

Бошко Обрадовић, председник Двери (фото: Пресцентар)

Осим тога, како каже, показали су и колико има потребе да они имају свог кандидата на председничким изборима.

Он каже да је већ пет месеци у кампањи за председника Србије и да се ни у једном тренутку није разматрала подршка неком другом кандидату за председника Србије.

– Нема сличне политике коју Двери заступају и била би штета да политика која побеђује широм света нема свог кандидата – рекао је он.

Каже да је кључно да се види ко ће бити кандидат Српске напредне странке и да, како наводи, коначно изађу на један телевизијски дуел.

– Да грађани чују да су они пет година на власти, да су прекршили предизборна обећања, да нема истинске борбе против криминала и корупције…То да још увек немају кандидата говори о неозбиљности напредњака – сматра Обрадовић.

Према његовом мишљењу, ако се не кандидује Томислав Николић то би значило да је био лош председник.

– Зашто СНС не би кандидовала неког ко је добро радио свој посао? А тек је трагикомично да се кандидује Александар Вучић јер је тек пре неколико месеци постао председник Владе, а при томе је јавно говорио да се никада неће бити председник – подсећа Обрадовић.

Лидер Двери сматра да Војислав Шешељ „није опозициони кандидат, већ Вучићев“.

– Шешељ никада озбиљно није критиковао Александра Вучића и он служи за одвлачење патриотских гласова и збуњивање јавног мнења – сматра он.

Говорећи о кандидатурама Вука Јеремића и Саше Јанковића, Обрадовић каже да они јесу опозициони кандидати, али да су им политике различите у односу на Двери.

– Обојица се залажу за наставак европских интеграција, која је онда разлика између њих и Вучића и Николића? То је иста политика – сматра Обрадовић и додаје да Србији треба „свеж, нов, аутентичан кандидат, домаћи производ“ и да је он тај кандидат.

 

46 коментара “ОБРАДОВИЋ: Шешељ није опозиција, он је Вучићев кандидат!

  1. Frojd каже:

    ….eve ga pa…kobajagi politicar..ahahaha

  2. Mile Tranzicija каже:

    Realno, ima dosta istine u onome sto Bosko „Dveri- ili ono sta je od njih ostalo“ kaze. Na „vecnom putu ka Evropi“ meni, evroskeptiku, apsolutno je isto koja spodoba me tamo vodi, protivno mojoj volji, i kako se preziva: Vucic, Jankovic ili Jeremic. U principu, sva trojica su ista EU go…a.
    Sto se matorog Vojvode od Kitovitice tice, najveci folirant Srpske politicke scene. Od kad je dosao iz Haga, svo vreme cuva Vucicu ledja.
    A Bosko ce morati vise da uradi da mu poverujem.

    1. Miro Miro каже:

      svi oni lepo pricaju…i sve ostaje na tome…a kad zasedu u fotelju,pokazu pravu narav…svima im je ista taktika…vec vidjeno…ako narod ne moze da pepozna pravu opoziciju(koje i nema)vec neko od politicara to mora da nam kaze,onda od tih prica nema nista..sad je ovaj bosko trojanski konj

  3. xyz каже:

    Војвода Живојин Мишић – Годишњица смрти противника Југославије који је сматрао Хрвате за фукару
    BY РЕПОРТЕР ON 20. ЈАНУАР 2017. •

    На данашњи дан пре 96 година, 20. јануара 1921. године, умро је војвода Живојин Мишић, легендарни војсковођа у многим победама српске војске. Био је противник стварања Југославије са Хрватима и Словенцима, краљ га није послушао.

    Мишић је у Првом светском рату постао војвода. Учествовао је у свим српским ратовима од 1876. године до 1918. године. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а у пробоју Солунског фронта је био начелник Врховне команде.

    Рођен је 19. јула 1855. године у Струганику код Мионице, као 13. дете Радована и Анђелије, али је тек осморо његових браће и сестара било живо када се родио.

