Прочитај ми чланак
Фото: В. Лалић/РАС Србија
После предстојећих парламентарних избора, у Скупштини Србије могло би да се нађе 116 посланика, заклетих поштовалаца лика и дела Путина, тј. Русије.
Наиме, овај број се добија када се сабере број русофила из СРС-а и коалиције ДСС-Двери, који по свим истраживањима прелазе цензус и улазе у парламент, али и ако се томе додају посланици СПС-а и део табора СНС-а блиског председнику Србије Томиславу Николићу.
– Ми имамо редовне контакте са руским депутатима. Током последње посете Москви примио нас је Сергеј Владимирович Железњак, заменик председника Државне думе. Изнели смо му наш изборни програм и рекли да би ДСС потписала споразум о екстериторијалности руске базе у Нишу, залагали бисмо се за поновно оживљавање „Јужног тока“ и отворили бисмо канцеларију за економску сарадњу са Русијом – каже за „Блиц“ Санда Рашковић Ивић, председница ДСС-а, додајући да ће током кампање сигурно још једном отпутовати у Москву.
Русофили из ДСС, СРС, СПС и СНС блиски Томиславу Николићу чиниће скоро половину парламента.
Проруска оријентација јасно је наглашена и у програму СРС-а, а добре односе демонстрирао је и потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин, који је мимо свих дипломатских правила током посете Београду посетио лидера радикала Војислава Шешеља.
Руски интерес у Скупштини браниће и чланови СНС блиски председнику Николићу, познатом русофилу, а којих ће бити бар трећина од укупног броја. Међу њима су свакако и посланици Покрета снага Србије Богољуба Карића, који је у егзилу у Русији, и посланици који су на листи СНС-а.
пин он пинтерестсхаре ит
Љубав према Русији традиционално гаје и социјалисти, а везе датирају још из времена Слободана Милошевића, чија је породица у Москви нашла уточиште. Подршку Руса све време има директор „Србијагаса” Душан Бајатовић.
На питање колико би ови људи у случају оваквог сценарија могли утицати на европски пут Србије, политички аналитичар Дејан Вук Станковић наводи да је питање колико би овај руски лоби био јединствен, као и колико би проруски напредњаци желели да сарађују са проруским радикалима.
– Ипак, уколико би били јединствени, то би повећало раздор између две струје – руске и европске. И дистанца Брисела и Београда би свакако била већа. Европске интеграције би биле настављене, али је питање којом брзином – наводи Станковић.
Аналитичар Невен Цветићанин опет сматра да то не би имало већег утицаја јер „пут Србије у ЕУ зависи више од актуелних дешавања у самој ЕУ“.
Руски бизнисмен купује медије
Бизнисмен Константин Малофејев, близак руском председнику Владимиру Путину, већ годину дана крстари Србијом тражећи прилике за куповину медија. Он намерава да покрене по једну телевизију са кабловском и националном фреквенцијом, новине и маркетиншку агенцију.
