Прочитај ми чланак

ОПЕТ ТИ БРИТАНЦИ: Војни аташе Велике Британије нам се меша у војску!

0

Речи непримерене дипломатији и циничан смех, у потпуној супротности са официрским држањем — то је кратак опис наступа војног аташеа Велике Британије у Београду Сајмона Фицгибона на семинару за медије Војске Србије који је протеклог викенда одржан на Тари.

Одлазећи британски војни аташе, што је за војну дипломатију неуобичајено, говорио је о кадровским решењима у врху наше војске.

foto: sputnik

„Током мандата у Србији пратио сам рад три министра одбране и само једног начелника Генералштаба. Изгледа да ће Диковић заувек остати начелник Генералштаба“, цинично је приметио Фицгибон и изазвао смех појединих учесника радионице.

Он је, такође, запазио да годину дана није именован нови заменик начелника Генералштаба.

„Можда и нема потребе да Диковић има заменика“, запитао се пуковник Фицгибон са изразом очекивања на лицу, јер новинари и представници Војске Србије треба да разумеју његов хумор. Али, више никоме није било смешно…

Опаске на рачун начелника Генералштаба генерала Диковића можда би биле схваћене као британски хумор на неком затвореном скупу где представници две војске размењују искуства уз чашицу вискија или шљивовице. Овакав наступ пред колегама, највишим официрима Војске Србије, али и пред седмом силом, у најмању руку је непримерен.

И није се на томе зауставио.

Да ли због тога што му ускоро истиче мандат или нечег другог, овај британски официр је, што је за војну дипломатију такође неуобичајено, изнео и лични став о „брегзиту“.

Пуковник је са искреном (дирљивом) емоцијом говорио о томе да жали што Велика Британија излази из Европске уније, да је он лично изричито био против тога.

Очигледно је заборавио да је референдум једна од највећих тековина савремене демократије којој нас његови шефови уче више од две деценије.

Уз необјашњен повод, а и потребу да из своје позиције коментарише недвосмислену одлуку народа, коме треба да служи, остаће нејасно и да ли је уобичајена пракса да униформисане дипломате износе став и о темама које нису изворно у њиховом реферату, као и како на то гледају шефови у Форин офису.

Фицгибон је, очигледно, заборавио да свака реч било ког државног чиновника, а нарочито војног представника једне од највећих, најутицајнијих европских земаља, у етар носи и боје његове земље и униформе.

На питање Спутњика какви су изазови пред Европом због одлуке Доналда Трампа да САД изађу из споразума са Ираном и да ли се у неком од следећих мандата можда види као официр „европске војске“, као одговор смо добили једно гласно: „Ха, ха, ха…“.

Званични став Велике Британије о „европској војсци“, Спутњику је, наравно, познат, али нас је занимало шта пуковник лично мисли о томе, пошто смо се уверили да није увек „на линији“ своје земље. А прилика да га поставимо била је идеална, очигледно је желео да на растанку каже баш све што мисли.

После појашњења да није први пут да се ЕУ оградила од одлука САД, а оштре изјаве на ту тему имала је и британска премијерка Меј, одговор смо ипак добили. Додуше, ирелевантан за овај текст.

Хвала му. Као и на позиву на радионицу који је финансирала Велика Британија, земља са којом је Србија пре више од 180 година успоставила дипломатске односе.

Иако се односи Британије и Србије одвијају у сенци НАТО интервенције 1999. и оптерећени су дијаметрално супротним ставом према независности Косова, две војске поново сарађују, не баш у пуном капацитету, али узлазном путањом.

То је закључио и Фицгибон, нагласивши да Британија поштује допринос Србије међународној безбедности, али и да је једини пуковник у региону постављен на место војног аташеа, да су остали официри са нижим чином, и тако појаснио колики је за Британију значај наше земље у региону.

Пуковник ће ускоро напустити нашу земљу, а његовог заменика Србија ће сигурно дочекати раширених руку, јер без обзира на супротстављене политике, Београд поштује скоро два века сарадње са савезником у Првом и Другом светском рату, али и веома присне односе краљевских породица који никада нису прекидани.

Велика Британија заузима важно место на лествици земаља са којима Србија има добру, а жели да оствари још бољу сарадњу. На том путу радо прихвата и савете, али то не подразумева да јој се угледни гости мешају у кадровску политику војске.

