Прочитај ми чланак

ОНИ И МИ: Да ли су комунисти били најбољи или најгори?

0

Србија већ деценијама стоји заглављена у идеолошкој магли, и не помера се. Држава и скоро сви системи су непромењени. Начин владавине, једнопартизам, једно мишљење и једна идеологија, култ вође, све је непромењено.

Како то да неки од нас видимо све на један начин, а много других и даље на други, супротан?

Једни тврде да је све измислио и створио комунизам у социјалистичкој Југославији – и фабрике, и градове, и бране, и хидроцентрале, и пруге и путеве, као да их нема другде, и као да их не би било у другом систему у истој овој земљи. А било их је, на пример хидроцентрала, међу првима у Европи, и свету, и још су исправне.

Али, о томе се није учило у том праведном школству.

И праведно школство за све, здравство, судство и остало, измислио је комунизам. Како да не!
Свуда је све то неправедно и лоше, само су комунисти смислили најбоље. И најправедније.
Само су комунистички руководиоци и политичари пожртвовани и праведни, и нигде више ниједни други.

Они пре фабриканти и трговци су били сурови и неправедни израбљивачи, кажу они. Али, кад прођете центрима наших градова, мноштво зграда и данас носи натписе „задужбина“, „своме отечеству“, „омладини“, „сирочићима“ …

Текелијанум је задужбина, Матица српска је задужбина, многе установе, болнице, зграде, цркве, збирке … Где су задужбине комунистичких богаташа, до данас? Да бар нису растурили и потрошили задужбине оних пре њих, него су и то махом све упропастили. Имали бисмо неке од најбољих збирки уметничких слика и скулптура у Европи, на пример.

До данас, да.

Јер, ми већином живимо ментално и даље у комунизму. Овде се и даље Тито сматра светлом фигуром, и социјалистичка Југославија најбољом државом. И даље се влада на исти начин, на исти начин су устројени сви државни системи, друштво и привреда. Упркос томе што је та послератна Југославија на злочинима настала, на лажираном изборима установљена, на аутократији, једнопартизму и култу вође одржавана, на фалсификатима о успешности и напретку…

А распадала се све време, док није пукла као запуштени, гнојни чир. Држава у којој грађани нису смели да подигну ни цркву у свом селу? Ни да имају приватно предузеће. Ни друкчије мишљење од званичног. Ни браду и дугачку косу, нити било шта што штрчи од једноличног, наметнутог идеолошко-партијског. У којој Храм Св. Саве ни после неколико десетина упорних молби Патријарха није одобрен да се даље гради? Где је милион грађана који нису могли да нађу себи посао отишао у гастарбајтере да би преживели, они и њихове породице? Је ли то успех? Где су људи убеђени да нема бољег, иако је било лоше. Где су грађани затварани ако само кажу краљ, демократија, слобода говора, реч српско, реч оправдане критике, да све није најбоље на свету … Где су убеђени да нас други цене, а ценили су нас као што сада цене Косово и Метохију, јер им одрађују тамо геостратешки посао, и баш их брига што то није пристојно друштво, као што није била ни комунистичка Југославија.

Примају и подржавају шиптарске руководиоце, и ове овде, као што су примали и хвалили Тита. Баш брига оне на Западу да ли су они злочинци, а јесу, и како се овде живи, догод им обављају посао, или им бар не сметају много. Ето, то је истина о Титу. Који је расцепао Србију, уништио јој државност, привреду, културу и језик.

Али, нашим грађанима је било лепо јер су могли да заврше школу иако су били сиромашни (били су често фаворизовани чак и ако су били неспособни за школу), као да нигде на свету није могуће завршити школу и успети у животу ако нема Брозовог комунизма. Добили су станове. Где, после колико година? Везани су били за стамбене листе и морали да буду послушни да би остали на њима, и тако заробљени и завезани за листу (и исто предузеће …) чекали годинама, неки и деценијама. И добили махом неодговарајуће станове, у делу града који нису бирали, с комшијама које нису бирали, на спрату који нису бирали, квалитета и особина које нису бирали. Убедили су их да ни у једном другом систему не би добили стан … Што је тачно, нигде се станови не поклањају, већ се зарађују. Али, људима је испран мозак, убедили су их да нигде не би имали боље од – тих махом лоших станова, у ружним и неодржаваним зградама, у насељима која су по правилу имала само једну самопослугу, школу, месну заједницу, и – ништа више.

