Прочитај ми чланакВаљдет Садику пет година ради у канцеларији у једном од ходника седишта Делегације Европске уније у Србији. Ипак, јавност га готово уопште није упознала, упркос чињеници да је питање Косова једно од најчешћих у јавној сфери.
Како преноси Би-Би-Си на српском језику, иза његовог радног стола стоји застава Косова, а на зиду висе слике косовског председника Хашима Тачија и урамљене Декларације о независности Косова.
Ипак, Садику каже да се у свом мандату јасно представљао.
– Мој службени назив је официр за везу. Желимо бити коректни – ми смо потписали тај споразум. Па и на сајту Министарства спољних послова Косова стоји Канцеларија за везу. Али, ја јесам амбасадор – каже Садику.
Са једне такве мисије је и дошао у Београд – у јулу 2013. године имао је седам дана паузе од завршетка амбасадорског мандата у Хрватској до почетка службе у Београду. Спремао се за одлазак на службу у Аустралију, а завршио је у Београду јер је његов претходник, Љуљзим Пеци, после два дана у Србији – поднео оставку.
– Све је била велика непознаница – од града, у коме никад раније нисам био, до посла. Нисмо имали ништа више сем одлуке да се канцеларије отворе, нисмо знали ништа више ни о послу, ни о мандату – наводи он.
Данас има пет година стажа у односима Београда и Приштине које неколико пута током разговора описује као компликоване.
Зашто је успорен напредак у преговорима?
Током његовог мандата у Београду, често се мењала клима у односима са Приштином. Каже да је напредак 2013. и 2014. године био најопипљивији јер је било ентузијазма, воље и резултата, али и великих напора међународне заједнице.
– Можда је узрок томе што се тада говорило о општим споразумима, који нису говорили о детаљима – а то је била олакшавајућа околност јер су стране могле да их интерпретирају на свој начин. Сада, када се траже прецизније дефиниције, нема толико простора за интерпретацију – додаје Садику.
„Био сам укључен у детаље око хапшења Ђурића“
Ваљдет Садику у Београду, а Дејан Павићевић у Приштини имали су задатак да олакшају примену бриселских споразума.
– Мени је веома драго да за ових пет година, без обзира на тешке ствари кроз које смо прошли, ми ниједног тренутка нисмо прекинули комуникацију – каже Садику.
Ипак, Садику каже да је много више посла имао на решавању проблема људи који неминовно свакодневно настају када су односи Београда и Приштине без решења.
– Решавали смо проблеме привредника, који су, на пример, тражили сертификате за превоз запаљивих материја, па све до саобраћајних удеса или питања притвора. Важно је за породице притвореника да се процедуре, уместо за недељу-две, решавају за сат-два нашим директним контактима – истиче косовски официр за везу.
Сматра да позиција коју је обављао пет година има великог потенцијала који треба да се искористи договором преговарача.
„Нисам имао српских пријатеља“
Садику је рођен и одрастао у Приштини, где је основну школу завршио у званичном систему СФРЈ, а потом гимназију у паралелном систему косовских Албанаца.
– Одрастао сам у делу Приштине где је живела само једна српска породица. Ишао сам у школу на албанском језику и није ни било могућности за дружење па нисам имао српских пријатеља у раној младости – додаје Садику.
Каже да је зато стекао пријатеље током официрског мандата у српској престоници, коју описује као по свему велики град.
– То не значи да се са свима слажем, али начин неслагања, начин комуницирања током неслагања је најлепше што носим из Београда – истиче он.
БРИСАЊЕ ГРАНИЦЕ ИЗМЕЂУ АЛБАНИЈЕ И КОСОВА: „Велика Албанија” постаје стварност! https://t.co/JWAbWELQ8e
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 4, 2018
Српски језик говори готово без грешке, а то објашњава и студијама у Сарајеву, амбасадорским мандатом у Загребу, као и мајчиним црногорским пореклом. Ипак, то знање језика готово да није демонстрирао у српској јавности – и то је, каже, био његов свестан избор.