То би, верујемо, било непримерено понашање и за Форин офис и за Генералштаб Велике Британије.

Срби разумеју и воле британски хумор. И Срби имају склоност ка апсурду, али не збијају шале на рачун домаћина у његовој кући, кад заузму важно место у врху стола. У челу.

Фицгибон би непристојном епизодом на Тари могао само да заузме „важно“ место међу својим земљацима, са дна социјалне лествице, који по грчким летовалиштима срозавају углед земље из које долазе. Ал′ они су бар у бермудама.

51 коментара “ОПЕТ ТИ БРИТАНЦИ: Војни аташе Велике Британије нам се меша у војску!

  1. Lune каже:

    Hm,hmm..crni Savatije,sta ce o tebi da misli,Emir od Kusturice i tzv krunski savet ?

  2. Миодраг каже:

    „Београд поштује скоро два века сарадње са савезником у Првом и Другом
    светском рату, али и веома присне односе краљевских породица који никада
    нису прекидани.“
    Море сиктер и ви ваш рођак краљ, убедљиво сте најгора људска подврста…

    1. Aljeka каже:

      Да господине, више од века ропства под Енглезима. Најслађе време, нарочито за мене и моју породицу.

  3. Sloba Milosevic каже:

    Овоме нема коментра.Питам се да ли има у Србији још неког, који уме макар мало да мисли својом главом,ко верује у “милосрдног анђела“,бригу Америке за “несрећне Албанце“,заустављање “хуманитарне катастрофе“,српском “геноциду“ над Албанцима,…и тако даље.и тако ближе.Лаж до лажи,превара до преваре,а суштина свега била је ПЉАЧКА И ОТИМАЧИНА српске имовине.Треба јасно нагласити,обнародовати,утувити у главе оних који то још увек не разумеју.Весли Кларк и Мадлен Олбрајт,двоје најагилнијих заговорника бомбардовања Србије,под изговором “заштите“ интереса и слободе Албанаца на КиМ,данас су власници готово свих ресурса и енормно се богате на рачун Србије,али и Албанаца.Шта су добили Албанци?Споменик Клинтону у Приштини.А изгубили си све остало и живе много бедније но док су били под “српском окупацијом“. Америчка окупација им је изгледа много дража.Па,срећно вам било комшије.Времена за кајање имаћете у наредних неколико стотина година.

    1. Zoran Brkic каже:

      Ти Милошевићу ћути! Ионако си увек само умео да лапрдаш, а све што си радио, урадио си у корист штете Србског народа … Њега си се сетио само кад си отишао пред суд (са чијим си се оснивањем сагласио када ниси ни сањао да ће те твоји пријатељи тако нагузити). Тако ти је несрећна судбина србског народа, којој си допринео својим кукавичлуком и лаковерношћу (и издајом Југославије, Крајине, Босне, Косова), служила као параван да браниш сопствену гузицу … Буде ли овде правих људи и праве државе, сви ћете, почев од краља Александра, па све до овог садашњег Смрдљивка, на сметлиште историје …

    2. djole каже:

      On je bio sve samo ne lakoveran druze. I nemoj tako, znas kako Srbende pravoslavci koji vole istinu i pravdu kazu:….Misli ti odredjuju zivot. Ako odredis sam kako da radis „pozitivnu“ stvar, samo udri. Sad dali je to savesno, casno, ima li cojstva, koga to jos danas briga. U’se, na’se i pod’ase je opste prihvacena realnost sa terena. Bog to shvaca :)).

    3. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Кажеш да је Слободан Милошевић издајник зато што није присвојио пола територије државе Хрватске. Па дали си ти нормалан ?? Како Слободан да присвоји пола територије државе Хрватске кад је држава Хрватска била члан УН од 22 маја 1992.год. Зашто Дража Михајловић или Милан недић или Александар Карађорђевић нису присвојили пола територије Хрватске ??

