Прочитај ми чланакДраге моје опозиционе колеге плашим се да се тема литијума све више скреће ка терену на којем Вучићу одговара, а то је сигуран пут у његову победу.
Наиме, уместо у да се остане у домену аргументоване расправе без заузимања „заветних“ ставова и навођења апокалиптичних сценарија, дошли смо у ситуацију да су поруке које се данас могу чути везано за противљење отварању рудника једнаке онима које смо током деведесетих и двехиљадитих слушали од разних радикала или каснијих њихових верзија у виду заветника и сличних.
Подсетићу јавност да су се разни шешељи, вучићи, дачићи и милице хиљадама пута јавно заклињали како ће дати главу, али да Книн, Грахово, Гламоч, Пећ, Дечани и други крајеви никада неће доспети у руке мрским непријатељима. И као резултат имамо да је све што су они на тај начин бранили продато и издано, а да њима не фали ни длака са главе већ са позиција власти раде шта хоће.
Управо поучен тим горким искуством националних пораза сада јавно изражавам забринутост да је превише Вучићевог такта у опозицији и да се из тог мода хитно мора изаћи.
Пре свега, не постоји ниједна људска делатност која нема свој негативан утицај на животну средину. Градња кућа, масовна производња биљне хране, одгој домаћих животиња су делатности које трају миленијумима, а данас све теже пролазе ригидне критеријуме оних који су радикални заступници екоцентричног погледа на свет.
Посматрано кроз то сочиво, отприлике амишки начин живота је једино што је еколошки одрживо, а све друго треба укинути. Наравно, као и сваку другу екстремну политички идеју и ову користе велики играчи како би прогурали своје интересе. Волео бих да ме неко исправи, али нема пуно примера у којима су радикални заштитници животне средине заиста спречили неки рударски, енергетски или инсфраструктурни пројекат иза којег је стао неки моћни лоби.
Напротив, они су углавном служили да од спорних питања склоне ону тиху већину обичних људи. Па смо тако рецимо дошли и у ситуацију да су осамдесетих година прошлог века „зелени“ били кључни борци против нуклеарних електрана, а да данас исти ти изгласавају да је уранијум чисто гориво које доминатно доприноси спашавању света од угљен диоксида.
Углавном, мишљења сам да је власт преко БИА код нас направила једну чудовишну хибридну варијанту у којој су помешали „ура патриизам“ и „зелени активизам“ и добили једну опасну девијацију која, поновићу то још једном, одговара само и искључиво Вучићу.
Из тог разлога предлажем следеће. Свака даља активност компаније Рио Тинто у Србији треба да буде заустављена и то из разлога што су уз помоћ коруптивних активности успели да обезбеде привилеговани положај. Дакле, не треба са њима улазити у било какву стручну расправу о штетном утицају рударења литијума јер они због корупционашке делатности уопште нису позвани да код нас учествују у било каквој јавној расправи.
Ми дакле треба да инсистирамо на томе да надлежни органи утврде ко је од почетка двехиљадитих до данас примио паре и друге привилегије како би овој мултинационалној компанији противно законима и националном интересу обезбедио позицију коју данас имају.
Све друго је контрапродуктивно јер мултинационалне компаније ранга Рио Тинта имају своје моћне пропагандне тимове које циљано убацују дезинформације у јавну сферу око којих се воде расправе. А у нашем случају имамо чак две моћне пропагандне машинерије које раде синхронизовано и једино немају одговор на то ко је и колико примио пара.
Што се тиче самог литијума ту треба применити чешки модел. Сва налазишта морају остати у државном власништву, а као ексклузивни носилац права на експлоатацију треба да буде именована Електропривреда Србије на исти начин на који су Чеси именовали њихову енергетску компанију ЧЕЗ.
Ово не значи да треба отварати руднике, али већ само пребацивање налазишта литијума у посед ЕПС-а овој компанији дижу вредност и омогућују боље позиционирање на међународном тржишту капитала. У перспективи свакако треба оставити могућност да се рудници у државном власништву покрену, али тек након што технолошки напредније државе на свом примеру покажу како то функционише. Ми ту нећемо ништа изгубити, напротив.
