Прочитај ми чланакЈугославију је требало поделити како би империја Ротшилд и остале мутлинационалне компаније у облику и под именин разних компанија могле "купити", инсталирати и контролисати све профитабилне послове на целом овом простору. Марксизам, глобализам, мондијализам, нови светски поредак, либерализам… све су то еуфемизми за појам који представља невидљива империја фамилије Ротшилд. У два наставак објављујемо текст Владе Синђелића, из 2013. године. Као подсећање ...
Ротшилди не умиру, они само одлазе у историју, а на њихово место неупадљиво долазе њихови синови и унуци.
С позорнице је, како се шушка, отишао стари газда Јакоб, а на његово место долази син Натан (Nathaniel Filip Rothschild, који носи име родоначелника енглеских Ротшилда). Тешко бреме је пало на нејака плећа младог наследника.
Натан није сам. У вођењу империје помоћиће му стричеви Евелин и Едмунд и остали чланови енглеске фамилије (Катрин, Ема, Леополд…), али и рођаци из Француске (Давид, Едуард…).
Фамилија Ротшилд има своје гувернере, премијере, министре, надзорнике који воде рачуна да се све одвија по великом плану.
Европску унију су створили Ротшилди (Шуман, Хазар). ЕУ представља експлоататора Русије, коју треба ослободити баласта Сибира. За тај посао Ротшилди су у радни однос примили Сороша, Березовског, Ходорковског, Каспарова, Митала …
Да би открили позадину и узроке ових збивања, нужно је завирити у мрачну историју хазарске династије Ротшилд, идентификовати агенте, сиве кардинале, полакомљене политичаре, као и механизме њиховог деловања.
Кренимо од Ротшилда, главних играча. Они су ти који који се налазе на врху пирамиде.
Ко су данашњи Ротшилди?
Иако се још од Другог светског рата, од стране Ротшилдових одељења за формирање јавног мнења, шири уверење да је њихова моћ данас безначајна и да ће остати упамћени по винаријама у Француској или вртовима и као филантропи у Великој Британији, стварност нам пројектује потпуно дијаметралну слику. Ослањајући се на темеље које су поставили деде и очеви, данашњи потомци довршавају мисију која траје више векова. Ротшилди представљају данас локомотиву хазарског воза који иде ка Русији и огромним сибирским пространствима. Тај воз, који пролази и преко Балкана, треба напунити армијама новопримљених чланица НАТО пакта, које ће се борити за империју Ротшилда.
Мало је познато да су Ротшилди скривени власници америчких Федералних резерви, Париског клуба, Лондонског клуба, као и контролори Међународног монетарног фонда и Светске банке.
Lord Jacob de Rothschild.
sin Nathaniel
Baron David de Rothschild,
Sir Evelyn de Rothschild
David Rockefelle, Ср. (чији је син Nick, док му је овај нудио гувернерско место Неваде, причао филмском режисеру Aaron Russo-у о 9/11, пре него што се и десило)
Nathan Warburg,
Herr Heinz (Henry) Kissinger,
George Soros, финансијер и манипулатор
Paul Volcker, глобалиста и економски саветник Zbigniew-у Brzezinski-ом
Larry Summers, Обамин економски саветник
Lloyd Blankfein, CEO, Goldman Sachs
Ben Shalom Bernanke, шеф Федералних резерви, банкстер
Да би боље упознали новог краља и његове војводе, погледајмо личну карту и хронологију ове династије. Све је почело крајем 18. века од Мејера Амшела (негде Mozes Bauer) Ротшилда. Ротшилди (што у преводу значи „црвени штит“) су пореклом из Франкфурта, не случајно, највећег финансијског центра у ЕУ. Оно што је врло индикативно, је, да се у Франкфурту налази седиште Централне Европске Банке и свих водећих европских и америчких банака, које су већином под контролом династије. Франкфуртска берза (једна од најзначајнијих у свету) је део „Deutsche Bcrse“ која је у власништву Ротшилда преко „Children’s Investment Trust“ и „Atticus Capital“ с једне стране и својих подружница „Merrill Lynch“ и „Fidelity Investments“.