      Шиптари су прогласили КиМ као државу тек 2008.год. У Куманово је потписан мировни споразум а не капитулација.Шта пише у мировни Кумановски споразум.Пише:Када КФОР успостави мир на Косово тада Српска војска и милиција имају право да се врате на Косово.Значи у мировни Кумановски споразум нема ништа лоше да пише по Србију. После потписивања мировног Кумановског споразума на КиМ је прва стигла Руска војска и Путин.12 јуна 1999.год. долазак руских војника на аеродром Приштина . 18 јуна 1999.год. потписан званичан уговор у Хелсинкију о учешћу руских трупа у саставу КФОР . 10 јула 1999.год. 86 руских војника из састава КФОР размештено у Косовској Каменици . 17 јун 2001.год. Путин у Приштини. Зашто је Путин повуко Руску војску са КиМ ?? Зато што је НАТО слуга ђинђић одбио предлог Путина да помогне трошкове останка Руске војске са 16 милиона долара годишње. Састанак Путина и ђинђића је био у Београду 17 јуна 2001.год.

    4. Sloba Milosevic каже:

      Кажеш да је Слободан Милошевић издајник зато што није присвојио БиХ . Па како Слободан да присвоји читаву БиХ кад у БиХ живе 65% муслимана и хрвата а 35% су срби . Како Слободан да присвојио читаву БиХ кад муслимани и хрвати не желе да живе са Србима. Па дали сте ви нормални оптужујете Слободана Милошевића зато што није присвојио све Републике бивше Југославије и желели сте да се све Републике бивше Југославије зове Србија. Па ви нисте нормални.

    5. Sloba Milosevic каже:

      Испунила вам се жеља и скинули сте Слободана Милошевића пре 18 година и дали има живота у Србији после 5.октобра ??? Нема живота у Србији после 5.октобра . Довели сте на власт ДС-Ђинђића који је тражио бомбардовање Србије и Ђинђић је био члан Немачке обавештајне службе БНД .

      Ко је добио највише гласова 2000.год. Слободан Милошевић је добио највише гласова. ДОС 18 странака су добили 2,4 милиона гласова а сам Слободан Милошевић је добио 1,9 милиона гласова.

      МекФол: Коштуница није победио на изборима 2000 године.Koštunica tada nije pobedio na izborima već je dobio 49,4 odsto, a Milošević oko 36 odsto. Za pobedu je Koštunici trebalo 50 odsto što nije dobio.

      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије.

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ

    6. grebak grebić каже:

      Милошевић је био и лош и добар, али ти си брате баш ЗАГУСТИО! Разговараш сам са собом!!!! Хајде да не дужимо….. Имаш ти право и СЛОБОДУ па јуришај!

    7. Analizator каже:

      јес, кад би сме!!!
      ено га Бондстил, што га нико не нападне, где су војводе, где су црне тројке, где су јунаци који ће да гину за свету српску земљу!!!!
      Оће, К!

    8. Sloba Milosevic каже:

      Кажеш: „Разговараш сам са собом“. Ја сваког дана пишем коментаре на Курир , НСПМ , Б92 и Блиц и тако се борим да докажем да Слободан Милошевић није ништа издао.

    9. Sloba Milosevic каже:

      OVAKO JE CIA RUŠILA SLOBU: Za uklanjanje Miloševića Ameri, Nemci i Britanci dali 60 miliona dolara! U čitavu operaciju rušenja vlasti u Beogradu bili su uključeni obaveštajci iz CIA-e i britanskog SAS-a, tvrdi Tim Maršal, engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“. Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS-a Slobodana Miloševića Amerika je dala je preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona “zelenih novčanica”! U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci! Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ. Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice “Skaj Njuz” Tim Maršal tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako prema njegovim rečima samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 milona dolara u Srbiju! Osim Maršala, ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je na svom sajtu objavila da je 2000. godine oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Slobodana Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno “Otporu”! Maršal u svojoj knjizi “Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji” piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Slobodana Miloševića. – Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. godine prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i prestavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca iz SAS. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: “Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati” – rekao je u jednom od retkih intervjua o ovoj knjizi Tim Maršal za “Skaj njuz”. On je na pitanje odakle mu podatak da je u svrhe rušenja Miloševića potrošeno više od 60 miliona odgovorio: – To nije nikakva tajna, dovoljno je videti dokumenta američkog kongresa. To je ukupna suma potrošena u Srbiji.