Рецимо Србија је свој угаљ почела да користи значајно након Енглеске или Немачке, а ипак смо успели да се на бази тог нама доступног енергетског ресурса подигнемо и будемо енергетски независни дуже од педесет година. На исти начин нам ни литијум неће побећи, и уколико се буде показало да се може безбедно рударити сасвим сигурно ћемо моћи да га искористимо као развојни потенцијал чак и ако уместо 2028. како предлаже Вучић са експлоатацијом кренемо 2038.
Али не са Рио Тинтом како он хоће, већ у државној режији како би друштво имало корист. Јер ако би рудник отворио Рио Тинто тада би друштво имало 3% рудну ренту, а ако би то било у државној режији преко ЕПС тада би свих 100% остајало код нас. Иначе, суштина рударства или било које друге делатности тог типа је у обезбеђивању баланса између укупне друштвене користи и штете која се има услед извлачења сировина.
Рецимо, наши угљенокопи и термоелектране су обезбедиле неупоредиво већу друштвену корист у поређењу са објективном штетом која је при томе направљена.
Уколико будемо мудри па део новца који се данас добија на конто продаје електричне енергије уместо у џепове властодржаца усмеримо ка санацији копова тако што ћемо од њих направити вештачка језера, на крају ћемо недалеко од Београда добити туристичку атракцију и ново „престоничко море“.
Ко не верује у овакву могућност може да оде и да погледа како су санирани неки од угљенокопа у Немачкој. Слично важи и за наше хидроелектране, рецимо изградња Ђердапа је подразумевала да се потопе огромне површине земље, пашњака и шума. Такође, потопљена су и бројна врло значајна археолошка налазишта која сведоче о винчанској култури или о римском периоду.
Поред тога, поремећени су водотокови скоро свих наших река које се уливају у Дунав и трајно смо остали без појединих рибљих и животињских врста. Све су ово апокалиптичне слике које би као такве дискредитовале изградњу Ђердапа, међутим када се сагледа укупни утицај на друштво па и на екосистем који се реконфигурисао, слободно можемо рећи да је корист немерљива и да би данас ретко ко изабрао да се брана сруши и ствари врате у пређашње стање.
Наравно, све ово не значи да треба похрлити ка отварању рудника литијума, али значи да не треба олако правити стогодишње пројекције већ да треба бити у току и сагледавати шта на својој територији раде технолошки напредније државе и онда се у ономе што је добро угледати на њих. То је иначе добар домаћински приступ којег се овај народ вековима држао и углавном није грешио када је усвајао позитивне примере из праксе.
Дакле, да закључим. Ми из опозиције не смемо да звучимо као Вучић у Глини 1995. када је окупљеним Србима тврдио и главом гарантовао да ће их заштити, а онда заједно са својим тадашњим шефом није ни прстом мрднуо. Он и њему слични су обучени да се тако понашају и сходно томе не треба долазити на њихов ниво. Наше главно оружје су истина и здрав разум, а они нам говоре да се власт много теже брани од људи који у центру Београда траже конкретне ствари.
Рецимо, везано за литијум конкретно би било да се захтева покретање истраге о томе ко је и под којим условима Рио Тинту давао дозволе које имају и да се утврди да ли је ту било корупције, а све су прилике да јесте.
Друго, разумно и рационално би било тражити да се донесе закон о заштити стратешких сировина по којем би литијум ексклузивно био дат ЕПС-у на исти начин на који су Чеси то урадили са ЧЕЗ-ом. Оваквим захтевима бисмо натерали Вучића да објашњава зашто не покреће истрагу о корупцији и зашто одбија да литијум 100% остане у рукама државе, а мислим да ће се од таквих аргумената теже бранити.
Такође, треба захтевати да се организује озбиљна јавна расправа око укидања забране изградње нуклеарних објеката и да потом буде организован референдум са тим питањем. Рецимо Словенија планира да организује референдум и да пита грађане да ли да граде нову нуклеарну електрану иако имају деценијско искуство у овој области. Наравно, пре било чега је неопходно повести озбиљан и поштен дијалог унутар опозиције након чега би се направила реконфигурација и нова довољно широка платформа способна да коначно донесе победу.