томе ко су Хазари, писац Дејан Лучић каже: „Од данашњих Јевреја 0,90% су пореклом Хазари. То је једно турско-азијско племе, које је примило јеврејску веру средином 8. века. Када им се царство у 10. веку распало, населили су се широм Русије и Европе, а касније и на америчком континенту. Они су конвертити и уопште немају семитско порекло. Семитски Јевреји потичу из Палестине и њих је отприлике 7 до 10 посто.“
Амшел је имао пет синова, које је распоредио широм Европе. Саломон је отишао у Беч, Карл у Напуљ, Натан у Лондон, Џемс у Париз а пети син Амшел је остао у Франкфурту. Синови и њихови потомци су за непуних двеста година у потпуности покорили и подјармили запад. Тако су постављени темељи „Паx Јудаица“. Главну реч води енглеско-француски тим Ротшилда на челу са Натаном, сином Јакоба Ротшилда. Енглески тим предводе времешни Едмунд и Евелyн са младим Натаном, а француски, Гај Ротшилд са синовима Давидом и Едуардом.
ЕНГЛЕСКИ РОТШИЛДИ (Мејерови синови)
Енглески огранак Ротшилда је основао Натан Мејер, трећи Амшелов син. Током 19. и 20. века успостављено је јединство британске круне и ове фамилије, тако да је новија историја Британије нераскидиво везана за хазарску династију. Данас, хазарски тријумвират чине споменути Евелин, Едмунд и Натхан.
Едмунд Ротшилд (1916)
Каријеру је градио форсирањем британско-хазарских интереса у послератном Јапану. У сарадњи са Винстоном Черчилом основао је БРИНКО (British Newfoundland Development Corporation) корпорацију у Канади. Едмундова кћер Катрин је жена Маркуса Агиуса, председника „Barclays“ глобалне финансијске групе (након куповне АБН-АМРО, холандске банкарске групе, ове две Ротшилдове групације су постале једно тело). Маркус се налази и на челу ББЦ-а.
Евелин Ротшилд (1931)
Кум Црног племства, десна рука краљице, вођа Илумината, вођа интернационалних циониста, власник Израела, главни банкар Ватикана, и контролор светског снабдевања новцем. Према Бену Фулфорду, недавно је овлашћења пренео на Давида Ренеа Де Ротшилда.
Након уједињења енглеске и француске Ротшилд финанцијско-банкарске групације, и уступању водећих позиција у истим, остао је на челу огромне NM Rothschild & Sons, инвестиционе банке из Лондона. Под контролом Евелина налази се штампа (лист Economist, Daily Telegraph…). Основао је Асоцијацију за проучавање историје банкарства и финансија са седиштем у Франкфурту.
Поседује међународну корпорацију Де Бирс, једну од водећих у области експлоатације, обраде и дистрибуције дијаманата. Са супругом Лин Форестер контролише „First Mark Communications International LLC“, као и „Field Fresh Foods“ с индијском фамилијом Митал, која заправо има улогу заступника Ротшилдових интереса и капитала (велика „Bharti“ група).
У подручју политике Евелинови главни агенти (укључујући и Сороша) су Норман Ламонт, Петер Менделсон, Оливер Летвин и Вернон Џордан (сви Хазари!). Ламонт утиче на Конзервативну странку и потенцијалног премијера Михаела Хауарда (Хазар). Био је министар финансија за време мандата Маргарет Тачер. Учествовао је на регионалним конференцијама заједно са Стјепаном Месићем и Борисом Тадићем. Петер Менделсон је актуелни министар В.Британије у ЕУ и близак је лабуристима и Тонyју Блеру. С друге стране, Вернон Џордан (Лазард банк) је веома утицајан у Демократској странци у САД (био је саветник Била Клинтона, водио кампању за Џона Керија 2004. године).
Супруга Лин је финансирала председничке кампање Била Клинтона а такође је и блиска пријатељица Хиларy Клинтон.
Иначе, Евелин је врло близак са Војводом од Јорка, принцом Едуардом (син краљице Елизабете), што открива само део дугогодишње спреге британске краљевске династије и фамилије Ротшилд.
Натан Филип Ротшилд (1971)
Натан је син Јакоба Ротшилда, од кога је наследио безброј пословођа, агената, утицај на виталне политичке, економске, медијске и војне институције широм света, па чак и Butrint, археолошко налазиште у Албанији. Компаније и корпорације ije širom sveta, pa čak i Butrint, arheološko nalazište u Albaniji. Kompanije i korporacije „RIT Capital“, „Atticus Capital“, „JNR Limited“, „NM Rothschild“, „Vanco“, „Trigranit“, „British Petroleum“, Рио Тинто су само део средстава које стоје Натану на располагању, новом краљу у походу на исток. За ту сврху на услузи су му, поред западне номенклатуре у оквиру ЕУ, НАТО-а, Британије, и бројни финансијски и политички оперативци широм Евроазије (Сорош, Березовски, Ђукановић, Митала …)
ФРАНЦУСКИ РОТШИЛДИ
Давид Рене Ротшилд (1942)
Француска династија Ротшилд, коју је основао Џемс Мејер, представља бочну подршку британском тријумвирату. У том смислу, појављују се Давид Рене и Едуард Ротшилд, синови Гаја Ротшилда. Давид се налази на челу НМ Ротхсцхилд групације, која је подељена између енглеских и француских Ротшилда. Налази се на челу „Rothschild & Cie Banque“, утицајне инвестиционе банке у Западној Европи.