    10. Sloba Milosevic каже:

      Шта нам је донео 5 октобар и скидање Слободана Милошевића ??
      Донео нам је глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархију и некултуру. Донео нам је идеологију потпуно страну човеку ових простора, а Србима посебно. Донео нам је левке за испирање мозгова. Донео нам је подмуклост, подлост, деструкцију сваке врсте, свих облика. Донео нам је лаж у свему, за све и о свему. Донео нам је беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безбројне народне кухиње, довео нас пред контејнере.

      Да би се догодио 5. октобар, морао је да нам се донесе осиромашени уранијум и безбројне болести с њим и од њега.
      И шта нам је још донео 5. октобар?
      Донео нам је тобожње наше власти пуне незналица, неспособњаковића и мрзилаца свега што је Србија, свега што су Срби и свега што је српско. Донео нам је хаос у коме се не зна ни где је крај а где је почетак било чега. Донео нам је раздор. Донео нам је своје нељудско и антипородично радно време. Донео нам је смеће од својих америчких филмова. Донео нам је медије, уз заиста ретке изузетке, који су дно најдоњег сваког дна од било каквих медија, од било каквог новинарства. Донео нам је наметање кривице за оно за шта нисмо криви. Донео нам је председнике извињаваоце за оно што никад и никоме нисмо учинили…
      Донео нам је пљачкаше, разне тајкуне, израбљиваче, отимаче много чега што је народ деценијама стварао и створио. Донео нам је разне белосветске поробљиваче. Донео нам је иностране амбасадоре који воде наше политичаре и до тоалета. Донео нам је безбројне иностране банке које су нас до голе коже опљачкале. Донео нам је приватизацију која нам је уништила све што смо имали. Донео нам је енормне дугове. Донео нам је (и довео) однекуд из белог света тобожње експерте, а нашег порекла, за све и свашта, који су нам одрали и ово мало коже што нам остало на костима. Донео нам је немерљиве количине дроге, алкохола. Донео нам је разне полиције и жандарме, који су углавном беспомоћни, јер се број злочина шири невиђеном брзином, а њих нам је, полицајце и жандарме, поставио испред школа, дечјих вртића, здравствених установа…
      Донео нам је професионалну војску чији се припадници упућују у бели, широки и ратовима захваћени свет. Али их нема на Косову и Метохији. Али их нема у Рашкој области, у којој царују Пријатељи Санџака. Донео нам је американизацију свега и у свему: од телевизијских слагалица до назива фирми. Донео нам је, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну окупацију. У којој се сада проводи све оно што није стигло да се проведе протеклих година, од 5. октобра 2000. године. Америка не спава, Европска унија не спава, Нато не спава. Бар кад је ово Србије што је остало у питању. Јер услови за пријем у Европску унију, ту лаж од било какве уније, множе се и постављају један за другим.
      А сада о томе шта нам је однео.
      Однео нам је систем који у многим својим сегментима није ваљао, није био добар, наравно, али га је требало мењати, дорађивати, побољшавати – био би бољи од овога што сада имамо. Однео нам је државу, којој ни дан-данас не знамо границе. Однео нам је Косово и Метохију. Односи нам Војводину, Рашку област, југ Србије… Где је крај? Однео нам је економију: и банке, и привреду, и у привреди, беспоговорном и невиђеном пљачкашком приватизацијом, све што је радило и производило. Однео нам је дакле производњу и извоз. Однео нам је школство, породицу, отео нам је децу, однео нам је васпитање. Свакодневно нам односи део по део онога што смо били: и традицију, и национално осећање, и знање, и веру, и песму и игру, и културу, и забаву, и спорт…

    11. Sloba Milosevic каже:

      Последњи говор председника Милошевића пред 5. октобар 2000. године

      Поштовани грађани,

      Пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији.

      Као што и сами знате пуну деценију трају напори да се цело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета.

      Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савремненом свету људи могу бити изложени. Број и интезитет тих притисака умножавао се како је време пролазило. Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и наш народ.

      Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.

      У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њен дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел НАТО-у да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије.

      Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.

      Поштовани грађани,

      Моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна. И да ствари стоје обратно, јер управо наша политика гарантује мир – а њихова само трајне сукобе и насиље. А ево зашто.

      Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала (што се убрзо и десило, одвојено је Косово и одвојена је Црна Гора). То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије. Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се као члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом суседне Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито њена рубна подручја, њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, а које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присједињењу делова наше земље суседним државама.

