Прочитај ми чланакЈасно је да Србија већ дуже време седи на две столице и да је таква спољна политика постала неодржива. Оно што актуелна власт СНС не жели да каже грађанима јесте да је постало немогуће наставити даљи процес придруживања Србије Европској Унији, а истовремено задржати и проширити сарадњу са Руском Федерацијом.
Зашто? Зато што Брисел на даљем путу евроинтеграција од нас тражи да ускладимо спољну политику, трговину и безбедност са политиком ЕУ у овим областима, што у преводу значи нашу обавезу да уведемо санкције Русији, да се одрекнемо бесцаринског трговинског уговора са Русијом и да уђемо у НАТО.
Дакле, и да није било свих досадашњих понижења, притисака и уцена из ЕУ, посебно по питању Хашког трибунала и Косова и Метохије – даљи пут Србије у ЕУ је неприхватив.
Овај погрешан пут евроинтеграција посебно је штетан и погубан по српску економију, јер смо у претходним годинама – на основу Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ – укинули царине на увоз робе из ЕУ и неконтролисаном страном конкуренцијом практично уништили домаћег привредника, плус оштетили буџет државе Србије за милијарде евра.
Увек када чујете аргумент да нам је ЕУ доделила неку помоћ у милионима евра – сетите се да нас је истовремено ЕУ опљачкала за милијарде евра.
После изласка Велике Британије из Европске Уније даљи пут Србије у ЕУ је изгубио сваки даљи смисао. Више је него јасно да је у ЕУ у кризи и да јој прети распад. У таквој ситуацији ЕУ сигурно неће размишљати о проширењу, већ о голом опстанку или трансформацији. Очито је да је пут Србије у ЕУ доживео крах и да је 16 година евроинтеграција било бесмислено. И шта сад?
Позивам техничког председника Владе Републике Србије Александра Вучића да призна да је његова политика „ЕУ нема алтернативуˮ, коју је наследио од Бориса Тадића, доживела крај и да покрене процес промене спољно-политичке оријентације Србије. Ми треба да сарађујемо са ЕУ уколико она опстане, али не треба да будемо члан ЕУ. Много већу пажњу треба посветити билатералној сарадњи у обостраном интересу са појединачним земљама Европе. Такође, треба пратити модерна политичка кретања у Европи која све више иду у правцу Европе нација од Лисабона до Владивостока – Европе која се не може замислити без Русије и чији је Русија саставни део.
Русија треба да постане стратешки партнер Србије број 1 – у политичком, економском и безбедносном смислу. У политичком смислу то значи ослањање на поузданог пријатеља и савезника који нас никада није бомбардовао и ко се бори заједно са нама за очување Косова и Метохије у саставу Србије. У економском смислу то значи много активнију привредну сарадњу две државе и почетак преговора са Евроазијском економском унијом у коју смо позвани. У безбедносном смислу то значи залагање да Србија и друге балканске земље остану ван НАТО пакта, а да гарант те војне неутралности буде Русија. За пуну равнотежу у сфери безбедности на међународном плану Србија треба да појача сарадњу са Организацијом за договорну колективну безбедност (ОДКБ), јер се до сада сарађивало искључиво са НАТО-ом.
Вучићу, нема више седења на две столице! Определи се: или ЕУ или Русија. Ако се определиш за ЕУ – кренућеш путем Мила Ђукановића у Црној Гори, а то је пут полицијске, криминалне и тоталитарне државе у којој се грађанима забрањује да се на народном референдум изјасне да ли желе у НАТО или не.
Посебно је опасно што се и у Србији на сличан начин забрањује референдум о ЕУ и НАТО. Ако су поборници уласка Србије у ЕУ и НАТО толико сигурни да је то права ствар за Србију – зашто не изађу пред грађане са својим аргументима? Зашто се плаше најдемократскијег облика народног изјашњавања као што је референдум?
Али, да би референдум у Србији био слободан морају се ослободити медији и омогућити јавна расправа за и против уласка Србије у ЕУ и НАТО која би трајала најмање 6-12 месеци. Можда се домаћи еврофанатици и НАТО-љупци највише плаше управо једне такве јавне расправе и укрштања аргумената. Можда зато избегавају народни референдум јер знају да су грађани Србије већ сада у огромном проценту против уласка Србије у ЕУ и НАТО, а да би након јавне расправе тај проценат био још већи и да би на референдуму изгубили.
Да бисмо били у духу штедње који промовише актуелна техничка Влада – предлажемо да се референдум о уласку Србије у ЕУ и НАТО одржи заједно са председничким изборима идуће године, али под условом да се одмах ослободе медији и започне јавна расправа.
Поштовани г. Вучићу, ако је ЕУ и НАТО рај за Србе – зашто не питаш Србе да ли желе у тај рај? Ако си толико убеђен у своје аргументе за улазак Србије у ЕУ и НАТО победићеш на референдуму и ми ћемо ти честитати. Ако грађани Србије буду против уласка Србије у ЕУ и НАТО – поднећеш оставку као британски премијер Камерон и препустити другима да поведу Србију другим путем. Има ли поштеније понуде од стране опозиције?
Аутор је председник Српског покрета Двери.