Едуард Ротшилд (1957)
Давидов полубрат Едуард је такође члан инвестиционе банке. Поред тога, контролише угледни француски лист „Liberation“. Налази се на челу „Imerys“, металуршке компаније која је у власништву Ротшилда од 1880. године.
ДЕЛОВАЊЕ РОТШИЛДА У СРБИЈИ
Нови краљ у Србији наступа у више трака, помоћу којих настоји да заузме рударске базене, енергетику, прехрамбену индустрију, медијско тржиште… У првој траци се налази, већ дуже време усидрени, Џорџ Сорош, који представља круцијалну полугу експанзије Ротшилдових ка истоку и први експонент Натана Ротшилда у Србији.
Ротшилди никада не раде без посреднка: велепосланици Канаде и Мађарске Шандор Пап и Роберт Мек Доугал, Канадски економски саветник Ђурђевка Черемић, председник ТриГранит корпорације Шандор Дамиан, потпредседник за спољне послове TriGranit-a Peter Lorince, бивши министар инфраструктуре Велимир Илић и председник Управног одбора Српских железница Павао Поповић, као и некадашњи генерални директор Српских железница Миланко Шаранчић и директор ЦИП-а Милутин Игњатовић.
Џорџ (Шварц) Сорош, главни агент Ротшилда
Џорџ Сорош је мађарски Јевреј (Хазар), рођен у Будимпешти 1930. године као Гyцргy Сцхwартз (родитељи су 1936 променили презиме у Сорош). Школовао се у Лондону и педесетих година одлази у САД. Значајну улогу у његовом развоју имао је чувени Хазар Карл Попер, који је аминовао пројекте Сороша и био његов гуру. У свету се овај „сиви кардинал“ приказује као „Робин Худ компјутерског доба“, зато што, тобож, узима новац од богатих држава и срдачно их дели источној Европи и Русији, преко својих фондација.
На тај начин инсталира „демократију“ и „грађанско друштво“ у земље које су напаћене и исцрпљене у комунизму, а тај комунизам су ове земље инсталирали управо ти исти Ротшилди. Каријеру је градио финансијским шпекулацијама широм света, и то највише захваљујући својој фамилији инвестицијских фондова „Quantum Fond“, у коме су директори, истовремено и његови агенти, италијански и швајцарски финансијери.
Веза Сороша и Ротшилда се остварује преко мреже поверљивих људи који седе у управним одборима фондова, трустова, компанија, банака … Један од таквих је био извесни Рихард Кач (такођер Хазар), члан одбора „Quantum Fonda“.
У исто време је био на челу „Ротхсцхилд Италија С.п.А“ и у одбору комерцијалне банке „НМ Ротшилд & Синови“ у Лондону. Други битан играч је Nils O. Taube, такођер члан Quantuma и партнер инвестиционе групе „St. James Park Capital“, која сада припада Натану Ротшилду.
Веза се остварује и преко Социете Генерале Банке, у којој се налази директор Michael Cicurel, председавајући менаџмента Едмунда Ротшилда и члан савета Rothschild & Cie Banque. Такође, чест партнер Сороша је био и Џемс Голдсмит (Хазар), рођак династије Ротшилд.
Сорошева мрежа у Србији
У Србији, овај сиви кардинал врши припрему терена за Натаниела Ротшилда и представља значајног креатора политичке, правне, привредно-финансијске, културне, медијско-информативне слике друштва. На том путу настоји да истисне цркву, језик, писмо, историју, национализам… Своју мрежу утицаја изградио још током деведесетих година преко „Фонда за отворено друштво“, „Фонда за хуманитарно право“, „Хелсиншког одбора“, „Београдског круга“, „Европског покрета“, „Центра за антиратну акцију“, „НУНС-а“ , „АНЕМ-а“, „ОТПОР-а“.
