Прочитај ми чланакКаква је економска сарадња Русије и Републике Српске? Где „шкрипи“ и шта „не штима“? На каквим се конкретним пројектима тренутно ради? Које су неискоришћене шансе Српске у сарадњи са Русијом? Како данас послују српске фирме у Русији? Како се Русија изборила са западним санкцијама?
Одговоре на та и многа друга питања Спутњик је затражио од шефа Представништва РС у Руској Федерацији Душка Перовића.
Према његовим речима, Русија је важан спољнотрговински партнер Републике Српске, али би међусобна трговинска робна размена могла бити и боља, јер још нису све шансе искоришћене, а има их напретек.
„Из Русије у Српску се највише увозе енергенти. Увози се доста петрохемије, доста деривата тј. адитива који су потребни нашим рафинеријама. Такође, увози се машинска опрема, која је потребна за наше термоцентрале. То су резервни делови за ’Гацко‘ и ’Угљевик 1‘… Нажалост, наш извоз у Русију је јако мали, само 24 милиона КМ, и углавном су то храна, воће, поврће… Недавно су нам забранили увоз, док се не реши проблем са једном фирмом из Бијељине, која је пробала да из Федерације увезе јабуке пољског порекла тј. под санкцијама. Тако да због једне фирме сада страда цела Република. Сад смо у фази решавања тог проблема“.
Споразум о модернизацији термоелектрана „Гацко“ и „Угљевик“ требало би да буде потписан ускоро и вредан је 200 милиона евра. Главни задатак биће подизање инсталиране снаге термоелектрана и продужавање њиховог радног века. Тиме ће се добити додатна количина произведене струје и продужиће се век електрана за 15 до 20 година.
„Успостављена је сарадња са руском групом ЗИЛ, која је средином осамдесетих градила термоелектрану у Гацком и која је била главни носилац тог посла. ’Гацко‘ је са 300 мегавата пао на 200 мегавата снаге, а са овом модернизацијом би се добило 350 мегавати. Понудили су чак и финансирање. Отплата ће бити обезбеђена од вишка струје која ће бити добијена модернизацијом. Захваљујући том аранжману, РС неће давати свој новац и неће држава морати да даје гаранцију. Очекујемо да се прво ради ’Угљевик‘, па тек онда ’Гацко‘. Прво треба да се обави дијагностика, јер су у ранијем периоду рађени разни ремонти, а радиле су је непознате компаније, које нису имале оригиналну документацију и које су испоручивале неквалитетну опрему. Сада све то треба да се санира, да се нађу оригинални делови… Надам се да ће уговор ускоро бити потписан“.
Потписан је и уговор са „Гаспромом“ о изградњи постројења за гас у Зворнику. Реч је о постројењу у којем гас прелази из гасног у течно стање. На тај начин се обим гаса смањује 600 пута, што појефтињује његов транспорт.
„Он ће бити 20 до 25 одсто скупљи због самог тог процеса обраде, али тамо где нема гасовода моћи ћемо да обезбедимо природни гас. Ако се заврши гасовод ’Турски ток‘, ми ћемо сигурно добити крак према Републици Српској који ће бити везан на Србију. По старом пројекту, та станица ће бити, мислим, негде у Батајници. На нашу територију треба да пређе отприлике негде код Бијељине, па после иде кроз Посавину до Бањалуке и даље до Приједора. С тим што смо ми предлагали и Федерацији да се веже на тај наш гасовод, али оданде инсистирају да се вежу на Хрватску…То је концептуална разлика“.
Како наводи Перовић, приликом процеса претварања гаса из гасног у течно стање ствара се енергија која се може користити за загревање или за хлађење, а то отвара могућност да поред тог постројења буду направљене хладњаче или постројење које ће производити струју.
Осим тога, са Русијом ће бити продубљена сарадња и у наменској индустрији. Репарација свих хеликоптера за регију Балкана је досад рађена у Украјини, а идеја је да се сада пребаци у Бијељину у оквиру завода „Орао“ и да то буде регионални центар за ремонт мотора за руске хеликоптере.
„Наш ремонтни завод ’Орао‘ у Бијељини је оспособљен и већ две-три године се воде преговори са руском корпорацијом ОДК, која производи моторе за хеликоптере ’Ми‘. Добијена је документација и сагласност, тако да ће наши добити лиценцу за ремонт тих хеликоптера за наш регион. У региону, отприлике, има око 48 хеликоптера Ми-8. Они су и војно-транспортни и цивилни, а служе и за евакуацију. Немају наоружање, а користе их и војска и полиција у Хрватској и Словенији, а и југословенска армија их је имала. Сада је Србија купила два нова Ми-17, извозну варијанту. Очекивали смо да ћемо потписати уговоре на Петербуршком економском форуму, али нисмо успели због бирократије. Надамо се да ће у најскорије време они бити потписани. Дуго се чекало на дозволу. Сада многи ремонтују хеликоптере у Украјини, а Украјина то не ради баш најквалитетније. Знам да је Хрватска то радила и да нису били баш задовољни“.
Како наводи Перовић, преговара се и о набавци три хеликоптера из Русије за потребе Министарства унутрашњих послова РС. Реч је о цивилним транспортним хеликоптерима.
„Мислим да ћемо у року од две до три недеље завршити финансирање. Ради се о интересантном лизингу, па неће бити кредита, нити ће се држава задуживати. Хеликоптери се већ производе, ради се о ’ансатима‘, хеликоптерима за цивилне намене, који ће имати додатну опрему. Користиће их полиција. Могу да се користе и за снимање, јер имају инфрацрвене камере, али и за контролу саобраћаја, медицинску евакуацију, гашење пожара итд. Мислим да би договор за први хеликоптер могао да буде реализован већ у августу, а остали до краја године“.
