Прочитај ми чланак
Бошњачка академија наука и уметности оспорава право САНУ да се бави питањем језика којим говоре Бошњаци.
Недавно саопштење Одбора за стандардизацију језика Института за српски језик САНУ о статусу босанског или бошњачког језика узнемирило је бошњачке представнике у Србији, који сви одреда сматрају да имају апсолутно право да свој језик зову босанским.
„Према творбеним правилима српског језика од српски народ изводи се еквивалентан назив српски језик, од хрватски народ изводи се хрватски језик, а од бошњачки народ могуће је једино извести бошњачки језик, а никако босански”, саопштио је надлежни одбор САНУ, које је потписао председник тог одбора др Иван Клајн. Дакле, у српском језику је једино исправно језик којим говоре Бошњаци звати бошњачким језиком.
Међутим, представници Бошњака у Србији сматрају да и они који говоре српским језиком, језик ове националне мањине имају звати босанским, а не по правилима свог језика – бошњачким.
Бошњачка академија наука и уметности (БАНУ, основана у Новом Пазару а с центром и у Сарајеву) подсећа да је „САНУ већ имала једно искуство с Меморандумом”.
У саопштењу БАНУ истиче се да „онај ко има осећај интелектуалне и моралне одговорности не би се нипошто упуштао у то да поново доноси одлуке које нити су утемељене у било каквој научно релевантној спознаји, нити би на те одлуке имао икакво право.”
„Нико нема право да другим људима и народима одређује ко су, шта су, а поготово да одређује то којим језиком говоре и како се њихов језик именује, што је САНУ апсолутно недозвољено и неосновано поново учинила. Суверено је право сваког народа да свој језик назива својим историјским именом, које је њему разумљиво и блиско и које за њега има фактичку историјску веродостојност. Не допуштамо никаквим српским лингвистима и филолозима да пресуђују о томе како ћемо ми звати наш језик”, поручује БАНУ.
Санџачки муфтија Муамер Зукорлић каже да, „ако би био до краја циничан”, онда би српску културу и српски језик, назвао влашком културом и језиком јер су Бошњаци вековима Србе називали Власима а њихов језик влашки, али је свестан да би то узнемирило све говорнике тог језика и буру код језикословаца.– Жао ми је што је САНУ дала себи за право да се на тај начин сроза – казао је Зукорлић. – Код мене изазива ружан осећај то да српска елита, оличена у САНУ, не кореспондира с позивом премијера на дијалог. Он жели дијалог, он пружа руку, али ако га српска елита не прати, онда то остаје на нивоу вербалног позива – каже Зукорлић. Он свакога ко има дилему о постојању босанског језика упућује да потражи Босанско-турски речник из 1631. године, пре него што је штампан Српски речник.– САНУ би могла да изађе из мрака и препусти другима да буду то што јесу и што осећају – поручује санџачки муфтија. Локални медији и портали под Зукорлићевом контролом пренели су и саопштење Ријасета Исламске заједнице БиХ у коме стоји да је став САНУ о босанском језику резултат напора „академика националиста на спровођењу великосрпске хегемонистичке политике на Балкану”.
„Није нам познато да се иједном другом народу и друштву оспорава право на властити језик, властиту језичку традицију, на историјско памћење, културу, национални идентитет, као што се то од стране САНУ и националиста академика, у име српскога народа, оспорава бошњачком народу”, саопштава Ријасет и додаје да „за Исламску заједницу у Босни и Херцеговини није прихватљиво да било ко од бошњачких представника на било којем нивоу и у било којој институцији прави компромис око имена босанског језика и покуша да га се замени неким неуставним терминима”.
Потпредседник Бошњачког националног већа (БНВ) Есад Џуџо каже да је „родни лист бошњачке писмености и културе Повеља Кулина бана, написана босанским језиком и босанчицом, као босанским писмом још 1189. године”. Он сматра да су „Бошњаци свој језик кроз историју увек звали босанским”.– На језику Бошњака наш језик се назива босанским, а на српском може да се назива бошњачким – објашњава Џуџо и додаје да препорука Одбора САНУ није обавезујућа за државне органе.
Професор српскохрватског језика и југословенских књижевности Сеад Биберовић сматра да је „језик врло погодан за политичку манипулацију, а нарочито само име језика, које је предмет договора и то обично политичких структура, а не стручних кругова”.– Без обзира на то што су српски, босански, хрватски и црногорски, с научног становишта, један језик и сваки од ових народа има право да тај језик зове како сматра да је потребно. Зато ни САНУ, ни било која друга академија наука ових народа нема право да каже да тај језик може да носи име само једног народа – наглашава Биберовић.
– Оваква одлука САНУ неће допринети побољшању односа између Срба и Бошњака, како у Србији тако и у БиХ. Сигуран сам да ће оваква одлука дати крила националистима из редова Бошњака – истиче Биберовић.
Он верује да институције државе Србије одлуку неће узимати у обзир када одлучују о питањима званичне употребе језика националне мањине Бошњака.
Иако је Институт САНУ закључио да „сви који знају српски језик, знају и бошњачки” па државним институцијама у Србији и РС препоручио да делују у складу с тим, што би значило да су непотребни судски тумачи за босански језик или настава на босанском (бошњачком) језику.
А у школама у Србији где бошњачка деца чине већину од 2005. године ђаци, чији се родитељи за то изјасне, слушају наставу на босанском језику, на њему се штампају уџбеници, овај језик је, заједно са српским, у званичној употреби у неколико општина југозападне Србије, изучава се на факултетима, Виши суд у Новом Пазару је добио тумаче за босански језик…
Извор: ПОЛИТИКА