Тако је научник живео у истој згради с портиром из неке установе који је држао кокошке у купатилу, и прасе на тераси пред 29. новембар. Који се осећао интелектуално и морално надмоћно у односу на научника, јер је стан добио брже, и већи него он. И све време га је држао на оку, и пријављивао све сумњиво, зна се коме. То ли је тај систем?

Тако је полуписмени Шиптар (пример из живота) с десеторо деце, сестрама, теткама, бабама и другом родбином који никада нису видели Београд, добио велики стан у новој згради, а идеолошки неподобни књижевник и научник никакав, и никада. У „праведном“ систему, где је лажна потврда из месне заједнице и припадност мањинској или политичкој повлашћеној групи били недостижна предност у односу на истинску научну, иноваторску делатност, или истрајан, вишедеценијски поштен рад на свом радном месту.

А Шиптар је заменио стан у Београду за знатно већу кућу у низу у Приштини, с неким веселником који је на време схватио како ствари стоје и куда иду, па се склонио отуда на време.

И комунистичка архитектура је најбоља, за понос. Видимо то по центрима наших градова нагрђених социјалистичким солитерима и другим ружним зградама које се распадају, ружне и једноличне; свуда у Европи су обновили разрушене центре градова онако какви су били пре рата, а у напредној брозославији – не. Видимо то и по околини наших градова, загушених дивљом градњом – без улица, канализације, градског превоза и друге инфраструктуре. Наши градови по томе више личе на оне из најсиромашнијих земаља Африке и Азије, него на европске. Али, из неких разлога, све је лепо кад гледаш кроз одговарајуће, посебно подешене наочаре. И смрад, и влага, и тескоба, и одсуство цивилизацијских вредности и постигнућа.

А предратна архитектура? Ето је, оно што је најлепше по нашим градовима – старе школе, судови, општинске зграде, железничке станице, факултети, галерије, музеји, дворови, паркови, пословне и приватне зграде … Преживело у свој својој смислености, складу и лепоти, иако никако одржавано после рата.

Гледана кроз идеолошке наочаре, сва та лепота је била у ствари – ружна, превазиђена и невредна.

А социјалистичка привреда? Било је добрих, јаких предузећа. Понешто добро има у свакој, и најпропалијој земљи. Али, праведан систем, који није никада ни био такав, брзо се извргао у своју надреалну, најгору супротност. Лажне потврде, везе, пријатељске, родбинске, завичајне, предност члановима партије, акције запошљавања свих који су дипломирали, лење и обесне бирократије више него радника, национални кључ који је, на пример у војсци, многим честитим официрима претпоставио мање способне и неморалне припаднике других народа и мањина. Од којих су неки изнутра саботирали војску, јер су све време били свесни националних циљева свог народа, и нису хтели Југославију.

Иначе, већина успешних предузећа, фабрика и комбината су били предратни, само преименовани, и избрисане историје.

Јесу се добијали станови, али највише по великим градовима, и највише републичка и савезна бирократија. У Београду је грађено на десетине хиљада станова, а у неком тамо индустријском месту једна зграда с неколико десетина станова за десет година. Зато та мега-бирократија и данас, и њихови потомци који су наследили те станове без свог труда и заслуге, уздижу социјализам и Југославију. Свако би се, свуда у свету, радовао таквом поклону. Али, у нормалном свету нема ништа џабе. Лепо се живело – запослиш се преко везе, без заслуга, дембелишеш, излазиш током посла кад хоћеш, изађеш раније кад хоћеш, ту су лажна боловања, лажне потврде за инвалидску и превремену пензију, гурање на листе за одмор у државним одмаралиштима, гурање за колективне излете, прославе … грабеж за све што се могло уграбити.

То је било друштво које је до сржи било покварено и устројено да одговара неморалним скоројевићима, док су се они мислећи, вредни и нормални повукли, ћутали, гледали да и сами понешто штрпну (отуда је све државно било алајбегова слама, крало се све што се могло, из канцеларија, с градилишта, железнице, пољопривредних комбината, службених аутомобила и путовања, све и свуда, до данас), да се сагну не би ли дошли до пасоша, потврде, лекара, службе за дете, неке ситне или крупне услуге и повољности. И били захвални када би нешто од тога остварили … Некако се подразумевало да је нормалан начин на који се све то остварује у нормалним земљама, на много бољем нивоу – ненормалан, шта ли?

