Ваљево, Београд, Панчево, Ниш, Крагујевац, Ужице и Косјерић су градови у којима се према званичним подацима Агенције за заштиту животне средине удише "веома нездрав", "јако загађен" и "опасан" ваздух. Алармантно стање је у Смедерево и Бору.

Број управо покренутих индивидуалних котларница у Србији премашује милион, на загађење утичу и возила старија од 10 година која нико не може да преброји, а индустријских постројења и сточних фарми које емитују штетне гасове у нашој земљи има више од двеста.
Аерогазађење константно се бележи у два града, Смедереву и Бору, које, поред лошег ваздуха везује још једна чињеница, улагање у индустрију инвеститора из Кине.
У Смедереву и Бору загађење видљиво голим оком!
У Смедереву је загађење постало видљиво и голим оком, грађани су изашли на улице, сада чекају да им се обрате надлежни из Министарства за заштитиу животне средине и представници Народне Републике Кине, желе трајно решење.
Погони у топионици бакра у Бору заустављени су на неколико месеци, док се не створе услови за производњу без аерозагађења. И Борани траже трајно решење.
Један од њих је Живан Живковић, професор Универзитета у Београду у пензији. Цео радни век посветио је истраживању металуршких процеса, до данас је објавио 180 радова у водећим светским часописима, који су цитирани више од 1300 пута.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 18, 2020
Шта држава прво мора да уради
Професор Живковић за Спутњик каже да је основно питање да ли држава жели да поштује законе које је донела или не, а Закон о заштити животне средине је веома јасан.
У њему пише и шта треба да ради локална самоуправа ако се ниво опасних честица подигне изнад дозвољене границе, пре свих о томе би требало би буду обавештени грађани, посебно о нивоу основних загађивача, сумпор – диоксида и ПМ 10 честица.
„Ако сам на улици, морам то да знам, ако је 125 микрограма по кубном метру, мој живот је угрожен, морам да се склоним. Ако дође до 500 микрограма, онда је потребно упозорење грађанима, јер је то већ концентрација која је озбиллно опасна по здравље. Диже се узбуна, оглашава сирена, у селима бије сеоско зоно. Наравно то се никада није десило, нити ће се десити у Бору“, каже Живковић.
Он додаје да локални политичари ову јасну одредбу закона виде као плашење народа, а не као поштовање Закона о заштити животне средине. Управо због те чињенице градоначелник Бора се недавно нашао и пред судом, грађани су га тужили, јер нису упозорени на опасност.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 18, 2020 CC0 / Pixabay“>
Зашто је Бор постао опасан по живот
Изградњом нове топионице проблем загађења у Бору је решен, од 2015. до 2018. године овај град је имао најчистији ваздух у Србији. Међутим, када су Кинези преузели посао, већ у првх девет месеци забележен је континуирани раст ПН 10 и СО2, а власници су се држали тезе да нису једини загађивачи. Истраживање нашег саговорника обара ову теорију.
„Узео сам август кад топлана не ради, људи су на одморима, мања густина саобраћаја, а Бор са мање од 40 хиљада становника нема пуно аутомобила. Кад се упореди са концентрацијом од 2016, данас је много, много горе што се тиче СО2 гаса. Што се тиче ПМ 10 честица, оне иду изнад 50 микрограма по метру кубном, до 300, чак и до 500. У тим честицама је енормно повећана количина арсена, који је канцероген. На годишњем нивоу, средња вредност је чак 6 нанограма, пазите, не микрограма у метру кубном, то је страшно“, каже Живковић.
Конкретан предлог брзог решења
Наш саговорник објашњава да се у опасности којој су изложени грађани Бора и Смедерева, а то нису једини градови у свету са овим проблемом, ради врло конкретан корак. Држава прави нови, посебан договор са инвеститорима, доноси Акциони план за спречавање загађивања околине.
„Градоначелник је покренуо ту процедуру. Иако Институт за рударство и металургију свакодневно мери и шаље месечне извештаје општини, ангажована је фирма из Београда да направи тај план. У јануару је била јавна расправа којој сам присуствовао, сви смо се смејали. Они су анализирали загађење од 2005. до 2010. и на основу тога причали бајковиту причу. Да је на ту тему мој студент правио семинарски рад, оборио бих га“.
На Акциони план примедбе је ставило и Министарство за заштиту животне средине, дало је и препоруке како треба да изгледа, да се мере не односе на трајно време, већ на хитну интервенцију, када загађење пређе одређену границу, мора да се алармира и одмах нешто уради.
Кинези пробијају капацитет
Професор Живковић додаје да они који буду правили нови Акциони план морају да испрате још две важне чињенице. Да би направио бакар, Бор производи концентрат из својих извора на три локације, али то за садашњи капацитет прераде није довољно, па се концентрат увози.
„Ако у њему има доста шететних материја, пре свега арсена, никла, живе, цена му је нижа. Тако можете да купите концентрат који има много бакра, али и много штетних материја, по врло ниској цени. Ако га не прерађујете у својој топионици, већ на другом месту, то је економски јако повољно за страног инвеститора, јер не трује свој народ, већ туђи„, каже наш саговорник.
Он додаје да је очигледно да инвеститор „тера“ капацитет више него што треба, да је то кључни проблем који држава мора да реши, и подсећа да грађани Смедерева такође страхују због увоза руде из Турске непознатог садржаја, која због лошег складиштења прекрива њихова двориште и њиве.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 18, 2020







