Прочитај ми чланак
Саудијска Арабија, која даје највећу подршку припадницима опозиционих снага у Сирији, појачава сламање сопствених дисидената – 30 000 антирежимских активиста наводно је у затворима. У ексклузивном интервјуу за РТ, одбегли саудијски принц је објаснио чега се монархија највише плаши.
„Саудијска Арабија је појачала хапшења и суђења мирним дисидентима, и одговорила силом на демонстрације грађана“, тако Хјуман рајтс воч започиње профил земље на свом сајту.
Политичке партије су забрањене у Саудијској Арабији и групе за људска права које желе нормално да функционишу морају да се задрже на истраживању корупције и пружању неадекватних услуга. Кампање за политичке слободе су забрањене.
Једна од таквих група, која није успела да добије дозволу од владе, Саудијска асоцијација за грађанска и политичка права(ACPRA), то је имала на уму када је известила АФП да краљевство има 30 000 политичких затвореника.
Саудијски принц Калид бин Фахран Ал Сауд, који је за РТ говорио из Диселдорфа у Немачкој, потврдио је извештаје о појачаном прогону антивладиних активиста и рекао да је то тачно оно што га је натерало да одбегне од породице. Он је монархију оптужио за корупцију и ућуткивање сваког опозиционог гласа, и објаснио је како функционише саудијски репресивни механизам.
Видео: Протестанти носе слику шеика Нимра ал Нимра током шетње у обласном граду Катифу, у знак протеста због хапшења шеика Нимра.
„Нема независног судства, полиција и тужилаштво су обоје одговорни Министарству унутрашњих послова. Званичници министарства истражују „злочине“ (тако их називају), који се односе на слободу говора. Измишљају доказе, не дозвољавају људима адвоката“, рекао је принц за арапски програм РТ.
„Чак и ако суд ослободи таквог „криминалца“, МУП га држи у затвору, иако постоји судски налог да га пусти. Било је чак и убистава ! Убистава ! А што се тиче спољне опозиције, саудијске обавештајне снаге налазе у иностранству такве људе ! Не постоји сигурност унутар и ван земље.“
Снажан репресивни талас је одговор на раст и све већу активност антивладиних снага. Нова опозициона група под називом Саудијских Милион, која тврди да је независна од било које политичке странке, основана је крајем јула. Саудијски младићи, који углавном чине покрет, кажу да захтевају ослобађање политичких затвореника и заклињу се да ће редовно демонстрирати, најављујући датуме преко Фејсбука и електронских новина.
Принц Калид Бин Фахран Ал Сауд је најавио свој пребег из Саудијске Арабије 27. јула.
„Они Не мисле ни о чему, осим о својим личним користима, не маре за народне и интересе земље, чак ни о националној безбедности не мисле“, гласи његова изјава сајту базираном у Техерану, Ал Алам интернешенел њуз ченел.
Принц је критиковао краљевску породицу због ућуткивања свих позива на реформе и рекао је да је о патњама обичних Саудијаца научио кроз „страшно лично искуство“, не говорећи детаљно о чему се ради.
Кршења људских права су извела људе на улице, упркос страху од хапшења, каже активиста Хала Ал досари, који је за РТ говорио из Џеде, Саудијска Арабија.
„Ми имамо питања везана за политичка и грађанска права, слободу изражавања и слободу окупљања. То су главна питања која доста људи наводи да се излажу опасности само изражавајући своје мишљење, или покушавајући да се удружују, или протествујући, што је од стране владе забрањено.
Најгласнији глас опозиције у овом тренутку је особа звана „Саудијски Асанж“. Његово Твитер име је @Mujtahidd, чува свој идентитет и тајно место, плодан је у онлајн критици владајуће породице, тако да је стекао више од милион следбеника.
“ Режим лако може да уништи ваш кредибилитет и одврати људе да са вама имају посла, ако објави ваш идентитет“, написао је Муџахид у електронском писму Линдзи Франсу из РТ-а.
Анонимност твитераша је разумљива. Најновији пример онога што се може десити је случај Раифа Бадавија, оснивача сајта Слободни саудијски либерали, који је проглашен кривим због вређања ислама преко свог форума и осуђен на 600 батина и седам година затвора.
У јуну, седам људи је осуђено на до 10 година затвора због подстицања протеста путем Фејсбука. Оптужени су негирали оптужбе и рекли да су мучени током ислеђивања.