      У склопу те политике за распарчавање Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен.

      Територија која би престала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази.

      Слику тог располагања и последице тога располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито, у овој деценији у многим земљама широм света, нажалост последњих година у Европи, на пример на Косову, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу. Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

      Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање. Дао сам овај приказ судбине Југославије у случају да прихвати избор НАТО-а за нашу земљу, са циљем да упозорим на то да би у том случају осим губитка земље и понижења њених грађана, сви живели под непрекидним насиљем.

      Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поновно успостављање српске државе и за своје поновно окупљање у њој. Они не желе мир и благостање на Балкану, они желе да ово буде зона њихових сукоба и ратова који би им пружили алиби за трајно присуство.

      Марионетска власт, дакле гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. А само наша сопствена власт, гарантује мир.

      Затим, све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом су брзином постајале сиромашне. И то на начин који искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе. Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година и њу сви можемо да видимо. Та слика не би мимоишла ни нас. И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли огромну већину веома сиромашних чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома, веома неизвесна и далека. Мањина богатих била би састављена од шверцерске елите, којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље.

      Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисала у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, би по правилу били странци.

      Мали изузеци би били искључиво они који би право на власништво куповали лојалношћу и покорношћу која их измешта из сфере елементарног, и националног, и људског достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништвом странаца, а они који су до сада њима управљали, чинили би то, у овоим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.

      Уз национално понижење, растурање државе и социјалну беду нужно би морало да дође до многих облика социјалне патологије, међу којима би криминал био први. То није пука претпоставка већ искуство свих земаља које су прошле тај пут који ми избегавамо по сваку цену. Престонице европског криминала већ деценијама нису на Западу, као што је некад било, већ на истоку Европе. Нашем народу и овај садашњи криминал тешко пада, јер смо дуго, од Другог светског рата до 90-тих година, живели у друштву које за криминал тако рећи није знало. А неки већи криминал који се не може избећи у друштву које бисмо постали, губљењем суверенитета и великог дела територије, тај већи криминал био би за наш мали и на криминал ненавикнут народ, опасан као што је за друштво и његове грађане опасан рат.

      Један од битних задатака марионетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали, јесте губљење идентитета. Земље којима се командује споља, релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком. Невидљива на први поглед, али веома ефикасна и немилосрдна, селекција националног идентитета, свела би га на нешто националних јела, понеку песму и коло, имена националних хероја наденута прехрамбениним производима и козметичким средствима.

      Једна од заиста несумњивих последица запоседања територије неке земље од стране великих сила у двадесетом веку је поништавање идентитета народа који у тој земљи живи. Из искуства других земаља види се да народ једва да је у стању да прати брзину којом почиње да употребљава туђи језик као свој, да се идентификује са туђим историјским личностима заборављајући своје, да познаје боље књижевност свог окупатора од своје књижевности, да глорификује туђу историју често се ругајући својој, да личи на друге уместо на себе. Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избећи у савременом облику колонизације. Осим тога, тај нови облик колонизације искључује, већ по својој природи, сваки услов за изражавање мишљења, испољавање воље, а поготово искључује за стваралаштво било које врсте. Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, пре свега, сукобило са неслободом. Отуда је тортура над мишљењем најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. А о испољавању воље, разуме се, тек о томе нема ни говора. Манифесотовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је запосео територију туђе земље. Нарочито желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стваралаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке. Велики центри, велике моћи, финасирају научно стваралаштво, контролишу домашаје и одлучују о примени његових резултата. Зависне државе, уколико имају научне лабораторије и научне институте немају их као самосталне субјекте, већ као испоставе централе које им контролишу све, а нарочито домашаје у стваралачком мишљењу и раду. Ти домашаји се морају кретати у границама које у окупирану земљу и окупирани народ неће унети семе побуне или еманципације.

      У овом тренутку, пред други круг избора, због сумње Демократске опозиције да може да оствари резултат који им је потребан, припадници врха ДОС-а, новцем унесеним у земљу поткупљују, уцењују и застрашују грађане и организују штрајкове, немире и насиља, не би ли зауставили производњу, сваки рад и сваку активност. Све, разуме се, са циљем да у Србији стане живот и са образложењем да тај живот може поново да почне и да се одвија успешно и добро, када почну да га организују они који овде заступају окупаторске идеје, планове и интересе. Наша земља је суверена држава, има своје законе, свој Устав, своје институције.

