Такозване демократске народне револуције у ствари су државни удари, које уместо војске изводи за ту сврху мобилисано и изманипулисано цивилно становништво.

Постоје и приручници преврата које су написали Џин Шарп, Роберт Хелви и Питер Акерман, руководиоци „ненасилном борбом“ у служби САД. На овим тзв. револуцијама профитирају само Империја и „револуционари“, док је народ у име којег се наводни преврат врши – овце за шишање.

Прави циљ Петог октобра у Србији био је уништење последње државе на Балкану која је покушавала да води релативно независну политику и да задржи неке облике друштвено економског система који се нису уклапали у неолибералне обрасце, уз довођење на власт кооперативне групе купљених и уцењених политичара.

Ко год мало озбиљније прати политику зна да је после Косова и Метохије на реду Република Српска. На конференцији о сигурности у Минхену, разматран је сценарио потпуног сламања РС и неутралисања њеног председника Милорада Додика.

У Мостару, затим у Бања Луци од 6. до 8. децембра 2013, немачка Фондација Конрад Аденауер (ФКА) за челнике и активисте опозиционих странака у РС уприличила је политички семинар „Формирање власти у демократским друштвима.“ Пипци ове Фондације, која наступа иза бенигне репутације послератног западнонемачког канцелара, буквално се протежу свуда, не само по Србији и БиХ, већ и у најмање седамдесет земаља широм света. Они ће у Републици Српској доћи до изражаја када буде наступио одговарајући тренутак, ако победи Додик. Садашњи предсједник није Република Српска, али пошто је једини који држи курс неуласка у НАТО и стратешко приближавање Русији, онда би његово садашње уклањање значило, истовремено, и нестанак овог ентитета.

У овој ујудурми диригираној из иностранства, често преко дипломатских тела, учествују страни наредбодавци, дијелови опозиције повезани са појединим бошњачким странкама, лажни патриоти и ратни профитери, бенефицирани студенти са прецизним инструкцијама (за обарање Милошевића, ангажоване студенте, не рачунајући њихове лидере, су плаћали 5$ дневно), невладине организације, а посебно оне из иностранства и наивни појединци и групе.

У Републици Српској се већ неколико година формира инфра-структура лажних „невладиних организација“ са задатком да буду у приправности да би се на миг иностраних наредбодаваца укључиле у подстицање нереда и подривање уставног поретка. Не заборавимо да су невладине организације, које финансирају САД и ЕУ, пете колоне са задатком да руше независност земаља у којима делују .Недавно је руска Дума усвојила закон којим се невладине организације финансиране из иностранства називају „страним агентима“.

Економска ситуација је у целој БиХ веома тешка а у муслиманском делу Федерације БиХ је, реално говорећи, катастрофална. У таквим околностима огромног незадовољства и безнађа није никакав проблем искористити ту нагомилану негативну енергију и извести народ на улицу. Али барем у досадашњој историји не постоје спонтани протести, не постоји бунт сам од себе. Неко увек мора да организује протесте, неко ко има своје циљеве, а незадовољство народа само користи као згодну околност. Тако је и овога пута у Босни, па је кључно питање ко је организатор и зашто. Чињеница да су нереди у Федерацији БиХ почели и престали као на притисак дугмета такође је нешто што изазива недоумицу.

Запад је прочитана књига и нема нових идеја, па је његов рукопис, било где у свету, лако препознатљив. По начину организације протеста у Босни и очигледно добро утегнутој и широкој мрежи активиста у свим већим градовима, све подсећа на технологију Муслиманске браће из Египта и других земаља такозваног Арапског пролећа. Сетимо се само како је уз подршку медијске и невладничке мреже, „кофера новца“ од ЦИА и НЕД, злогласни Отпор предводио петооктобарски пуч 2000, којим је Милошевић збачен а на власт доведена коалиција „демократа“ коју је саставила Америчка империја.

После 5 октобра у Србији, обећање „демократије“ претворило се у шараду ротирања на власти припадника самопродужавајуће клике, чија се политичка делатност своди на извршавање директива странаца који су их довели и одржавају на власти. Лажно обећање „живота као остали свет“ претворило се у кошмар још веће материјалне беде и дубљег безнађа. До сада, ниједна од „обојених револуција“ није имала за плод ишта што би било препознатљиво као „боље сутра“. Искуство са других локалитета где су се фабриковале вештачке политичке кризе сугерише да ће варница у Републици Српској највероватније доћи из студентске или омладинске средине. Увек се циља на младе, познате по вишку енергије и мањку мудрости.