„Влада се очигледно плаши арапских револуција. И одговорили су на себи својствен начин: прибегавајући репресији, насиљем, произвољним законом, хапшењима“, рекао је принц Калид, додајући, да што су биле жешће мере владе, гласнији је био глас неслагања.
„Опозиција уобичајено тражи већу заступљеност ширег слоја људи у руководећим телима, више права и слободе. Међутим, власти су реаговале насиљем и прогоном, уместо дијалогом. Зато је опозиција подигла лествицу: тражила је уставну монархију сличну оној коју имају у Британији, на пример. Саудијски режим је одговорио са још насиља. Сада је лествица још више постављена: опозиција сада жели да овај режим нестане.“
Било је време, на почетку „Арапског пролећа“ у региону 2011, када је влада покушала да умири опозиционаре најавом програма од 60 милијарди долара, краља Абдулаха – према Пепеу Ескобару, дописнику Азија тајмса. Он то назива покушајем „подмићивања“ становништва. Како било да било, ето и штапа са шаргарепом.
„Штап је за шиитску мањину – око 10 одсто становника Саудијске Арабије – који живе у источној покрајини, у којој је, узгред, већи део саудијске нафте. Они у суштини не желе да руше кућу Ал Сауд. Желе веће учешће, да судство не одговара верској власти и, у основи, желе више демократских слобода. То се неће десити у Саудијској Арабији. Тачка. Ни у другим петро-монархијама Заливског савета за сарадњу (Gulf Cooperation Counsil).“
Ескобар упозорава на лицемерје саудијских владара, слободних да саветују друге регионалне силе, како да се крећу ка демократији, упркос томе што сами имају врло танушан историјат људских права.
„Они говоре Американцима да су интервенисали због више демократије у пост-Асадовој Сирији, док је у Саудијској Арабији то сунитско-шиитска разједињеност. У ствари, иду против 10 одсто сопственог становништва“.
Куповање наклоности Запада
Саудијско сламање опозиције оштро су осудиле организације за људска права, али не и владе Запада, обично тронуте таквим питањима.
Сирија на кантару саудијског принца
Западне дипломате су дошле до сазнања да се прошле недеље саудијски принц Бандар бин Султан састао у Москви са Владимиром Путином и обећао да ће купити руско оружје у вредности од 15 милијарди долара и да ће Саудијска Арабија понудити гаранције да неће извозити свој природни гас у Европу.
У замену за ту понуду принц, секретар националне безбедности Саудијске Арабије, очекује да Москва ослаби подршку коју пружа сиријском режиму и да престане да блокира резолуцију ОУН о Сирији.
Москва је згнушењем одбила ту понуду изненадивши се да је саудијски принц могао тако нешто да понуди Русији.
„Бела кућа свакако негује дугогодишњи савез са вођама Саудијске Арабије, цементираним заједничким политичким, економским и војним интересима на Блиском истоку“, рекао је принц Калид.
Немачка је трпела жестоке критике прошле недеље због продаје оружја Саудијској Арабији и другим земљама Залива, скоро утрострученој за само две године, од 570 милиона евра у 2011, до скоро 1,5 милијарди у 2012.
Још је влада Ангеле Меркел одобрила извоз оружја за више од 800 милиона евра у првој половини ове године, што указује да ће ниво купопродаје наставити да расте.
„Са оружјем, они (заливске државе) такође купују наклоност Запада. Осигуравају одржавање сопственог легитимитета трошећи огромне количине новца који иде економијама Запада“, Др Ахмед Бадави, коизвршни директор Трансформ-а, који проучава сукобе и политичка дешавања, рекао је за РТ.
У 2012., Амнести интернешенел је тврдио да земље Блиског истока и Северне Африке немачко лако наоружање и војна возила уобичајено користе за сузбијање протеста.
„Лако наоружање сада у свету постаје средство масовног уништавања. не постоји апсолутно никакав начин да се гарантује да оружје које се продаје земљама попут Саудијске Арабије, па чак и Египта, неће пасти у руке терориста.
Два важна примера су немачке јуришне пушке пронађене у провинцијама Мексика и у Либији. И нема апсолутно никаквог начина да се зна где то оружје завршити“, рекао је Бадави.
За Србин. инфо превео: Александар Јовановић – Микрорем.