Многи су добили заслужено свој стан, не баш по жељи у погледу места, квалитета и других услова и особина, али, наводно, бесплатно. Некако им је било слађе да им се током целог радног века одваја ОБАВЕЗНИ допринос за станове и онда га добију, као, бесплатно, него да, као у нормалним системима, штеде сами и купе стан где хоће, какав хоће, на спрату који им одговара, квалитета и других особина који им одговарају. Или га не купе никад. И, ако га купе, отплате га за одређен броја година. Идеологија је учинила да желе и цене нешто што је горе од – очигледно бољег. Онима који су брзо добили станове (и добијали с временом боље и вредније) који су вредели више него што су одвајали кроз обавезан допринос, онима који су преко политичког, идеолошког, рођачког, племенског и другог утицаја користили здравствени, судски, полицијски, административни и друге системе јефтиније него што су плаћали одвајањем кроз доприносе за њих, то се све исплатило, и то је време било добро за њих, без сумње. Није чудно што га се радо сећају и хвале га.

А што је село планирано запуштено и пропало, што већина радника никада није добила стан, што су социјалне, здравствене, правне и друге услуге за њих биле много неприступачније него за привилеговану бирократију, то се њих не тиче. Што је постојала привилегована политичко-партијска каста која је лагала и фалсификовала стање у земљи све време, није ни то битно.

Што су предузећа све више губила дах и пропадала под теретом превелике и скупе бирократије, и што су радници све мање радили, а све више крали из предузећа све што може да се украде, по угледу на бирократију. Јер, на крају је у таквом систему друштвено и државно било – као ничије, и то су сви знали. То је била цена одржавања власти тог „златног“ времена.

Фото: Wikimedia – Akron

Србија је зачепљена. Србија није мислила својом главом. Србија је, кад год је нешто питају, одговарала, и одговара до данас, идеолошком флоскулом. На пример, ми смо најбољи, најлепши, најправеднији, најпаметнији, ми смо богатији од других, ми имамо два писма у језику и у предности смо због тога …

И, готово су сви поверовали у то, и верују, до данас. Нису они који су одмах после рата побегли из земље, ризикујући живот. Нису они који су све схватали, али су морали да ћуте, преплашени за живот, имовину, и још више – своју децу и њихову будућност. Нису они, који су, силом прилика, отишли да раде лоше и слабо плаћене послове у иностранство, и, гле чуда, боље прошли од ових који су остали.

Србија већ деценијама стоји заглављена у идеолошкој магли, и не помера се. Држава и скоро сви системи су непромењени. Начин владавине, једнопартизам, једно мишљење и једна идеологија, култ вође, све је непромењено. Србија је у свему тешко заостала, па је сада у много чему последња у Европи.

Потпуно законито, предвидљиво свакоме ко је умео да види својим очима и нешто знао.

А већина и даље не верује својим очима, и ономе што може да сазна лако.


Она лења и незаслужна бирократија и њени потомци, као већина, владају Србијом и даље, оваква им најбоље одговара. Они и даље држе све главне позиције, они одлучују. Њима не одговара нормална Србија, Србија која дише, која је као нормалан свет.

717 коментара “ОНИ И МИ: Да ли су комунисти били најбољи или најгори?

  1. vlada sakic каже:

    PROBLEM JE U LJUDIMA A NE U IDEOLOGIJI.ONI KOJI SU NAJVIŠE KORISTI IMALI OD KOMUNIZMA POSTALI SU ZAPADNE DEMOKRATE KOJI UNIŠTAVAJU ZEMLJU.SETITE SE SAMO VUKA DRAŠKOVIĆA,KOLIKO PROMENA MIŠLJENJA.JEDNI GOVORE KAKO U PEDESETIM SVOJIM GODINAMA POČINJU DA MISLE SVOJOM GLAVOM,DRUGI SE POSIPAJU PEPELOM PRED KLINTONON .NJIHOVA ZVEZDA VODILJA VLAST PO SVAKU CENU.MENJAJMO SEBE U DUHU PRAVOSLAVLJA