Никола Дроњак и СДС

Никола Дроњак, пропали студент, на крилима Запада руши Милорада Додика/Републику Српску/ и прима велики новац за ово што ради. Задатак Николе Дроњка и организација је да производе енергију незадовољства, и то у што већим количинама; планери ће се постарати да ту енергију усмере против „стубова режима“. Свима је преко главе Дроњка и његових иступа у медијима. ПОТПРЕДСЕДНИК Уније студената РС Томислав Глигоревић, са Универзитета у Источном Сарајеву, изјавио је да студенти треба да се боре за побољшање свог стандарда, али не на начин како то ради Никола Дроњак, изигравајући револуционара и постављајући политичке захтеве. Када је видјео да међу студентима нема подршку, позвао је пензионере и незапослене и све слојеве становништва, надајући се да ће међу њима наћи овчице за своје прљаве циљеве. Лажима се покушава креирати перцепција да је све у РС криминално те да је све у окружењу идеално, само је легло криминала и крупције у РС.

Данас нико не измишља више од НВО,СДС-а и БН-а (злогласни Б92 у РС).На корупцију нису имуне ни много развијеније државе ЕУ, али ни свијета. Борба против корупције није једнократна мјера коју можемо спровести и констатовати успјех или неуспјех. СДС који је увек био уз РС, сад ради на утапању ентитета и гашењу свога чеда. Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија(СДС) спроводи срамотну пробосанску политику уз раме са СДА и Бакиром Изетбеговићем, који се залаже за брисање међуентитетске границе и стварање јединственог Сарајева. Како је могуће да у Сребреници СДС са другим партијама разбије српско заједништво и значајно покаже пробосанску линију? Подсетимо се и да је Обрен Петровић (СДС) рекао да не жели никакво одвајање из БиХ и да жели интеграције у НАТО пакт, у пропалу Европску унију и зближавање са Сарајевом. Није случајно што предсједника СДС/а Младена Босића представљају као предводника пробосанских партија из Српске. Крајње је време да се СДС тако декларише и у свом ентитету, да јавно призна грађанима Републике Српске да је пробосанска политичка странка. Републику Српску није створио СДС, већ народ који у њој живи, Војска Републике Српске, коју је СДС (Чавић) утопио у БиХ. 

Запамтите, Срби, оно што опозиција говори против Додика има само један циљ: да они дођу на власт и ништа више. Приче о “ бољем сутра “ кад они дођу – само су бајке, а то су Срби у Србији искусили 5.октобра 2000, и сваки пут кад су изашли на изборе. Увек је горе него што је било. Политичари који буду дошли лагано ће испуњавати све захтеве САД и Турске , који су јасни : укидање Српске и њено претварање у регију без власти. Бошњаци својатају читаву БиХ и покушавају од исте направити унитарну државу гдје ће они у скорој будућности због високе стопе природног прираштаја и по принципу један човек-један глас завладати читавом земљом. ….

БиХ је западна колонија

Сва та пљачка у БиХ не би успјела да није било међународне заједнице, која је томе кумовала и тако створила армију незадовољних и егзистенцијално угрожених људи. Они су намјерно уништили сва велика предузећа. Запад је, као и другима у бившој Југославији, наметнуо модел друштва и економије који је пљачкашки, и у таквом моделу не треба да чуди што је Босна опљачкана.Овлаштења и моћ коју проводи високи представник у БиХ превазилазе моћи колонијалних гувернера из 19. вијека. Као и прије стотину година, када је бруталном силом Аустроугарске монархије српска нација сабијана у оквире уже Србије, и данас, опет вољом моћних, ми смо као народ доведени на сличне стајне тачке историје.

Онај ко је правио државу Босну и Херцеговину није је правио да напредује него да пропада. Оно што Запад није желео у Југославији, жели у БиХ. Створио је уговорну државу, и тако младу, као младу кобилу дао је јахачима у ортаклук, на коришћење. Само, ортачка кобила не јаше се дуго!