Данас, све водеће невладине организације јесу истурено одељење Ротшилда, и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације. Путем перманентног инпутирања геноцидности, злочиначке нарави и колективне кривице, ове фантомске организације желе створити страх и срамоту у народу, која треба да се материјализира у виду индиферентности према комадању земље, расрбљавању или боље речено, колонизацији. То се спроводи и у форми либерализма, који треба да метастазира у институцијама државе, у породици, нацији, традицији, култури … те на тај начин треба осигурати несметан продор Ротшилдовој империји. Сорош манипулише разна невладина удружења и удружења за људска права у циљу наметања колективне кривице.
Мотиви Сороша и клике нису хуманитарне и хуманистичке природе, већ се ради о луциферијанцима које мотивише једино похлепа. Поред електронских медија, на Сорошевом списку се налазе дневни листови и часописи, издавачке куће. Под истом контролом се налазе инфо агенција Сенсе и две водеће информативне агенције у земљи, Бета и Фонет. Ове агенције су истовремено и подружнице АП (Асоциатед пресс) и Реутерса, које су у власништву Ротшилда још од 19. века. Сорош је остварио инфилтрацију и у културне и образовне институције, позоришта, Народну библиотеку, Историјски архив, САНУ …
Око себе је окупио велику групу глумаца, редитеља, драмских писаца, музичара, књижевника, научника, аналитичара, бивших дипломата … помоћу којих ради на анимирању што већег броја присталица. Преко два Горана, Марковића (чији је ментор Бернард Леви, велики пријатељ Бернарда Кучера) и Паскаљевића врши се сатанизација Срба на филмским фестивалима. Ваља споменути и следеће образовне организације Сороша: Универзитет Унион, Алтернативна академска образовна мрежа (ААОМ), Београдска отворена школа, Центар за женске студије (настао из феминистичке групе „Жена и друштво“)
У њима се врши регрутација будућих Сорошевих најамника. Центар за унапређивање правних студија Хуман Ригхтс Wатцх (ХРW) је такође присутан. У истом табору се налази ЦЕСИД и остале организације које се баве испитивањем јавног мнијења.
Политичка аквизиција Ротшилда
Поред „невладиног“ сектора, Сорошеве руке се налазе на финансијама, које се контролишу преко разних „експерата“ финансираних посредством „Отвореног друштва“. Поред овога треба и истакнути да Сорош има учешће у „Социете Генерале“ банци, која заузима значајан простор на финансијском тржишту. Хашки трибунал је такође финансиран од стране Сорошевих фондова.
Интереси Ротшилда на Косову и Војводини
Значајна предузећа Ротшилда на овим просторима су „Carlyle Group“ и Међународна кризна група (ИЦГ) која је на челу са Сорошем, водила вишегодишњу кампању за независно Косово. Групу, поред Сороша, финансирају и Руперт Мурдок (SKY медијска кућа), Goldman Sachs, J.P. Morgan… Међу члановима ове групе се налазе или су се налазили Марти Ахтисари, Џемс Лајон, Мортон Абрамовић, Луис Арбоур, Збигнев Бржежински, Весли Кларк, Михаил Ходорковски, Торвалд Столтенберг ….
Независност Косова и Метохије је и интерес Ротшилда, јер оно има огромне резерве олова, цинка, злата, угљеника … Независност је од суштинског интереса за Ротшилдове рударске и металуршке компаније, које би у таквој ситуацији имале чист простор за преузимање дефицитарног рудног блага и енергетских ресурса. Поред пожтрвованог залагања за отимање Косова, Сорош и МКГ пажњу усмеравају и ка Војводини, коју, у сарадњи с покрајинском управом, желе ставити на сто за којим седе Хрватска, Мађарска и Румунија као пуномоћници Ротшилдових. У том смислу се форсира „пандунавски пројект“ иза којег стоје Немачка и Аустрија.
Војводина би се, према тој замисли, требала угурати у такву подунавску конфедерацију у форми „Европске регије“. Немачки посланик Зобел је недавно, не случајно, скренуо пажњу на то. На терену се пројекат спроводи куповином пољопривредних комбината, шећерана, млекара, уљара, банака … Пољопривредна земљишта у све већем броју купују Хрвати, који су већ купили неколико важних прехрамбених предузећа.