    Мишић је 1874. године уписао Војну академију.

    На почетку четрдесетогодишње службе, као питомац Артиљеријске школе, учествовао је у два ослободилачка рата против Турске, 1876. године и 1877—1878. године, као командант Колубарског батаљона Ваљевске бригаде 2. класе.

    Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је аустро-угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку у српској војсци.

    Учествовао је и у Српско-бугарском рату 1885. године као поручник и комадант 5. пука Дринске дивизије.

    Од 1898. године до 1904. предавао је стратегију на Војној академији.

    После мајског преврата у којем је 1903. године убијен Александар Обреновић, Мишић је пензионисан као генералштабни пуковника, наводно због утицаја организације „Црна рука„, пошто је сматран блиским свргнутој династији Обреновића.

    Мишић је реактивиран 1909. године, током анексионе кризе, а на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је поставио за свог помоћника.

    Мишић је помогао Путнику да састави српски ратни план у случају рата против Аустро-Угарске.

    „Хрвати и Словенци неће с нама, хоће с Аустријанцима“

    Историчар Драгољуб Живојиновић говорио је да је регент Александар Карађорђевић послао Мишића да разговара са Хрватима и Словенцима о њиховим намерама. Мишић га је по повратку обавестио да њих уопште не занима заједничка држава са Србима и да они своју будућност виде у аустријској империји, која им је обећала да ће добити неку врсту своје локалне управе. Краљ и влада у Београду су, међутим, пренебрегли то мишљење и наставили да инсистирају на Југославији као заједници „троједног народа, односно једног народа са три вере“, док је Мишић убрзо пензионисан. Последице те одлуке трпимо до данас.

    У балканским ратовима Мишић је био помоћник и десна рука начелника штаба Врховне команде војводе Путника и „у најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао Путника у уверењу у добар исход операција српске војске“.

    Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала.

    Посебно се истакао правилном проценом ситуације првог дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку.

    Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан.

    Ипак, пред само избијање Првог светског рата, опет је реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде.

    Током Колубарске битке, Мишићу је предата команда над Првом армијом, тада у врло тешкој ситуацији, да замени њеног рањеног и болесног команданта генерала Петра Бојовића.

    Највише захваљујући Мишићевим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу.

    Мишић је инсистирао, што је тада сматрано ризичним, на дубљем повлачењу да би се целој српској војсци дало времена за одмор и попуну залиха, што је довело до напуштања Београда.

    Ризик се исплатио, јер је аустро-угарска војска превише раширила своје линије снабдевања и тешко је поражена у српском контранападу, који је почео Мишић, чија је армија одиграла одлучујућу улогу.

    То је једна од највећих битака у српској историји и Мишић је унапређен у чин војводе.

    После новог здруженог напада немачке, аустро-угарске и бугарске војске на Србију у октобру 1915. године, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је предложио контранапад.

    Предлог су одбили остали заповедници армија на састанку у Пећи, и уследило је повлачење српске војске преко Црне Горе и Албаније.

    На Солунском фронту 1916. Мишић је командовао Првом армијом која је зауставила и натерала на повлачење бугарску војску у бици код Горничева.

    Пред крај рата у јуну 1918. Мишић је постављен за начелника Врховне команде и командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру 1918.

    Умро у Београду 20. јануара 1921.

    Србија тешко осакаћена у рату

    У Првом светском рату погинуло је око 1,3 милиона Срба. Према процени делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају, ратна штета Србије износила је тачно половину укупне националне имовине, док је у рату страдало 28 одсто становника. Према тим подацима, Србија је изгубила 62 одсто мушког становништва од 18 до 55 година, од чега је 53 одсто погинуло, а девет одсто је било трајних инвалида.