  2. SRPSKI KOMUNISTI SU BILI NAJGORI,ZATO ŠTO SU BILI NAJVEĆI INTERNACIONALISTI,PLJUVALI SU NA SVE ŠTO JE SRPSKO(NACIONALNO),PLJUVALI SU NA SRPSKE OBIČAJE,NA SVETU PRAVOSLAVNU VERU,SVE ŠTO JE BILO SRPSKO NJIMA JE SMETALO.BILI SU NAJVEĆE TITOVE ULIZICE,BILI SU POPUT PRVIH KONVERTITA SRBA KOJI SU PRIMILI ISLAM,I KOJI SU SE STALNO DOKAZIVALI DA SU VEĆI TURCI OD PRAVIH TURAKA,TAKVI SU BILI I SRBI KOMUNISTI,PLJUVALI I MRZILI, SVE ŠTO JE NACIONALNO SRPSKO,GAZILI SVA PRAVA SRBA,SVE ŠTO JE SRPSKO PREDALI I MAZILI I PAZILI NAJVEĆE SRBOMRZCE NA BALKANU.NA KONGRESU U DREZDENU 1928 GODINE,SRBI KOMUNISTI SU IZDALI SRPSKI NAROD ZBOG IDEOLOGIJE I KOMINTERNE U MOSKVI,ISTO KAO ŠTO DANAS DEMOKRATE,LIBERALI I NAPREDNJACI IZDAJU SRPSKE NACIONALNE INTERESE,ZBOG NOVE KOMINTERNE KOJA SE DANAS NALAZI U BRISELU.

    1. Sloba Milosevic каже:

      Дража Михајловић је био Четник а његов син Бранко и његова ћерка Гордана су били ПАРТИЗАНИ . Па дали су се деца Драже Михаловић борили против Срба или против Немаца ??? Син и ћерка Драже Михајловић су пуцали на Немце да ослободе Србију .

  3. Мајстор каже:

    „После три и по деценије, генерације комунистичких јаничара масовно су
    плакале на сахрани једног од највећих убица својих очева и дедова, Ј. Б.
    Тита. Три деценије после смрти диктатора, последице метода јаничара и
    даље су веома велике.“ 165

    165 Јаничарски метод подразумевао је и слање 10.000 деце у Бугарску и
    20.000 деце у Совјетски Савез, крајем 1944, “на васпитање у
    комунистичком духу“. (Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 395-396;
    Дражини извештаји, према писању “Борбе“). Међу дечацима и девојчицама
    послатим у Бугарску налазио зе и Будимир Будисављевић, рођен 1934.
    године у Борикама код Рогатице. Заједно са рођеним братом и сестром,
    Славком и Добринком, и браћом од стрица Радојем и Витомиром, најпре се
    нашао у дечјим избегличким центрима у Недићевој Србији, а потом, по
    доласку комуниста, у интернату у Софији. У бугарској престоници деца су
    подвргнута суровој тортури. Изгладњивали су их, малтретирали, псовали
    “мајку четничку“ и “српског краља“. Свој деци у Будимировој групи
    почупана је коса, тако што је излепљена врелим воском и отргнута.
    Враћени су у Србију после осам месеци. Некима се коса делимично
    обновила, као Будимиру, а некима није уопште. Будимир и његових четворо
    браће и сестара касније су добили тумор на мозгу или у пределу главе.
    Само Будимир је излечен, остали су прерано преминули. Једна девојчица из
    Борика, Невенка Перендија, због тоталне ћелавости у пубертету је пала у
    депресију. Најзад је извршила самоубиство, тако што је скочила под воз,
    1955. године, у Новој Пазови. (Изјава Будимира Будисављевића из Нове
    Пазове, аутору.)

    (Из књиге М. Самарџића “Генерал Дража Михаиловић и општа историја
    четничког покрета“, пети том, “Погледи, Крагујевац, 2010; стране
    771-778)

    1. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Ово је нека нова глупост, постоји ли неки истинит извор о овоме?