Агрокор је преузео Дијамант из Зрењанина, Фриком … Нексе Група је купила Полет ИГК, „Стражилово“, има удео у прдузећу грађевинског материјала „Тоза Марковић“, (такође поседује и фабрију за производњу вапна и камена „Јелен До“), купљен је Сомболед …С друге стране и Аустрија и Немачка позиционирају своје компаније у покрајни.
Немачка компанија „Nordzucker“ је купила шећеране у Војводини. Са МК комерцом је основала компанију Суноко, и на тај начин дошла до десетине хиљада хектара земљишта. „Стада“ је купила Хемофарм. ВАЦ је купио новосадски Дневник … Аустријска Ерсте банка је за седиште изабрала Нови Сад, где су се такође сместиле ОТП банкарска група и Металс банка.
Са овим коинцидира и све интензивнији улазак Мађарских компанија у Србију и регију заједно с политичким утицајем мађарске владе, иза којих стоји Натан Ротшилд. Треба рећи и да су Срби у Аустрији добили статус националне мањине, тако да би то био и положај у будућој конфедерацији, која би представљала реализацију пројекта „Алпе-адриа“, инкарнацију Хабсбуршке Монархије. >
Инвестициони фондови Другу траку у којој наступа Натаниел Ротшилд чине инвестицијски фондови с Девичанских и других егзотичних острва, који су у привидном власништву „руских Јевреја“ (заправо Хазара). Најмоћнији међу њима је „Салфорд“ са Девичанских острва, иза којег стоји Борис Березовски (Хазар) са капиталом Ротшилда. Фонд је основан 2001. године у Лондону и данас поседује скоро целокупну млекарску индустрију у Србији ( Имлек, Новосадска млекара, Млекара Суботица, Импаз, Земун), Бамби концерн, Књаз Милош … Оснивач Салфорда је Еуген Џефи, Хазар из Русије, који је каријеру градио у Алфа банци из Русије која је везана за Бориса Березовског и Фридмана.
Борис Березовски, агент Ротшилда задужен за рушење Путина, члан је у одбору Салфорда, као и Лорд Тим Бел, некадашњи саветник Маргарет Тачер, који је врло близак са Березовским, Рупертом Мурдоком, Виктором Јушченком, а био је у добрим односима и с Јељцинон. Осим тога, председник овог фонда је Клаус Мангел који је са Борисом Березовским вршио продају Мерцедесових аутомобила у Русији. Поред Салфорда, своју позицију јача „Ashmore“ инвестициони фонд, који је недавно преузео „Carnex“ од Midland Risorsiza. Ashmore се налази под контролом Ротшилдовог Атикуса. Наиме, власник Ashmorea је Mihael Benson, некадашњи члан „Amvescap Plc“, компаније у којој се налази капитал Атикуса.“Midlend Resources“ је трећи значајан инвестициони фонд којим управљају Александар Снајдер и Едуард Шифрин (обојица Хазари!). Мидланд група је власник хотела Парк и Касина (најстарији београдски хотел), као и луке Панчево.
Краљевски наступ
Трећу траку колонизације чине компаније у области грађевинарства, рударства, металне индустрије, финансија, банкарства, издаваштва од којих је већина директно везана за Натана Ротшилда. Једна од њих и истовремено најактивнија у регији је „TriGranit“, са седиштем у Будимпешти, која је за последњих неколико година израсла у регионалног гиганта и лидера у крупним Ротшилд и ТриГранит инвестицијским пројектима. Изградила је низ пословно-финанцијских центара у Пољској, Словачкој, Мађарској, Словенији, Румунији, Бугарској… У Хрватској ће градити спортску арену од 20.000 места са пословним комплексима.
У Србији, Тригранит-у је поверена изградња жељезничке станице „Прокоп“ (за сада није започета). Подружница „Риотинто“ (једна од највећих светских рударских компанија) је добила концесије да експлоатише руду бора (које има још једино у Кини и Турској) у околини Баљевца на Ибру. Присутне су и остале рударске компаније, Гленкор коју контролише преко свог агента Марка Риха (Хазар), Phelps Dodgе у којој се налази капитал „Атикуса“ (Ротшилдов инвестициони фонд). Ове две компаније конкуришу за преостале рударске базене. Преко индијске компаније „Митал“ је купљен Магнохром из Краљева. Иначе породица Митал је дугогодишњи заступник династије Ротшилд.
