Прочитај ми чланак

ОДЕ КОСОВО: Србија у Бриселу дала Приштини посебан међународни позивни број

0

Београд и Приштина постигли су споразум о телекомуникацијама који укључује и несметан рад "Телекома Србије" на Космету.

siptar-instagram

На основу тог договора имовина „Телекома“ преноси се на „МТС д.о.о“, ћерку фирму „Телекома“ на Косову и Метохији, јавља РТС.

Споразум осигурава и троцифрени позивни број за географску област Косова и Метохије који ће затражити Србија, док ће позиви између места у централној Србији и оних на Косову и Метохији бити третирани као међуградски.

Косовска министарка за дијалог с Београдом Едита Тахири саопштила је да је Косово добило међународни телефонски позивни број 383, јавила је приштинска телевизија КТВ.

Према речима Едите Тахири, добијање међународног позивног телефонског броја резултат је интензивних разговора између представника Косова и Србије уз посредовање Европске уније.

У саопштењу на које се позива КТВ, наводи се да је Косово добило државни међународни телефонски број 383 који ће јој доделити ИТУ (Међународна унија за телекомуникације) и оцењује да то „представља велики успех дијалога у Бриселу и изузетну добру вест за нашу државу и њене грађане“.

У оквиру постигнутог споразума, каже се у саопштењу, Србија је дужна да до 3. децембра ИТУ достави писмо у којем изражава слагање да се Косову додели међународни позивни телефонски број. Косово се обавезује да да привремену и ограничену дозволу телефонској компанији мтс.д.о, која треба да буде регистрована према законима Косова.

ИТУ ће 15. децембра доделити Косову позивни број 383, док ће се сви међународни позивни бројеви које користе фиксни и мобилни провајдери на Косову – 381,377,386 бити избаћени из употребе.

48 коментара “ОДЕ КОСОВО: Србија у Бриселу дала Приштини посебан међународни позивни број

  1. Гаудеамус Игитуровић каже:

    Слажем се са коментаром потписаним „КИМ“, да „Не треба да нас нервирају оваквим вестима“, односно ако се већ предају Косово и Метохија, не треба тиме да се маше као заставом, а посебно не да се говори о некаквом „споразуму“, „напретку“, па чак и „победи“. Нема никаквих „победа“, ни „преговора“ када на супротној страни стола седи оружано побуњена национална мањина, а „медијатор“ тих „преговора“ је окупатор.
    Посебно не треба да вређају народну интелигенцију са „Косово је и онако отишло, још пре нас ….“, јер то значи ако су они „пре нас“ почели да га продају, морално је оправдано да ми то довршимо. Увредљиво је за разум сваког мислећег Србина када неки „наши политичари“ цинично кажу – „Ви причате о ‘Косову’? Да ли сте икада били на ‘Косову’? Ја „доле“ стално идем……“. Па шта ако неко није био? Већина Моравске дивизије никада пре није била на Церу, па их то није спречило да се тамо боре и победе. Многи из прослављеног Приштинског корпуса нису никада пре војске били на Косову и Метохији, па су тамо стекли вечну славу.
    Британци су послали флоту и војску 12.789 километара далеко да врате Малвине. Нису рекли, „Да ли сте икада били на Фолкланским острвима…?“, или „Одоше Фолкланди, још раније ….“. Косово и Метохија су много ближе. Може се и пешке. Макар некима било први пут да тамо оду.
    Не треба ни „припремајући наслови“ – „Оде Косово“. „Косово је давно предато“ и слично. Добро је написано у коментару потписаном „Савин“ – „Неће Космет нигде, остаје где јесте. Турцима смо дали много више ономад, целу Србију па ето, скоро па испарише одавде“ …. Косово и Метохија су изгубљени, ако их Срби предају, а то никада неће да се деси.
    Наши преци су „500 година“ држали закопана звона, која су Турци наредили да се скину са цркава. Преносили стотинама година, са генерације на генерацију где су их закопали. После протеривања Турака, потомци су откопали звона и вратили на цркве.
    – „После Косовске битке књегиња Милица је са сином Стефаном обишла светиње и помогла да се обнове порушени конаци Дечанског манастира.
    Манастиру је приложила диван полиелеј искован од оружја косовских јунака и две огромне свеће, високе око 2 метра. Оставила је завештање да их упали осветник Косова. Знала је књегиња Милица да то неће да буде за њеног живота, ни за живота многих потоњих генерација, али биће некада и неко поколење ће то да дочекати. Прошло је много, много времена. После пет векова свеће је у манастиру Дечани упалио краљ Александар Карађорђевић, Победник на Куманову и Осветник Косова.
    После сто година, тужна прича нам се поновила. Ако, будемо имали чврсту веру књегиње Милице и деци преносимо шта за Србе значе Косово и Метохија, ако будемо само добро радили и добру се надали, једнога дана ће неко поново да упали свеће које чекају у манастиру Дечани.“
    Сада је геополитичка ситуација таква да иде на шиптарску воденицу. Није првина. Бивало је и раније. Вукли су се Шиптари као хијене за разним окупаторима. Али све је за вакта. Мењаће се то, дао Бог. Зато нека не крече нашу кућу, нека не уносе намештај, нека се не башкаре, сигурно долазимо. Ако не ова, онда следећа генерација, или она иза ње, или она иза ње, али нека нам се надају. Кад-тад.
    „Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.“ (Пс. 137:5). https://www.youtube.com/watch?v=xNJCj6gtBiI
    Веровали су, памтили, преносили 1000 година и 7. јуна 1967 су се вратили.

    1. S Pala каже:

      „Вукли су се Шиптари као хијене“ – баш тако. Вукли се за Турцима, Италијанима, Нијемцима, сјећате ли се флоскуле марксизам- стаљинизам, били једини пријатељи Кинеза, сад се вуку за Американцима и Бриселом, али увијек против Срба зато што им треба наша територија ( али и македонска ) То није државотворни народ! ! ! Док се на неки начин измакне ослонац, ево их на чистини и траже други. Међувријеме треба бити наше. А даће драги Бог да нам једном осване државник који ће схватити то међувријеме. Кад је Солжењицин писао Русија у провалији, зар је могао и помислити да је Он, велики државник, већ зрео и спреман за велики преокрет? Никад се не зна. Господњи путеви су недокучиви! Вјера, љубав и нада! И акција у правом моменту. Здрави ми били!

    2. Гаудеамус Игитуровић каже:

      Свако добро!

    3. S Pala каже:

      Вратили су се 7. јуна 1967. под командом, већина не зна, човјека којег је родила Српкиња у Београду. Отац му је Јевреј и одселили су у Израел 1948.

Коментари су затворени.