Прочитај ми чланак
(Миодраг Новаковић)
Ја сам овде само „пренео“ наводе из америчких дипломатских депеша, у чију аутентичност не сумњају ни највећи непријатељи Викиликса. То је и разлог зашто је америчка администрација кренула у лов на главу власника Викиликса. Да су могли, ућуткали би га дискредитовањем његових докумената, очигледно је да то нису могли.
Но, ја се овде слажем са коментаторима у једној ствари, а то је да је овде могућа „позадина“ овакве нагле поплаве тих аутентичних докумената. У политици се догађаји не контролишу само тако што се стварају, већ и тако што се „усмеравају“. С друге стране, један од начина дискредитације овако неугодних „извора“ јесте да се они „неконтролисано“ пусте у оптицај, па тако дође до засићења и онда „публика“ једноставно на њих отупи.
На тај начин „ненормално“ постаје „нормално“, и људи се једноставно предају тој „ненормалности“- То је Викиликс на одређени начин већ и постигао, људи данас све мање обраћају пажњу на садржаје тих докумената, не зато што они нису више скандалозни, већ због засићености и „отупљивања“ на њихов садржај. С друге стране осећао сам потребу да у више својих текстова презентујем те документе, не зато што нам они откривају нешто ново, већ зато што то „ново“ доста убедљиво (долазећи из „западних извора“) документују, а у овом задњем случају ефективно демантују и хватају у лажи Тадића и „ергелу“- Као што је познато, у свом спровођењу тих 11 тачака овог америчког „ултиматума“(захтева), наш однарођени режим је сво време тврдио да то раде у духу „европских вредности“, легалности, „искрених“ моралних уверења, хуманости итд; да би увидом у овај докуменат сазнали да то чине искључиво из поданичких мотива и по налогу својих „вашингтонско-бриселских“ господара.
Иначе тачно је да у тим документима „запад“, а посебно американци означавају Др Коштуницу „тврдокорним националистом“ (с тим епитетом су чашћавали Др Шешеља све док га се нису дочепали, па претпостављам да им је у недостатку „војводе“ био добар и Др Коштуница), што наравно није доказ да он то и јесте. За мене је он више „принципијелан националиста“, и на овој тренутној и званичној политичкој сцени практично не постоји ниједан други опозициони политичар који може да се закити тим епитетом, бар не док нам се не врати „војвода“ из Хага (Данас је наговештено да би то могло да буде у Марту). Ја лично бих највише волео да видим на данашњој опозиционој политичкој сцени неког правог и радикалног националисту попут Др Шешеља, са харизмом и способношћу да мобилише све патриотске снаге и поведе Србију у борбу за национално ослобођење; Или да се из овог нашег неформалног патриотског фронта „испиљи“ нека нова и харизматична личност попут нашег истинског српског мученика и хероја данашњице, (садашњег сужња Тадићевог диктаторског режима)- вође „Образа“ Младена Обрадовића.
У том циљу је потребно да се наши многобројни, храбри и знањем потковани српски патриоте, „политизију“ и да своје „академске“ фотеље замене за политичку арену. Ако не, онда нам неминовно следује „румунски сценарио“ разулареног типа, што се бојим да ће поново „прерасти“ у ону стару изреку „сјаши курта да узјаши мурта“.