    2. Мајстор каже:

      Није глупост, него ти не знаш за то. Ево линк ка видеу: https://www.vbox7.com/play:55b295fa

      „Према изјави Симеона Николова Николова из Софије, децу је у Бугарској најпре прегледала лекарска комисија и за свако дете је отваран лекарски картон. “Многа деца била су изложена насиљу још у Југославији. Код неких су откривени ожиљци од гашења цигарета. Некима је било извађено једно око. Повећи број деце био је у депресији… Нису сва деца враћена у Југославију, нека су остала до краја у Бугарској. Југославија је одбила да прими децу са неизлечивим психичким последицама. Она су умирала у бугарским клиникама, или, касније, старачким домовима“, каже Николов. Он такође тврди да су Бугари са свом децом добро поступали. Наводи пример да је два детета, сестре Милицу и Милену Стефановић, или Степановић, усвојио брачни пар др Иванка и др Љубомир Петров. Када су одрасле,Милица и Милена су се вратиле у Србију, али им у југословенској амбасади у Софији нису дозволили да понесу ни један предмет за успомену из Бугарске. Касније су се враћале да обиђу своје бугарске “родитеље“.
      (Изјава Сиеона Николова из Софије, аутору. Симеон је рођен 1936. Као дечак дружио се са Милицом и Миленом.)

      За разлику од Србије, у Бугарској је прича о 10.000 српске деце доста
      позната. Документарни филм о доласку деце може се наћи на Интернету, ако се на Гуглу укуца “братски прием на југославските деца“, с тим што се мора употребити бугарско, односно руско, слово “ју“. На Интернету се може наћи и потресан чланак др Пенке Дамјанове о овој деци. Пенка је рат провела у партизанима и у бугарским затворима. Она је лекарка у белом мантилу која се у поменутом филму види приликом дочека деце. У књизи “Спомени за разни места и години“, у чланку “За една изчезнала снимка“, Дамјанова пише да су деца дошла болесна од триховитије, заразне болести од које опада коса, а коју су звали и “босанска болест“. О двогодишњем лечењу деце у Бугарској, Пенка пише с љубављу. Чланак се завршава њеним учешћем на митингу у Софији 1992, против натовског бомбардовања Срба у БиХ.“

      (Из књиге М. Самарџића “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“, пети том, “Погледи, Крагујевац, 2010; стране 771-778)

    3. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Недоступно на нашој територији, можда још једна у низу лажи против ФНРЈ, толико деце а само два сведока, без извора, без и једног документа, може се само класификовати под пропаганду.

    4. Мајстор каже:

      Недоступно? Хах Не дају Бугари да гледамо :) Иди онда преко неког проксија

    5. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Има још један проблем, не знам бугарски, тако да мож да натрућкају шта оћеш кад не знам шта причају.

    6. Markos каже:

      Kako ne znas bugarski, a drugi profil si krstio ,,Osvoboditel“ :D

    7. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Обрати се томе чији је профил, ја бугарски не знам

    8. Markos каже:

      Ne kazem ti ja nista zlonamerno, vec da ti pomognem. Kad vec imas tolke mail adrese ukucaj ,,Rich Casino“ na gugl i napravi tamo isto kao ovde 5-6 profila, i dobijes bonus igre da cukas onaj aparat.
      Uzmi pare lopovskoj kockarnici bolje nego da sam sebe brukas ovde :D
      Menjaj IP adresu da te ne provale samo.

    9. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Ја софтверски јесам писмен за неке програме али мрежно нисам, тако да мораћеш да докажеш на основу чега тврдиш то што тврдиш.

    10. Markos каже:

      Sta se s tobom desava, ranije si ove svoje lagarije i gluposti lepse pisao pa je cak i imalo smisla, ovo sad cisto botovanje po principu – brze,jace,bolje!

    11. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Немам времена да објашњавам нашироко, губи се време на глупости док нам се земља урушава, историјске неправде се исправљају у миру, када држави не прети опасност а не док је држава под рафалном паљбом са свих страна. Зато, ако желиш добро овој земљи, подржи моји коментар којим ћу сумирати ово губљење времена свих нас овде, ако не, заобиђи ме.

    12. Markos каже:

      Drzava ova nije pod paljbom sa nijedne strane nego se iznutra raspada ko i svaka druga banditska zemlja gde ne postoji ni red ni zakon.
      Kad prostaci vladaju neko vreme to je egzotika, a kad vladaju duze vreme to je tragedija a i tek ce da bude jos gora tragedija.

    13. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Јесте под паљбом, и пламеном, споља и изнутра, али џабе, треба се водоти рат за историју…

    14. Markos каже:

      Nije, nema zasto ni da bude jer propale zemlje gde nema sta vise da se ukrade niko ne napada, to se ostavlja da propadne samo od sebe.
      Eto vidis koji tretman mi imamo sad, Amerikanci ovde vise i ne dolaze nego salju neke perace sudova , onaj Kinez Hojt prvo sad neki Srbin sutra ce Avganistanac, Evropa salje onu Mogerini sto je verovatno svalerka nekog u Italijanskoj vladi pa daj da negde radi, a Rusija neke bicikliste da se slikaju po crkvama. Cirkus i komedija.

