Прочитај ми чланакСвој пораз пред Међународним судом правде власти Хрватске ће покушати да компензују уцењивањем и блокирањем Србије на путу ка Европској унији.
После председничких, хрватску ове године чекају и парламентарни избори, па ће тема Срба и Србије бити коришћена за манипулације и демагогију
– Сигурно је да ће бити тога у наредном периоду, бар на речима – оцењује Александар Попов из Центра за регионализам, који примећује да ће “Загреб имати на претек тема за блокаду Србије”.
Невоља је, како каже, у томе што је Хрватска тек изашла из председничке изборне кампање, а одмах је ушла у кампању за парламентарне изборе. Теме попут Шешеља, права хрватске мањине у Србији и злочина биће њиховим политичарима врло погодне за манипулације и демагогију.
Ударци у парламенту ЕУ
Хрватска је спровођење свог плана већ почела, подневши највећи део од 222 амандмана на предлог Резолуције о Србији коју је сачинио известилац Европског парламента Дејвид Мекалистер. Бивши европски комесар Штефан Лене прокоментарисао је то речима да је “нажалост, било сасвим лако предвидети да ће Хрватска искористити чланство у ЕУ за притисак на Србију”.
– Уз то, новопримљене чланице ЕУ имају тенденцију да показују мишиће земљама кандидатима за чланство у ЕУ, што смо видели и на примеру Словеније, која је две године блокирала Хрватску.
Попов, ипак, оцењује да то не може да траје у недоглед. У једном тренутку најутицајније чланице ЕУ, Немачка и Француска, пресећи ће када процене да је Србија испунила све кључне услове за ЕУ.
С тиме се слаже Александра Јоксимовић из Центра за међународну политику, као и са оценом да је уласком у ЕУ ојачала свој “уцењивачки потенцијал”.
– То се могло и очекивати, што због њиховог уласка у ЕУ, што због избора, али и због економске ситуације у Хрватској, која просто тражи спољашњег непријатеља – каже Јоксимовићева.
Уцењивачки контекст открила је још у уторак и претња хрватског министра правосуђа Орсата Миљенића. Он је поручио да ће Хрватска инсистирати на томе да Србија процесуира највише рангиране официре бивше ЈНА, јер је то, како је рекао, “услов ЕУ”.
– Ако их Србија не процесуира, ми ћемо то учинити – најавио је Миљенић.
Он јуче није желео да одговори на питање на које је то официре ЈНА мислио и колико их, по њему, има.
Хрватска ће покушавати да блокира Србију у ЕУ постављајући ове услове:
Београд да осуди официре ЈНА умешане у наводне злочине у Хрватској.
Србија мора да измени законе у вези с изручењима и ратним злочинима.
Мора да се огради од Шешеља и да му суди због говора мржње.
Хрвати у Србији треба да добију иста права као Срби у Хрватској.
Мора да се реши спор око међудржавне границе на Дунаву.
Српски министар правде Никола Селаковић одговара да је Србија процесуирала своје највише званичнике, као и официре ЈНА.
– Србија остаје посвећена миру и стабилности у региону. Ми ћемо процесуирати оне злочине за које буду постојали основи сумње или нека врста доказа злочина – каже Селаковић.
Ни српски председник Томислав Николић, као ни нова председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић јуче нису одговорили на питање да ли су спремни да размене извињења за злочине из прошлости. То им је у уторак предложио бивши председник Борис Тадић, који се раније извинио не чекајући колеге из Загреба.
Став српског судије
Ад хок судија Међународног суда правде из Србије професор Миленко Крећа гласао је за одбацивање тужбе Србије јер сматра да акција “Олуја” није била геноцид, већ ратни злочин, сазнаје „Блиц“. Како је навео у образложењу, “неспорно је да су обе стране починиле страшне злочине у трагичном грађанском рату у Хрватској, али се они у светлу Конвенције о геноциду не могу окарактерисати као геноцид, већ спадају у ратне злочине”. Крећа, родом из Сиска, професор је на Правном факултету у Београду. Од 2013. члан је Сталног арбитражног суда у Хагу и Венецијанске комисије.
(Блиц)