Ако неким „Србима“ не ваља „непоштени“ Милорад Додик, увек имају алтернативу у „поштеном“ Бакиру Изетбеговићу или, можда, још боље, да „унајме“ неког Хрвата. Они ће се „сасвим сигурно“ више бринути за интересе Срба у Републици Српској од Милорада Додика….Српска заувијек!!! Доле издајице!!!

Ко је Алдин Ширановић, организатор нереда у Босни, вођа групе „Удар“ прављене по принципима злогласног „Отпора“?

Алдин Ширановић је вођа групе која се на Фејсбуку промовише под именом „Удар“, а ова организација има све одлике организација које су до сада познате по томе што их је обучавала организација КАНВАС, тј. бивши српски Отпор. О томе сведочи уједно и профил Алдина Ширановића на којем држи велику слику симбола „песнице“ испод које пише Отпор. План је да се растуће незадовољство друштвеним приликама – за које има више него довољно оправдања – искористи за изазивање општег хаоса. Протести представљају организован покушај дестабилизације БиХ,а главни циљ је преношење овог незадовољства у Републику Српску са циљем поништавања Дејтонског споразума и да би се у Бања Луци на место Додика поставио колаборационистички тим који ће омогућити утапање аутономног српског ентитета у централизовану босанску државу.

Режисери и сценаристи распада СФРЈ желе сада нове државице прекрити веома слабим лидерима, који немају никакав демократски и бирачки кредибилитет, како би могли несметано и неограничено управљати целим подручјем. Западни центри моћи виде бошњачке лидере као средство које им може помоћи да испуне крајњи циљ, док бошњачки лидери виде Западне дипломате и високог представника као савезнике у борби против српског ентитета. У питању је обострана корист – Бошњаци ће добити целу државну територију под своју управу, а западне дипломате резултат који ће, коначно, потврдити оправданост њихове војне интервенције у БиХ. Занимљиво је да се поступак унитаризације БиХ и отимање надлежности од Републике Српске назива „европским стандардом” и условом за чланство у ЕУ. Тврди се да се Косово и Метохија могу отцепити од остатка Србије, пошто је то жеља Албанаца који тамо живе. Они имају право на самоопредељење, кажу нам. Кажу нам да Албанци више не желе да сарађују са званичним Београдом. У исто време, Србима из Републике Српске се исто право не допушта. Образац је јасан сва права која захтевају Срби неће бити испоштована, док ће се све чинити на штету Срба, како би се исти ослабили и представљали што слабији фактор у одлучивању о будућности Балкана.

„Ненасилна борба“

По рјечима Николе Дроњка (вјечни студент медицине,плаћени политички активиста), „оно што ћемо ми радити, поготово у наредном периоду, биће перформанси по градовима. Покушаћемо да мотивишемо људе да изађу на улицу и покажу своје незадовољство; промјена није ако сте код куће и ако водите револуцију на тастатури и Фејсбуку.  Режим Милорада Додика, та јањичарска свијест коју посједују, они само разумију језик улице, протеста и демонстрација.“

На питање водитеља интервјуа: „Хоћете рећи, језик силе?“, схвативши да је предалеко отишао у откривању карата, Дроњак за нијансу – али и даље врло знаковито – модификује свој коментар: „Па, не баш силе. Ненасилне борбе. Циљ је ненасилна борба, пркос. Јер њих највише боли пркос на улици.

„Ненасилна борба“ је,подсетимо се, терминолошка шифра Џина Шарпа и пуковника Хелвија која се односи на покретање циклуса „провокација – ескалација.“ У тој игри, насиље не само да није искључено већ је предвидљив и пожељан исход. Само што се, професионалном манипулацијом утисака, виновници насиља пропагандно представљају као жртве.

Судећи по владању концептима и терминологијом, Дроњак је још пре политичара био на „семинару,“ што је логично када се има у виду да је, за разлику од осталих актера, активна улога њему предвиђена већ у првом чину. Могуће је да ће, након Дроњковог боравка у Београду, директор Канваса (бившег злогласног Отпора), Срђа Поповић, као у случају Марка Ивковића – активисте са дебелим Отпор-Канвас досијеом, кога су украјинске власти недавно избациле из земље за подстицање на насиље и изазивање нереда – изјавити да ни он ни чланови његове организације никада нису чули за несретног Николу Дроњка.

(The Balkans Chronicles)

Ознаке: парламентарлни избори, протести, Република Српска, сдс