Српска напредна странка створена је 2008. политичким ауторитетом Томислава Николића. Лидер СНС-а, Томислав Николић, након победе на председничким изборима 2012. године странку је предао Александру Вучићу. Нови лидер СНС-а Александар Вучић је на превременим изборима 2014. године на основу свог ауторитета али и утицаја Томислава Николића, као председника Србије, добио апсолутну власт у странци али и као премијер Србије.

Фото: wikipedia
Коалиција око СНС-а на изборима је имала 158 мандата. На новим превременим изборима СНС са својом коалицијом осваја 1.700.000 гласова и 131 мандат, односно 27 мандата мање, него 2014. године, али зато осваја већинску власт у Војводини и побеђује ДС, која је Војводином владала 16 година и осваја надполовичну власт у више од 100 општина.
Моћ премијера Србије Александра Вучића је апсолутна уз подршку медија, пре свега таблоида „Информер“ као и приватне ТВ станице са националном фреквенцијом ТВ Пинк, која је за Вучића радила и данас обавља важан посао медијске промоције и активне политичке кампање. Председник Србије био је од 2012. године у сенци Александра Вучића, али са сталном потребом да искаже своју оданост и лојалност СНС-у, коју је стварао и свом сараднику Вучићу, који је постао, не само страначки неприкосновени вођа, већ и најјачи политички ауторитет у Србији.
Томислав Николић је у више наврата премијеру Вучићу нудио своју подршку у кампањи за превремене изборе, али је овај то дискретно одбио сматрајући да је он као лидер странке највише одговоран за политичку кампању. Једно је сигурно, да апсолутна власт апосолутно квари и да велика моћ може озбиљно да превари, обмане и да се освети. То смо видели у случају власти Милошевића, ДОС-а и Бориса Тадића.

Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић
Председникова „исповест“!
Председник Србије је током изборне кампање желео да јавност подсети на његов допринос и значај у стварању и деловању СНС. Николић је говорио у интервјуу Радио телевизији Крагујевац (РТК): “Српска напредна странка (СНС) је основана на мојим принципима, на мојим начелима, на мојој храбрости док сам се супротстављао прогонима, то је странка која се безмало сама издигла без моје велике помоћи, али никада није имала мој отпор.“ Да би показао своју оданост странци, али и Александру Вучићу, Николић каже да и у ситуацијама када је Влада вукла тешке потезе, због којих је опозиција могла да поентира, на кратак рок, имала његову потпуну подршку, додајући да је и своју политичку судбину везао за успех СНС. Председник подсећа:
„Људи ме нису заборавили јер знају да Александар Вучић има више успеха ако смо заједно. Притом људи знају да сам ја из Шумадије и да не издајем, не окрећем леђа и да би требало много тога да живим и преживим па да се окренем од СНС.”
Председник Србије подржава премијера Србије и лидера СНС-а, али је извесно да од почетка свог мандата као председника, од стране високих функционера СНС-а је добијао непримерене коментаре, нити је СНС и њен лидер Александар Вучић политички узимао у заштиту председника Србије у низу непријатних и непримерених ситуација са жељом политичке и личне дисквалификације. Истина је да шеф држве сам себе треба да штити и регује, али странка коју је стварао и преко које је постао председник државе има обавезу одређене подршке и лојалности. Удар на председника Србије је и вид дисквалификције СНС-а и Вучића. Можда су ови закључци погрешни. Можда председник СНС-а мисли нешто другачије или и шефа државе ставља као улог у јачању свог утицаја и моћи.
Председник Србије јасно говори да је за ЕУ, али са Косовом у оквиру Србије. Јасно је рекао да је за ЕУ, али и за веома блиске односе са Русијом и Кином. Његов ауторитет је изражен код пословне и политичке подршке Русије и Кине Србији по многим питањима. Он каже: „Нама је у интересу да испунимо 34 поглавља, осим 35. које се тиче Косова и Метохије. Признање да сте та поглавља испунили је признање да имате добро уређену државу. После могу да се мењају власти како хоће, после тога више нема повратка назад.“
Николић још указује на могућу и реалну политику ЕУ према Србији која гласи: „Па једног дана ћете морати да признате независност Косова и Метохије да бисте ушли у ЕУ.“ Председник Србије је истакао да се Србија никада неће одрећи Косова и Метохије, као ни пријатељства са Русијом.

Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић
Председник Николић – адут или џокер
Намера председника Србије је да као кандидат СНС на изборима за председника Србије 2017. године буде поново кандидат. Он каже: „Има нешто што нисам довршио, за шта је овај мандат био кратак. Мислим да Александар Вучић треба председник Србије Томислав Николић да бисмо завршили то што ја треба да завршим, а његово завршавање ће трајати дуго“ и додаје .“Вучић има огромну енергију. Млад је, јак и здрав. Има добре сараднике, тако да ће они још дуго да владају Србијом, а то ће бити могуће, апсолутно, и без моје помоћи за три до четири године.“ За свој рад Николић за “Глас Америке” каже: “Ја свој посао обављам часно, са много обзира према свима градјанима Србије, обављам га изванредно, отворио сам многа врата, склопио многа пријатељства широм света, влади пружио прилику да сарадјује са многим државама и владама, а идуће године… Свако ко се бави овим послом има дилему да ли да га настави или не, пошто сам ја у годинама када бих можда требало више времена да проведем код куће.”

Фото: Н.С.
Вучић, лидер на стакленим ногама
Сада односно убудуће се поставља суштинско питање: “Да ли је Томислав Николић као садашњи председник Србије нужан и потребан СНС-у и Александру Вучићу 2017. године на председничким изборима? Политичко искуство у Србији показује да може бити један политички газда, односно политички вођа јаког утицаја са подршком у Србији и међународној политици. То је сада Александар Вучић, а на доста нижој лествици је председник Николоћ. Ипак, отварају се и нека друга питања, пре свега политичке будућности СНС и Александра Вучића. Политички гледано, на овим изборима СНС је освојила 131 мандат од којих је 35 мандата коалиционих партнера. Дакле, СНС сама има 97 мандата. Уколико би се СНС “дистанцирала” од Томислава Николића као некадашњег лидера странке и оснивача и кренула у потрагу за својим или заједничким кандидатом за изборе, а да то није Томислав Николић, могуће је да би се СНС могла поцепати, а Николић да узме једно 15, 20 или 30 посланика као политички клуб одан њему. То би довело до пада владе Александра Вучића и нових избора, ако у свој табор за наредну владу рецимо не узме СПС и неке друге партије у ширу коалицију.
Евидентно је да је од 2014. године дошло до значајног редуковања Николићевих присталица и сарадника у врху СНС и власти. Сада се иде и на варијанту да Радомир Николић син председника Србије буде померен са места председника ИО странке на место једног од потпредседника странке. Познато је да је Извршни одбор по правилу страначка влада и оперативна функција повезивања страначких одбора и структура, дакле, партијска моћ. Могуће померање Радомира Николића на “другу дужност” је видно слабљење позиције Томислава Николића у СНС као и смањење вероватноће да ће бити поново кандидат СНС за шефа државе. Са друге стране, Вучић иако има власт у Србији “која дави “ без Томислава Николића као шефа државе може бити веома угрожен. Запад види Николића као конзервативног националног политичара-државника који заступа став о Косову као делу Србије и тесним везама са Русијом и Кином. Ово могу бити околности које би утицале на промену мишљена унутар СНС и коалиције и ставу Александра Вучића.

Фото: Бета
Политичке игре и калкулације око председнички избора?
Да је то тако показује и бацање рукавице лидера СДСС др Расима Љајића коалиционог партнера СНС и Вучића који ће имати значајну улогу у новој Вучићевој влади. Његова најава могуће кандидатуре за шефа државе је вид “политичке опструкције” Томиславу Николићу да га негде “одврати” или му се пошаље порука да није једини кандидат владајуће коалиције. Љајићев маркетиншки потез или је симулиран као пробни балон Александра Вучића да покаже да у оквиру његове коалиције има још заинтересованих за председничку кандидатуру, или је реч о забадању клипова у точкове СНС од стране коалиционих партнера. Могуће је да Вучић у догледно време из шешира избаци свог канидата за председничке изборе, а да то не буде др Љајић или Николић, него неко трећи. Можда се чека “трећи човек” који ће бити по вољи и Запада и Истока, неко калибра Вука Јеремића.
Све је јасније да Вучићева политика до 2020. године, уколико буде његова влада преживела до тог времена, имаће велике унутрашње и спољне изазове и ризике. Још је рано потпуно дефинисање да ли је Вучићу потребан Томислав Николић за место шефа државе или не. Све су околности да ће кандидату СНС противник на председничким изборима бити лидер СРС др Војилав Шешељ уколико му то дозволе друге околности, али и лидер СПС-а Ивица Дачић и можда још неки кандидати из тзв. “демократског корпуса”. Вучић своју судбину није више чврсто везао за Томислава Николића, па ни за СНС у целини. Ипак, у тренуцима који могу значити и политичку кризу, дестабилзацију, притисак споља, шире социјалне немире или облик политичког преврата, добро је да премијер уз себе има стабилног председника државе. Зато је потребно да се Вучић добро замисли ко му је човек од поверења за место шефа државе на изборима 2017. године.