У управи Митала место заузима Вилбур Рос, дугогодишњи банкар Ротшилда. Поред Митала, са истоименом породицом, Ротшилди држе и „Field Fresh Foods, компанију која се бави производњом и извозом хране из Индије. Банкарски и финансијски сектор се такође налази под доминацијом династије. Водеће банке, попут Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit group, Societe Generale су под контролом Ротшилда. Полуга којом се осигурава контрола је nton Bernheim (Hazar), који се налази на челу Delta Generale grupе.
Грчке банке „Piraeus“ и „Laiki“, се налазе под контролом Марфин финанцијске групе, у којој се налази Ротшилдов капитал. Шандор Гањи, један од „сувласника“ Тригранита, омогућује Ротшилду ширење у области банкарства са ОТП банкарском групом. ОТП је у Србији купио три банке: Кулску, Нишку и Cepter банку.
Металс банка из Новог Сада је купљена посредством Ротшилдовог „ЈНР Лимитед-а“ Limited-a“ (Jacob and Nathaniel Rothschild), инвестиционог фонда. Млади Ротшилд контролише и мађарску нафтну компанију МОЛ, такође преко Гањиа. МОЛ је на српском тржишту присутан од 2005. године и био је озбиљан кандидат за учествовање у приватизацији нафтне индустрије.
Треба рећи и да је NM Rothschild финансијски саветник NLB Kontinental, словенске банкарске групе. Ротшилди су учествовали и приликом приватизације Мобтела. У издаваштву су присутни преко словенске „Младинске књиге“, која је део „Реадер’с дигест“, америчке компаније чији је део недавно купљен од стране Ротшилда Шандор Гањија.
ЦРНА ГОРА, TERRA ROTHSCHILDIANA
Долазак делегације Ротшилда, непосредно по окончању референдума о одвајању од Србије (који је проведен у режији истих), означио је ударање печата „цолонизед“ на једну од најстаријих српских земаља. Јакоб Ротшилд и Натаниел Ротшилд су на тај начин добили још једну колонију.
Црна Гора је данас потпуно купљена од хазарских компанија које предводе Ротшилди. Образац је идентичан. Колонизацију, као иу регији, предводе Ротшилди, поред њих су „руски“ бизнисмени, Сорош и други. Треба присвојити луке, ресурсе, металуршке комбинате, туристичке капацитете… Као у Србији и осталим државама регије, Сорош је је претходно изградио мрежу невладиних организација. ЦЕДЕМ, Хелсиншки комитет за људска права, „Human rights action“ и „Hominem querum“ су само неке од њих. На то се надовезују контролисани медији (АНЕМ), преко којих је водио, испоставило се, успешно, антисрпску кампању. У сарадњи са Европским организацијама и Венецијанском комисијом (у којој је члан и Војин Димитријевић) активно је помогао пројекат независности.
Петер Мунк
Петер Мунк (Натаниелов пословођа, Хазар) је преузео, преко ОТП-а, ремонтни завод Арсенал из Тивта, у коме ће Тригранит градити велику марину. Иста компанија планира градњу пословно-финанцијских центара у Подгорици, Улцињу, Будви …
Први водитељ, Гањи (ОТП банкарска група), је окупирао банкарски ареал куповином Црногорске комерцијалне банке, која покрива више од половине тржишта у Црној Гори. Као савезници се појављују Rotšildova Societe Generale банка која је преузела Подгоричку банку. NLB group је купио Монтенегро банку …
Осим тога, Rothschild-Ganyiev MOL ускоро постаје стратешки партнер државној нафтној компанији Монтенегро Бонус. Мило Ђукановић, који је Ротшилду дао „бланко чек“ заузврат је добио директорско место у Триграниту, што довољно говори о његовим заслугама у процесу колонизације.
Монет, мобилни оператер у саставу Deutsche телекома се налази под индиректном контролом Ротшилда!
Олег Дерипаска
Врло важну улогу у колонизацији Црне Горе има Олег Дерипаска, хазарски мултимилијардер из Русије. Натаниел Ротшилд се и сам хвалио да негује одличне односе с њим. Дерипасака, као један од Ротшилдових огранака, је са „својом“ компанијом Русал купио КАП (комбинат алуминијума Подгорица).
Преко компаније „Salamon“ је преузео рудник боксита у Никшићу. Треба рећи да Rusal и Glenkor често наступају заједно. Аустријска компанија Strabag“, у којој Дерипаска има значајан удео, је купила подузеће „Crnagoraput“.
Купују се туристички објекти, атрактивне локације на приморју, грађевинска земљишта.
Како би осигурао ову колонију, Ротшилд је основао организацију за дугорочно стипендирање студената из Црне Горе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 2, 2022
