(occupy.com)

Први део:  OCCUPY.COM: Познати српски активиста сарађивао са обавештајном фирмом Стратфор (1)
Други део: OCCUPY.COM: Познати српски активиста сарађивао са обавештајном фирмом Стратфор (2)

Поповић одговара на критике
Марјам Алкаваја, директорка Бахреинског Центра за људска права, рекла је да је Поповића као активисту познавала неколико година и није имала сазнања о његовим спољним везама пре него што је Викиликс објавио Стратфорову електронску пошту.

„Срђа је неко кога сам срела више но једном. Веома је подржавао бахреинску револуцију, подржавао борбу за људска права“, рекла је Алкаваја у телефонском интервјуу. „Када ми је дао њихове податке, то је оно што ме је највише изненадило.“

Алкаваја је рекла да у то време није била свесна каква је Стратфор фирма, али је сместа постала сумњичава после читања питања које јој је Стратфор упутио. Због сумњиве природе мејлова који су стигли из фирме, никада није кореспондирала са Стратфором.

„То је била серија заиста чудних питања, налик онима што их постављају обавештајне агенције. Знали су да радим у групи за људска права. Постављали су питања као, ко финансира страначку коалицију, колико има чланова, питања на које чак ни ја нисам знала одговор“, рекла је она. „Чињеница да постављају таква питања навела ме је да се запитам о мотивима иза мејлова које сам примила. Зато на њих никада нисам одговорила.“

Марјам Алкаваја, директорка Бахреинског Центра за људска права

„Кад год добијемо такве мејлове или нас контактирају људи с „шпијунским“ питањима , ми их обично блокирамо, јер знамо да вероватно раде за владу“, наставила је Алкаваја. „Новинари познају природу нашег рада тако да не би постављали таква питања на првом месту. Једноставно сам нашла да су мејлови врло чудни и то је заправо разлог зашто на њих никада нисам одговорила.“

У Скајп-интервјуу са једним од суоснивача Отпора, који је напустио покрет и замолио нас да га задржимо у анонимности, он је рекао да је његова основна брига због Викиликсових мејлова била то што је Поповић информације о активистима давао трећим лицима, без претходне сагласности активиста.

Интервју са Поповићем певао је другу песму о CANVAS-у. Он је изјавио: Ми дефинитивно не би угрозили сигурност наших активиста, тако да смо увек следили њихово вођство и никада их никоме нисмо открили без њиховог пристанка.“

Поповић је такође рекао да ће CANVAS  говорити свима и свакоме – без дискриминације – о ненасилној директној акцији.

CANVAS  ће је представљати било где – онима посвећеним активизму и ненасилној борби, али и онима који још живе у ери Хладног рата и мисле да тенкови и авиони обликују свет, а не обични људи који воде народне покрете“, рекао је он.

„Ако можемо да убедимо било ког ко доноси одлуке у свету, у Вашингтону, Кремљу, Тел Авиву или Дамаску, да је ненасилна борба та коју треба да прихвате и поштују – а не стране војне интервенције или репресија над сопственим становништвом – ми ћемо то радити.“

Ипак, с обзиром на Поповићеву радну биографију, ко му је мазао мас’ на лебац током његове дуге професионалне каријере коју је остварио у активизму, критичари кажу да Поповић паше Стратфору као рукавица.

„Група Срба не може водити протестни покрет нигде ван Србије, али њихове технике ипак имају улогу у постизању одређених политичких циљева“, рекао је професор Сасман у интервјуу. „Он такође служи као достављач информација за употребу приватних и државних обавештајних агенција. Тако је Стратфор видео његову сврху.“

Крај

За Србин.инфо превео и приредио: Александар Јовановић

Ознаке: CANVAS, Викиликс, отпор, Срђа Поповић, ЦИА.