    15. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Ја своју земљу не сматрам пропалом, ту се ми разликујемо…

    16. Markos каже:

      Ti mozes da smatras i da je ovde raj na zemlji, i ja sam sinoc posle druge flase isto mislio :D

    17. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Ти не би био ти да не банализујеш, зато и не мењам став да си неозбиљан, Србија је веома културно богата и за њу се вреди борити.

    18. Markos каже:

      Ni ja ne menjam stav da si neozbiljan, ko ozbiljan lajkuje sam sebe :D Evo i od mene lajk da ne palis dzabe nove profile :D

    19. Херцеговина каже:

      Јеси видио колико је ,,нових,, коментатора, и сви баш на овај чланак??:)
      Ала имају веееелику подршку;;))

    20. Markos каже:

      Cudesno, nisam ni ja znao da toliko ljudi ulazi na internet samo da cita ove velike mudrosti i zivotne istine o propagandi protiv ,,FNRJ“ :D

    21. Командант I Тимочког батаљона каже:

      То што тврдиш морао би да докажеш, или је ово још један твој ћорак којим покушаваш да ме дискредитујеш.

    22. Markos каже:

      Ne,ne ne, veruj ti slobodno onda da su to realni ljudi, ovo je demokratija ne moze niko da ti zabrani.

    23. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Ја верујем да јесу, ово је популаран сајт, ти ако не верујеш, докажи, ја само могу да кажем да ми је овај под ником: ,,Мајстор“ другар из одељења, за остале, не знам који су…

    24. milovan каже:

      Амери су дуго прешкали да нам узму најскупљи комад зеђље не само по томе шта нама значи КиМ, него због пног под земљом.

    25. Markos каже:

      Tako je, da nema nista ne bi ni dolazili.
      A i kad su dolazili u vreme Milosevica, bili su ovde Klintoni,Olbrajti, Ahtisariji bar neki poznati ljudi a evo sad necije svalerke i Kineski migranti.

  4. Командант I Тимочког батаљона каже:

    Е па лепо, да видимо шта се овим маратонским коментарисањем постигло:
    – изношење разних пропаганди
    – претње и жеље за грађанским ратом у Србији
    – изливом ружних речи
    – проширењем подељености у нашем народу
    – преусмеравање пажње на историју уместо на садашњост
    Дакле, историјско-политичке теме у данашњем времену у Србији, несвесно или свесно, имају циљ да нам преусмере пажњу са актуелних догађаја на потпуно, тренутно, небитне ствари. Провоцирају читаоце да се крвац за све лоше што се србима десило тражи у историји, а актуелни злонамерници раде без икаквих проблема и ометања на уништењу и срамоћењу наше земље. И уместо да такве теме, имају 300+ коментара, историјско-политичке теме иду преко 400, и управо постижу свој циљ, разједињавање. Упорно се напада нешто што се десило и што више не може да се промени а оно што се дешава нам проед носа пролази, још неки спремају каме и сабље како би исправили нешто што се десило и што је прошло, чак и по цену егзистенције Српског народа. Ја немам више речи за овакву појаву, и онај ко жели да укаже на њу (Дуња) одмах је контекст, од стране других, поново враћен у контекст минулих година, а садашњост нам промиче… А ево примера, сви који су грлати овде нема их у репортажи о октуелном, садашњем времену: https://srbin.info/2018/03/23/srbijo-vucic-i-brnbaricka-su-ti-pljunuli-u-lice/ , само Среле и Негрутин. Значи грло треба трошити на нешто што је тренутно небитно, а оно што нам се догађа занемарујемо…
    Како је кренуло и ако се настави, оствариће се безумна жеља, неких појединаца овде, да Срби, за навек нестану…

  5. Lune каже:

    Hm,hmm..cuj te decki,kaj se tice, evrope,azije,afrike…tu smo bili ,tisuce ljeta,pred vama,kao srednje razvijena zemlja,a “ vi“ ste,svesrdno sve vratili u doba “ Nemanjica“.. I veoma ste,sa tim nivoom svesti.“ Ponositi sred balkana“..“ proklet bio izdajica Nemanjica“..rala i volova…

Коментари су затворени.