      Србија је дужна, а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је припремљена кроз разне облике субверзије.

      А грађани су дужни да знају да учешћем у субверзији којој је циљ спољна доминација над њиховом земљом, односно окупација њихове земље, сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе одговорност и за губљење контроле над сопственим животом.

      Препуштајући своју земљу другима, туђој вољи, препуштајући исто тако туђој вољи и сопствени живот и живот своје деце. И многе друге људе.

      Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље на последице активности које финансирају и подржавају владе земаља НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће никада да се отклоне.

      Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије. Ваљда би сваком после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије. Моја савест је у том погледу савршено мирна. Моја савест, међутим, не би била ни најмање мирна ако свом народу не бих, после свих ових година, на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам.

      Та заблуда да бира сам оно што за њега бира неко други најопаснија је заблуда и главни разлог моје одлуке да се јавно обратим грађанима Југославије.

      Хвала.

      Слободан Милошевић

    12. Sloba Milosevic каже:

      Док је био Слободан Милошевић 1 DM = 48 динара
      2002.год. 1 евро = 61 динара
      2004.год. 1 евро = 78 динара
      2006.год. 1 евро = 87 динара
      2010.год. 1 евро = 105 динара
      2012.год. 1 евро = 113 динара
      2018.год. 1 евро = 120 динара

      Курс Динара
      1 јануар 1992.год. 1 долар = 19 динара
      30 септембар 1993.год. 1 долар = 456.993.998 динара
      30 децембар 1993.год. 1 долар = 1.775.998.646.615 динара
      24 јануар 1994.год. 1 долар = 1,74 динара
      17 мај 1997.год. 1 долар = 5,62 динара

      Инфлација у Србији је трајала само 4 месеца зато што је Србија била под санкције читавог света и Русије. Србија је добила санкције зато што се Југословенска војска није повукла из државе Хрватске чланице УН .

    13. Aljeka каже:

      Друже председниче, били сте и остали моја трајна инспирација.

    14. Sloba Milosevic каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ није желео Србију у фашистичку ЕУ а ти Вучићу желиш Србију у фашистичку ЕУ . Слободан није дозвољавао Параду поноса у Србији а ти Вучићу си дозволио.

  4. mare каже:

    Koji saveznici koja vojna saradnja ,stvarno ovde pisaju svakojake glupost.Nemamo vecih dusmana od engelsa i marksa.

    1. djole каже:

      Ne brini, Jevreji ce da im metnu soli na rep. EUrobska banda kabalisticka ce ako istraje Bolton uskoro svoje da odpeva.

      https://www.rt.com/news/426831-eu-iran-save-nuke-deal/

    2. djole каже:

      Nemam problem sa razvodnjavanjem germanske krvi, sta vise to bolje. I u Australiju da se doveze jedno par miliona Indonezana, cim pocne veci rat s muslimanima. Da i tamo postanu manjina. Tzv germanski arijevci vise nikad nece da budu mocni osim ako ne pobiju „one druge“. A to ide Srbima i Rasi na ruku. Bili dobri dok su sluzili cilju. Jevreje mislili da zaj…bu, a bice obrnuto. Ide Izrael, idu i oni. Mozda Srbi da uce nesta od Jevreja, oni iz niceg stvorise drzavu, mi u zadnjih 100 godina dobismo sacerane ostatke.

    3. АЛатир каже:

      управо супротно, сва символика у фирера је еврејска (корен из прадомовине-персије), у Персији је област Ариана и данданас. Новац за „пројекат“ фирер су дали еврејски банкари из Швице, а остали су скривени (кобајаги- неутрални).
      АКО евреји не подносе Хићу због чега и даље својој деци дају име Адолф??

