Живот паора је потпуно посвећен опстанку. Сељак схвата обавезе које су му наметнуте као природну дужност или као неизбежну неправду, али у оба случаја оне су нешто што треба поднети пре него што отпочне борба за опстанак. Његов сан је да се врати у живот вредан живљења, а не у животарење. То је довољан разлог да пруже отпор и да се радују животу који је њихов.
Нижу се протести у Србији због најаве око отварања рудника литијума. Да ли су људи просто израчунали да им је важнији чист ваздух него обећани просперитет, па макар и са прљавим технологијама? Али, права адреса за праве и обавезујуће разговоре била је и остала она у згради Председништва Србије, одакле је поглед на Мораву, Дунав и Дрину сасвим другачији од оних који реке и планине виде из свог села, тамо где се реч праскозорје још користи. Знају то они. Док се можда другачије не нареди.
Притисак Безбедосно информативне агенције (БИА) на сељаке је огроман и незабележен од 1945. године, када су комунисти дошли на власт и почели обрачун с политичким и идеолошким неистомишљеницима, рекао је Предраг Вељковић из Удружења произвођача млека и сточара Шумадије и Поморавља
– Ми смо последња одбрана села и сељака и бранићемо сваку нашу њиву и ливаду, без обзира на то где се она налазила. Без обзира на ситне поделе постоји нешто око чега се сви слажемо, а то је одбрана од рударења и доласка Рио Тинта. То не смемо и нећемо дозволити – нагласио је Вељковић.
И данас се још може рећи да већину светског становништва чине сељаци. Та чињеница, међутим, заклања једну значајнију. За деценију или две можда више неће бити сељака. Сељаштво је увек само себе издржавало и то га је, у извесној мери, учинило класом за себе. Сељак схвата обавезе које су му наметнуте као природну дужност или као неизбежну неправду, али у оба случаја оне су нешто што треба поднети пре него што отпочне борба за опстанак. Против муке немају ништа, на њу су навикли. Он је решен да својој деци преда сва средства за преживљавање. Јер, сељаци живе с променом из сата у сат, из дана у дан, из године у годину, из нараштаја у нараштај.
Одузимање побуњеничке енергије је дугогодишњи опит СНС-а који су их и убедили да је трпња начин живота. Али, сваког дана сељак непосредно доживљава више промена него било која друга класа. Неке од тих промена су предвидљиве, али се многе, на пример, временске прилике које се мењају из дана у дан, прасићи које крмача угуши, киша која наиђе прерано или прекасно. То је непредвидљиво. Сад још и рудник литијума. Сељаци имају своју судбину и не беже од ње, али од њих власт и не тражи одлуке. То је већ довољан разлог да пруже отпор и да се радују животу који је њихов и да га не препусте душманину.
– Ми немамо море, ни природна богатства, који ће нам одмах донети милионе. Имамо јадарит, и умирем од смеха када протестују због тога. Народ мора да зна истину. Демонстрирају у западној Србији због Рио Тинта и кажу да ће тамо бити катастрофа. Тамо се неће десити никаква катастрофа – рекао је председник Србије Александар Вучић, реагујући на протесте мештана у селима западне Србије.
Навео је да следеће године могу да траже изјашњење грађана – „ако хоћете у Лозници, Западној Србији или читавој Србији“, и поручио да „шта год да изаберу – победиће их“.
Дакле, сељак је увек био опасност за режим. Устаје рано да напоји стоку и свашта може да му падне на памет. „Сад тишина, ми идемо у Европску унију, спрема се Рио Тинто, немој ништа да ми зуцнеш о тешком сељачком животу“ – гласи размишљање просечног напредњака. Али, да ли ће се то баш тако лако стишати? Јер просто, што би рекли комунисти, није било довољно идеолошко-политичког рада на терену.
Seljaci i naš PreSednik neka se objasne oko litijuma: jel može litijum i poljoprivreda. Pa ako se uspostavi da ne može – mogu poljoprivrednici da se slikaju. Tako da izvolte poklonite se i počnite.
— Bata Jole (@jovan4all) July 1, 2024







