Прочитај ми чланакУ току је агресивна западна кампања да све што је западно од руских граница мора бити пацификовано. Могућа су два решења – или потпуна колонизација, или урушавање тог тоталитарног режима.
Балкан, на коме је почео Први светски рат, постао је и пробни терен у новом „хладном рату“ с Русијом, преноси „Њујорк тајмс“ оцене аналитичара. Истраживач при Институту за међународне односе у Прагу Марк Галеоти оценио је да је после здруженог реаговања Запада на тровање бившег двоструког руског шпијуна Сергеја Скрипаља у Енглеској, „Балкан постаје још важнији“. Наводе да је БиХ једна од кључних тачака које Русија жели да искористи, поред Македоније, Косова и Србије.
Гебелсовске методе и циљеви
Сви поменути наводи се не могу посматрати изоловано, већ као део изузетно агресивне западне кампање, на првом месту антируске, али и кампање спасавања униполарног света, која сад улази у фазу хистерије, сматра политиколог Александар Павић и додаје да се то види по огољеним лажима које се користе у случају „Скрипаљ“ и онима о наводном хемијском оружју у Сирији.
„Нису овакве тврдње изнете само у ’Њујорк тајмсу‘ него и у другим публикацијама. Јавио се управо са најновијим чланком и наш стари познаник Весли Кларк у ’Вашингтон посту‘, где каже да ЕУ и САД не смеју да дозволе да Западни Балкан поново експлодира и да морају да се заједно ангажују“, наводи Павић за Спутњик.
Дакле, све је део глобалне кампање практично утврђивања фронта према Русији, каква није виђена од краја тридесетих година прошлог века, додаје тај политиколог и напомиње да је реч о гебелсовским лажима и гебелсовским циљевима где главни непријатељ нису џихадисти, нису терористи, већ Русија.
„Оваква западна кампања више не може да се објасни ни на идеолошкој основи. Као што је Сирија за њих био недовршен посао, где је Русија интервенисала и стабилизовала легалну владу која је била на мети тог агресивног глобалистичког система и режима, тако исто и Србија још није пацификована, па се користи еуфемизам ’Западни Балкан‘. Сви знамо да је у ствари Србија проблем јер Србију још нису успели да одлепе од Русије, зато што још нису успели да је приморају да призна независно Косово, зато што нису приморали Републику Српску да се утопи у БиХ“, истиче Павић за Спутњик.
Све наведено су незавршени послови да би се консолидовао широки фронт према Русији, а крајни циљ овакве кампање, према Павићевом тумачењу, јесте да све што је западно од руских граница буде под контролом евроатлантиста, НАТО-а и ЕУ. Или да буде учлањено или да буде потпуно пацификовано и практично колонизовано.
Или тоталитарни систем или урушавање
„Или пак докле год се не сломи цео тај поредак изнутра, докле год не западне у хаос, док се не деси нешто што је почело да се дешава у Италији после избора, па и у Немачкој, па са ’брегзитом‘, па чак и са Орбановом победом, док се не консолидују резултати политике која се противи глобалистичком поретку, чији су главни симболи Сорош, Хилари и Бил Клинтон, НАТО и нажалост сад и ЕУ. Или ће тај поредак да се уруши изнутра или ће он једноставно прегазити сваког ко му се противи да би на крају направио глобалну кризу, а спреман је на то, наспрам Русије, па и Кине“, резонује Павић.
Западу је крива Русија на коју се гледа као на фактор стабилности и као фактор који само инсистира на поштовању међународног права, суверенитета и равноправности држава, констатује тај политиколог, али се и на том примеру види колико се Запад претворио у тоталитарни систем.
„Запад је управо постао супротност онога што је некад тврдио за себе. Некад је тврдио да је империја зла Совјетски Савез. Управо се сад Запад, односно владајући кругови Запада, консолидују у империју зла и то више чак и не крију“, категоричан је Павић.
И кад у анализама помињу Босну и Харцеговину Павић каже да је и ту главни проблем Србија, односно Република Српска, јер би одавно централизовали Босну и Херцеговину и направили би чак да Хрвати „легну на руду“ кад не би имали велики проблем који се зове „Република Српска“.
„И то њима смета јер се Босна и Херцеговина разграђује и пред њиховим очима и пред очима света, а први разлог за то јесте што нису успели да сломе Републику Српску. И опет је то еуфемизам за српски фактор. То је рекао и Скапароти прошлог месеца. Ово је чиста реалгеополитика, ово су чисти интереси, ово је буквално чизма која се представља као пепељугина ципелица“, подвлачи Павић.
Непоштовање народа као врсте
У поменутом тексту „Њујорк тајмса“ истраживач при Институту за међународне односе у Прагу Марк Галеоти каже да Брисел треба више да понуди и кад је реч о шаргарепи и кад је реч о штапу, нуђењем правих иницијатива за институционалне реформе и правих казни за њихово неиспуњавање.
„То је класичан речник из деведесетих. Сад ми треба да реагујемо отприлике као неке животиње. Они нас на овим просторима своде на ниво животиња. Значи, не реагујеш више као човек већ реагујеш на бол, на недостатак бола и на награду. То је увредљиво, тако се изражавати према људима, а то треба схватити и лично“, сматра Павић.
Видели смо шта је штап деведестих година кад је бомбардовање дошло као шлаг на торту, констатује тај политиколог, а пре тога је било наоружавање сепаратиста, терориста, трговаца људским органима, нарко-дилера.
„Значи, они су способни за то. Способни су да користе штап који користе у Сирији и да организују лажне терористичке нападе или нападе под лажном заставом и да припишу кривицу нама. То су и урадили деведесетих година и у Босни, и у Рачку“, подсећа Павић.
А шта је шаргарепа, пита тај политиколог, имали су 25 година да понуде нешто што личи на шаргарепу. Где је то?!
ОМЛАДИНА СРБИЈЕ НА НОГАМА: Протест испред ТВ Хепи због заказаног интревјуа са Харадинајем! https://t.co/1TwSYdMgLo
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 12, 2018
„Они могу својој петог колони да понуде новац, али да понуде нешто конкретно не могу. Не могу да понуде економски модел који би цео регион подигао на ноге. Могу да нам понуде само шарене лаже“, закључује Павић.