    4. djole каже:

      Ajde…..a tamo valjda zive i dalje Srbi jeli? …..Onako garavi? Mozda jos pre jedno par stotina godina. Za Irance me zabole ko i za Germane. Za neke stvari kapa dole, inace….panta rei. Ko i za Izraelce uostalom. Neka se dobro potamane. Ali kakve veze IMAJU EUROBLJANI sa Srbima? Da i ti ne zivis na zapadu, pa ti se OMILILI zapadnjaci, zao ti je? Ha? Ili komfora koji nisu imao u Srbiji? Nauci da razlikujes one cioniste u Baselu lihvare i one u Jeruzalimu danas. One cija garda cuva papu i one koji ga zele pod zemljom. Jedni ateiste, anacionaliste, cuvari novca, makjavelisti, sva sredstva su dozvoljena. Drugi mozda slicni, ali NA PRVOM MESTU nacionalisti Izraela, jevrejskog naroda. Dve struje, dva interesa. Dok ide skupa dobro, inace razlaz. Ne trpaj u isti kibl svakog Jevreja. Ko sta postoje i odrodjeni Srbi koji nemaju drzave, a mnogo vole okultizam, spletke, novac. Puna ih srbska kuca i istorija srbska. Pocni prvo od svojih pa onda svaki problem generalisi, da vidis dali ide. Pod mac svi ili neki? Koji? Pozd

    5. grebak grebić каже:

      Мало си се пре…..! Јевреји из ничег створише државу??? Ко те то научи? Изучи добро Дизраелија и краљицу Викторију па ћеш видети да НИЈЕ ИЗ НИЧЕГА. Такође изучи ратовање Алек. Македонског па види како је победио непобедивог Поруса…..итд Јевреји су Јевреји. Често поражени, али вечити победници!

    6. АЛатир каже:

      Правилно!!

    7. djole каже:

      Zaboravi rabine u Amsterdamu. Nego da nam objasnis iz cega je stvorise nakon toliko godina, sta kazes?

    8. АЛатир каже:

      скривени террор: https://msuweb.montclair.edu/~furrg/essays/rokach

    9. grebak grebić каже:

      Не бисмо дискутовали овај материјал јер је необјективан. Јеврејска држава се протеже дуж целог Екватора и од северног до јужног ПОЛА! Израел је држава јеврејске сиротиње и живи од светске јеврејске заједнице тј СВЕТСКОГ КАПИТАЛА. Колико у њој има Хазара……0 !!!

    10. АЛатир каже:

      Правилно, слажем се. Слојевитост и кластери и касте и данас постоје у еврејском ткиву, пренели су то у остала ткива.

    11. Душан каже:

      Ашкенази су Хазари а Цефарди су оригинал Јевреји.Чак су им и верска вођства одвојена.

    12. grebak grebić каже:

      Имамо Амере, Швабе, Шиптаре, Аустријанце…… А ТЕК КОМУНИСТЕ НА ЧЕЛУ СА ШВАБОМ АМБРОЗОМ!!!!

  5. Зарја, Зарја каже:

    Односи Србије и Велике Британије не одвијају се само у сенци нато „интервенције“ 1999.године.
    Много је сенки у нашим односима и дугој историји које би ваљало изместити из сенке, па на чистац.
    Спутњик је овим чланком доказао да је скенирао британски хумор.
    И треба!

    1. АЛатир каже:

      У праву сте, мешали су се бритиши користећи своје жидовско порекло у све могуће историјске околности, од Истамбулске Порте, преко Србских устанака, мешали се у Балканске ратове- изазвали их, мешали су се у 1 светски рат, и у нападе/навођења војних нато удара на војску србије и републике србске. Има индиција и у операцију „Ђинђић“.
      У бритиша вере нема, правило изнад правила- никада не веруј енглезу, увек дуплу игру игра.

    2. grebak grebić каже:

      А КО ТО НЕ ИГРА ДУПЛО? Можда Вучић? Можда Тадић?……..
      Дволичност је основ дипломатије! На њој се темељила вековна и свеопшта стратегија!

    3. АЛатир каже:

      Правилно, но у оних чији је бог Анус или дволичност. У Сајана.

    4. grebak grebić каже:

      Нема изузетака нити оно АЛИ!

    5. Т. Горски каже:

      Ако мислиш на енглеску и дипломатију њихових ученика (САД-а и осталих криминалаца) онда си у праву, но не заборави да на Земљи живе и поштени народи, нису сви „Енглези“.

    6. S Pala каже:

      Да. Ганди каже, кад видите да се двије рибе свађају, Енглез је негдје у близини.

    7. Војвода каже:

      Зар је и Спутњик сео на руду па уместо речи АГРЕСИЈА употребљава интервенција?

Коментари су затворени.