Од петка у 23 часа па до суботе ујутро, а можда и дуже, ја сам Орсон Велс. Тако ми јављају пријатељи. Истина, нисам преко радија најавио инвазију марсоваца на земљу Србију и њен систем одбране,само сам на РТС-у скрушено констатовао да већ неколико дана на војном аеродрому Батајница не лете ни авиони ни хеликоптери. Па не лете и шта ја ту могу?

Због процедуралних разлога командант 204.авио-бригаде увео је забрану летења, све док се за летелице и пилоте не обезбеди оно што је прописима и процедурама и предвиђено. Оно што је годинама тражено, а није обезбеђено. А све је тражено тачно по списку, и сви су ти захтеви пилота склањани. Нема гума за мигове, па после нема ни акумулатора за мигове. Мора ли Владимир Путин да нам донира акумулаторе?

Небо је било чувано ракетним системима ПВО, говорили су тада, као што говоре и сада. Стварно, како се то чува небо само ракетним системима ПВО? Како само ракетама ПВО можемо да вршимо „ер полисинг”?

Јел то неки мисле да смо сви мутави у овој земљи?

Мигови 29 и мигови 21 нису могли да полете због недостатка резервних делова, а када се на небу Србије појави непозната летелица која не одговара на позиве за идентификацију, ми можемо да јој у сусрет пошаљемо авион „орао”, који нема радар, и који једва може да стигне модеран путнички авион.

Или да у сусрет непознатом авиону упутимо наш Г-4, који исто нема радар, а спорији је и од „орла”.

Или да лансирамо ракету на непознати авион, који је можда и путнички, а који можда има проблем у радио-комуникацији? Па да убијемо, рецимо, 200 путника? По процедури?Или наше ракете ПВО разликују путничке авионе који су изгубили радио-везу, од авиона у којима су терористи? Са путницима, или без њих?

Како смо хтели процедуре, пошто је све у процедурама, е па сада нема више мајци летења само на потпис старешине и његову личну одговорност.

Па нам је пре неки дан преко земље Србије пролетео непознати авион који се није одазивао позивима из контроле летења.

Кажу господа генерали из Генералштаба да су дежурни мигови у пуном стању приправности ради пресретања сваког непознатог летећег објекта. То је могуће, само због процедуре сада нису полетели. Процедура је и када начелник Генералштаба одлази у посету пилотима на Батајници без присуства команданта РВ и ПВО? Све је то процедура?

Како то да у Оперативном центру система одбране нема нити једног пилота? То је скандалозно, Војску Србије чини Копнена војска и РВ и ПВО, а у Оперативном центру система одбране, који је надређен Оперативном центру РВ и ПВО, и који се бави јединицама РВ и ПВО, нема нити једног пилота. О питањима, задацима, проблемима и хитним ситуацијама за РВ и ПВО одлучују тенкисти, пешадинци, везисти. Па, где то има у свету?

 Углавном, грми саопштење Генералштаба на свим телевизијама, демантују ме око летења, грми и са оних 73 великих ЛЕД телевизора купљених за Генералштаб, а пилоти хеликоптера ХТ 40 и ХТ 48 годинама немају пилотске кациге, немају адекватне појасеве за везивање, немају потребан број магнетофона и магнетофонских трака. Али ту су ЛЕД телевизори и процедуре.

У Генералштабу, којем овом приликом морам да одам признање за фантастичну брзину реакције.

Наиме, емисија РТС „Да, можда, не” трајала је до 22,37, а већ у Дневнику РТС-а у 23 часа ишло је саопштење Генералштаба са демантијем. Реакција за 23 минута. Ма браво, момци, брзи сте…

Несретни хеликоптер Ми-17, његова посада и путници пронађени су 209 минута после пада. У Београду. Када су се неки појединци на највишим функцијама појавили на месту трагедије, е то је тек тужна прича. Где су били спасилачки тимови? Шта је радио Оперативни центар система одбране за тих 209 минута?

То је 209 минута, а не 29 минута…

Зар војни пензионер, поред свих наших специјалаца, мора да проналази пали хеликоптер? Шта би било да је неко од посаде или путника био рањен, па услед спорости у пружању помоћи умро? Процедуре?

Заправо, када мало боље размислим чини ми се да су се у Генералштабу сада препали да ја можда најављујем некакву побуну пилота, њихов бунт и огорчење укупним третманом којег имају у војсци. А не, господо генерали, иако сам љубитељ војних пучева, иако сам страсно заговарао војни пуч у бившој нам Југи, сада више нисам за то. Имамо сада демократију, постоји одговорност за учињено, или неучињено, па нека сви одговорни и одговарају. Резови у систему одбране под хитно су потребни…

Извор: Политика.рс

Ознаке: Генерлштаб ВС, Мирослав Лазански, српска војска, српско ратно ваздухоплоство