БЕОГРАД – Месо добијено од животиња које се хране генетски модификованом сојом, или месо у којем има довољно антибиотика, или чак месо пуно пестицида и остатака тешких метала попут олова, живе и кадмијума могуће је купити у Србији.

Како за Курир објашњава доктор ветеринарске медицине Мирослав Стојишић, тешки метали завршавају у месу путем житарица за исхрану стоке, за чији су узгој коришћени вештачко ђубриво, хербициди и пестициди, као и трава која је расла поред пута затрована оловом из ауспуха аутомобила.

– Кад су биле поплаве, на површину земље изливало се свашта из подрума, шупа и гаража, па је у земљишту завршила чак и нафта. Изливале су се и септичке јаме. Све је то утицало на земљиште, које је морало да се испита и лечи. Неиспитане подземне воде такође су извор тешких метала. Било је случајева кад је при увозу калцијум-дифосфата, који се даје животињама за јачање костију, откривено присуство кадмијума – објашњава Стојишић и истиче да се некад све испитивало, од земље и биљака до усева и семена који се користе у сточној исхрани, а да се данас то не ради тако.

Он наглашава да ветеринарска инспекција мора чешће и детаљније да спроводи контролу, као и да њу морају да врше стручњаци различитих струка.

Подсећамо да је Међународна организација потрошача пре две недеље упозорила јавност да употреба антибиотика у производњи хране животињског порекла, представља глобалну опасност за јавно здравље. То потврђује и Стојишић, који тврди да су употреба препарата за убрзан развој животиња, најштетнији:

– Минималне дозе антибиотика у месу делују тако на бактерије да оне постају резистентне. Кад се стока разболи, дају јој се ињекције три-пет дана у зависности од тежине болести. Животиње након тога не смеју да се кољу месец дана јер је толико потребно да се њихов организам очисти – рекао је Стојишић и додао да су у Србији правилници о сточној храни застарели.

Извор: Курир

Ознаке: животиње, месо