    Војвода Мишић о Хрватима и Југославији

    Мишић је марта 1919. године као начелник Штаба Српске врховне команде, на предлог регента Александра, отишао у Хрватску како би се лично обавестио о политичкој ситуацији. Двочасовни разговор са Александром, одржан по повратку из Сплита, Мишић је препричао свом ратном секретару Милораду Павловићу Крпи. У неким текстовима објављеним на интернету тврди се да је Крпа записао следеће реченице:

    „Југословенство није народност, него идеологија“, рекао је војвода Мишић регенту Александру.

    „Југословенство не може да послужи као темељ за изградњу једне реалне државне целине, него је то фиктивна идеја за коју ваља припремити терен и нараштаје који су далеко од схватања једне целине“, навео је Војвода.

    Мишић је на основу разговора са хрватским политичарима, књижевницима, новинарима, свештеницима, учитељима и обичним људима, схватио да они сви мисле „да је настао час да Хрватска добије своју самосталност и независност“.

    „Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш ствар је пропала. Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч можеш ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило. Ја сам дубоко уверен да се ми са њима нећемо усрећити. Ти су људи, сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви, и у таквој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи… Не заборавите, височанство, моје речи“, упозорио је војвода.

    Он је регенту предложио да се мора одмах отцепити од њих, „дати им државу, независну самоуправу, па нека ломе главу како знају“.

    Разговор с регентом војвода Мишић је окончао речима: „Ако овако не поступите, сигуран сам да ћете се љуто кајати„.

    1. Mile Tranzicija каже:

      Lepo sto si se setio da nas podsetis na ovaj dan i na takvog JUNAKA I COVEKA. Svaka cast brate!

    2. Perun каже:

      Рођен је 19. јула 1855. године у Струганику код Мионице,
      као 13. дете Радована и Анђелије, али је тек осморо његових браће и сестара било живо када се родио.
      ——–
      Majka vojvode Živojina Mišića, Anđelija je iz porodice Koštunica nekadašnjih Damljanovića.

  4. Perun каже:

    Šešelj je MORALNA PROTUVA, Vučićeva TROJANSKA KONjINA.

    Nema tog kameleona koji može da poput Šešelja menja boje i
    prilagođava se okolnostima.
    Samo je on spreman da bude i zadnja beda da bi ostvario svoje nemoralne ciljeve i izvukao ličnu korist.

    1. Vrana каже:

      Ljubav cveta, zna se koje prvi skino nevinost usnji, pošto je stekao dobro iskustvo u tvorza. A nešto mi poznate i ove nove cvike da to nije zaboravio gvido kad je noćio kod usnije.

  5. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

    Сви имају неке комбинације и неке своје “кандидате“……….једино јадни народ никако да нађе свог кандидата.

    Дали је то зато што такав кандидат није никада постојао или зато што сви тврде да су упарао они тај кандидат.

    Али чињеница је кандидат народа је нестао и НЕМА ГА!
    Већ ДЕЦЕНИЈАМА, ВЕКОВИМА га нема !

    Где би он то могао бити…?!
    Дали је икад био рођен па се сакрио или тврдоглаво одбија да се роди знајући шта и ко га чека…..
    Или је одлучио да се преруши да га нико не може познати?

    Било како било заменуле су га хорде ЛАЖНИХ кадидата са великим устима и још већим осмехом и још већим обећањима од којих једино њихово поштење је још веће!
    Толико велико поштење да га ни једно око не може сагледати па је због тога “невидљиво“…
    Као амерички “невидљиви“ авиони…..

    1. Аца Тодоровић каже:

      Поставио сам програм покрета који је у оснивању. Не ради се о једном кандидату већ о програму и групи људи.
      http://srbin.info/2017/01/21/ako-se-vucic-kandiduje-moze-li-da-podnese-ostavku-i-postavi-novog-premijera/

    2. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

      Браво !!
      Драго ми је да то чујем!
      Напокон да неко нешто уради а није важно у коме облику само је важно да нас гурне напред из живог блата у којем тонемо!!!

Коментари су затворени.