Прочитај ми чланакСа животне сцене отиша је контраверзни идеолог Новог светског и америчког поретка Збигњев Бжежински. Бжежински је био пројекант „новог доба“ и утицаја технологије на системе владавине и контроле друштава.
По много чему Бжежински је био лик и јунак Орвеловог поретка заснованог на државној контроли мисли,рађању поретка заснованог на доминацији силе, и примени манипулација људског ума путеме медија и технлогије. Бжежински је још 1971 године у својој студији „Технотронска ера“ пројектовао „визију“ доминације информација, контроле друштва и мисли технолошким иновацијма,али више од тога стварањем новог свветског поретка који ће по његовим замислима обелоданити Ђорђ Буш старији 1990/1991 годину.
Бжежински је креатор рушења комунстичког поретка, пре свега демонтаже СССР-а и тз „реалног социјализма“ и империјалне поделе света, са доминацијом и хегемонијом САД као „светског полицајца“. Тај свој поглед на нову светску мапу геополитичких утицаја Бжежински је написао у књизи „Велика шаховска табла“ почетком деведсетих година прошлог века.Главна смерница идеологије Бжежинског је америчка контрола светске геополтике и појава нових конкурената америчке моћи попут Kине али пре свега урушавања Русије и њена подела рачунајучи и одузимање руског суверенитета над Сибром и подела Сибира изеђу Сад и Kине.
Бжежински је више био геополитички стратег него, што је био политички и дипломатски прагмата. Бжежински је остао упамаћен као велики противник Русије и њене међународне политике и утицаја,ширења НАТО на исток и доласка НАТО на гранце Русије што се и десило. Због тога је и деловао као „сива еминенција“ свих америчких админиистрација од раних шездесетих година до данас. Од свог почетка каријере у америчкој политици и као „мислилац“ ширио је идеологију интернвенционизма америчке политике, и подстицања „Хладног рата“ санегативним ставовима према СССР и касније према Руској федерацији и Председнику Путину.
Рођен је у Варшави 1928. године, а образовао се у Kанади и САД, а по политичком опредељењу је био демократа. Kао пољски грађанин имао је велику аверзију према СССР и Русима. Збигњев Бжежински био је саветник за националну безбедност у администрацији америчког председника Џимија Kартера од 1977. до 1981. године, и саветник председника Линдона Џонсона од 1966. до 1968, али је као експерт, члан различитих одбора и организација и професор на Универзитету Џонс Хопкинс остао активан и утицајан до краја живота. Бжежински није само био идеолог већ и креатор распада комунстичког пореткау Европи што је писао у својој студији „Велики промашај“, већ је био и тврди заговорник војне интервенције НАТО на СРЈ-Србија под називм „Милосрдни анђео“ као и распада Југославије.
Показао је и оштар однос према доласку на власт у Русији Владмира Путина, јер је сматрао да су САД „победиле“ у Хладмом рату,и да је формиран нови унуполарни свет америчке глобалне доминације. По Бжеинском Русија ние више светска већ регионално-континетална сила. Бжежински се сматра да је био међу прим креаторима Трилатералне комисије или „Светске владе“ 1973 године заједно са Хенри Kисинђтом у време велике енергетске,економске и полтичке кризе у САД и свету.По својој структри личности Бжежински је био „идеолог“ езотеричне светске политике која је повезивала масоне,моћне лобије и компаније које управљају не само САД већ и светом.
Подржавао је и храбрио дисидената из Источне Европе и подстицању борбе за људска права у време Хладног рата правећи мреже америчког утицаја у Источној Европи преко „Гласа Америке“. Снажно је подржавао наоружавање авганистанских побуњеника у одговору на „инвазију совјетских снага” у Авганистану ,што је касније породило и „Ал Kаиду“ која је остала као « нуклеус» данашњег ИСИЛ-а. Бжежински је мајстор „теорија игра“ у међународним односима и полагао је велику пажњу на утицај ЦИА и НСА у креирању америчке политике као и ЦНН и гобалних мрежа . Бжежински је од своје младости показивао отпор према Русима и Русији, и имао је јак антируски набој.
Био је признати стручњак за комунизам када је привукао пажњу америчких политичара. Бжежински се надахњивао личностима Троцког у супростављању Стаљину, Миловану Ђиласу у сукобу са Титоизмом. Бжежински је са пажњом изучавао „Нову класу“ и „Несваршено друштво“ Милована Ђиласа, које је утицало на његово разумевње комунистичких идеја и јачање политике антикомунизма.
Последњи политички ставови Бжежинског били су против политике и избора Донлада Трампа за председнка САД.Збгињев Бжежински биће умапћен као личност луцидних закључивања, био је визиониар нове „орвеловске“ америчке политике владавине техологијом и машинама над људима и државама. Зато га у САД неки називају Свети „Збиг“, а неки га називају „Луцифером“ модерног доба.
